Od 3. oktobra do 31. oktobra 2007. godine, Marina Radulaški, student treće godine Računarskog fakulteta, i Uroš Delić, student druge godine Računarskog fakulteta, imali su priliku da borave na Institutu za kvantnu optiku i kvantnu informatiku Austrijske akademije nauka u Beču. Ovaj institut predstavlja jednu od najboljih svetskih institucija eksperimentalne fizike, a nalazi se pod rukovodstvom čuvenog prof. dr Antona Cajlingera. Do poziva je usledilo za vreme Škole kvantne informatike i kvantnog računarstva, koja je održana u maju 2007. godine u organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, a u kojoj su predavači bili stručnjaci sa Instituta u Beču.

Tokom prvih nedelju dana su posetili nekoliko laboratorija na Institutu koje istražuju veoma atraktivne aspekte kvantne fizike: eksperiment odloženog izbora (delayed choice experiment), kvantne fenomene kod makroskopskih objekata (macroscopic quantum theory), kvantnu kriptografiju (quantum cryptography), izvore upletenih (eng. entangled) fotona, itd. Takođe su imali priliku da se upoznaju sa radom teorijske grupe, koja istražuje granice kvantne mehanike, kao i njen odnos prema klasičnoj mehanici.

Nakon prve nedelje, Marina i Uroš su se priključili radu dve eksperimentalne grupe, gde su proveli naredne dve nedelje. Marina je radila u grupi čiji je cilj ispitivanje kvantne prirode makroskopskih objekata, uz supervizora dr Markusa Aspelmejera. Uroš se priključio radu na eksperimentu odloženog izbora, pod vođstvom dr Tomasa Jenevajna. Rad njihove grupe se zasniva na poznatoj raspravi dvojice velikana fizike, Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora, oko eksperimenta odloženog izbora. Cilj te grupe je, uprošćeno, da se eksperimentalno pokaže da je Borovo shvatanje kvantne mehanike bilo tačnije od Ajnšajnovog, i ovim bi se temelji kvantne mehanike još bolje učvrstili.

Jedna od pozitivnijih strana njihovog boravka na Institutu je što su odmah postali deo istraživačke grupe i radili na aktuelnom unapređivanju eksprimentalne metode koja se razvija da bi se pokazao željeni efekat. Njihov projekat je bio razvijanje dualnog anizotropnog rezonatora, koji bi, na osnovu pritiska primenjenog na jedno od svojih ogledala, trebalo da bude rezonantan na dve značajne frekvencije laserske svetlosti, različitih polarizacija. Jedne koja se koristi za lasersko hlađenje i druge na kojoj se svetlost entangluje sa ogledalom.

Pored rada na projektu, Marina i Uroš su učestvovali i u ostalim aktivnostima na Institutu, kao što su sastanci, predavanja, otvaranje novog doktorskog kursa itd. Sve to im je dalo dublji uvid o načinu rada i saradnje među naučnicima. Poseban događaj za njih je predstavljala i petogodišnja evaluacija koja se odvijala sredinom njihovog boravka, kao veliki i značajan strateški događaj za Institut.