ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Теме семинара 2021

Проф. др Иван Елезовић, Рачунарски факултет

Презентација има за циљ да представи тему сонограма тј. како музичка технологија може садржати практичан аспект а истовремено одређујући свестраност у смислу прилагођавања неких других музичких дисциплина као сто је теорија музике у функцији музичке технологије. Поред тога, презентација успоставља начине и везу између практичних и теоријских савремених техника које се употребљавају ради манипулације звучног спектрума у циљу професионалне презентације радијских као и телевизијских репортажа. Презентација исто тако разбија предрасуде о монтажи звука кроз спектрални графикон који садрзи знатно детаљнији визуелни приказ аудио садржаја.

Проф. др Маја Лутовац, Рачунарски факултет

На предавању ће бити рећи о технологијама које се примењују за развој апликација на Андроид базираним уређајима, укључујући Андроид мобилне телефоне и Андроид ТВ. Након уводног дела, где ће бити речи о врсти Андроид уређаја, као и њиховом развоју и усавршавању кроз историју, биће описан Андроид софтверски стек, основни појмови и елементи који се користе приликом развоја Андроид апликација, као и алат Андроид Студио. Биће описан сам процес развоја Андроид апликација. Затим ће бити приказана структура једног Андроид пројекта и у оквиру тога описани значајни фајлови које се користе приликом имплементације. Приказаћемо изглед Андроид емулатора који се могу користити током развоја и тестирања, као и пример једне Андроид апликације.

Игор Цигановић, Рачунарски факултет

Написаћемо бота у језику Пајтон који управља играчем тако да стигне до одређене дестинације користећи путању уцртану на мапи. Затим ћемо укратко видети примере алгоритама надгледаног учења и ојачаног учења.

Петар Првуловић, Рачунарски факултет

Тема излагања су искуства из прве руке о фриленс начину рада и животном стилу. Говорићемо о томе шта је фриленс, како и зашто постати фриленсер и како се одржати у том свету. Направићемо осврт и на актуелну тему регулисања пореске обавезе за фриленсере и објаснити који начини постоје да фриленсер легално послује.

Проф. др Младен Станојевић, Рачунарски факултет

Роботика данас представља једну од најдинамичнији грана рачунарских наука, при чему нови роботи све успешније репродукују различите људске способности. Иако се сматра да је роботика почела да се развија у 20. веку, почетке развоја треба тражити много раније у радовима Леанарда да Винчија у 15. веку, развоју механичких лутака у Јапану (17.-19. век), малог писара (18. век) или човека на пару (19. век). Међутим, интензиван развој роботике је заправо започео тек у другој половини 20. века са развојем технологије и рачунара. Од тада роботи почињу да налазе своју примену у готово у свим областима људског деловања, почевши од примене у домаћинству, медицини, индустрији, опасним ситуацијама и окружењима, грађевини, пољопривреди, војсци, итд.

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити изложено неколико приступа за развој вештачке интелигенције која може да игра различите игре. Ова област је веома интересантна и још увек релевантна, иако се на њој ради већ више од 50 година. Анализираће се алгоритми за играње игара попут X-О, шаха и гоа. Биће дискутовано како ови алгоритми могу да се примене у другим областима, и како изгледа будућност развоја вештачке интелигенције уопштено.

Ана Марковић, Рачунарски факултет

На предавању ће бити приказан један једноставан релациони модел базе података. Модел ће бити прошириван током предавања. Слушаоци ће бити спроведени кроз све фазе развоја базе података: концептуално моделовање, логичко моделовање, физичко моделовање и генерисање кода. Биће објашњени концепти. База ће бити подигнута на удаљен сервер како би слушаоци видели примењивост приступа у пракси.

Проф. др Невена Марић, Рачунарски факултет

Да ли је иједна људска активност потпуно предвидива или увек постоји и ефекат случајности? Да би моделовали и проучавали различите области људског и не-људског деловања углавном морамо да урачунамо тај ефекат. То се изводи на различите начине када се праве рачун(ар)ски модели од финансија до медицине и стотина других области. Причаћемо о томе како да симулирамо случајне догадјаје на рачунару и колико су онда они заправо случајни.

Филип Топузовић, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са основним начелима савременог дизајна корисничког интерфеја и развоја интерактивних прототипова за потребе мобилних апликација и веб дизајна. Посредством онлајн алата за брзи развој прототипова Фигма, учесници ће имати прилику да развију интерактивни визуелни концепт мобилне апликације и да се упознају са кључним дизајнерским принципима као што су хијерархија, динамика, контраст, употребљивост и приступачност. Развијена решења ће се у реалном времену тестирати на мобилним уређајима учесника, пружајући им могућност да се на непосредан начин упознају са процесом рада у индустрији дизајна.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику Ц. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета.

Немања Величковић, Видеоболт

У оквиру презентације биће описана потреба уводјења девопс алата како би се олакшала интеграција тимова и процес рада, као и примери техничких изазова и решења.

Дејан Пектер, Нордеус

Ускоро...


Теме семинара 2019

Никола Крстић, Рачунарски факултет

Да ли сте се икад запитали како уредјаји око нас функционишу? Шта је потребно и колико је компликовано направити нешто што може да нам користи? Или сте евентуално хтели да покренете напреднији хардверски пројекат? Ту долази мехатроника, као синергија различитих инжењерских области углавном неопходних да би се од идеје дошло до реализације. Кроз ово предавање појаснићемо шта је све потребно мехатроничару да би развио свој пројекат, уз занимљиве примере.

Microsoft Development Centar Serbia

Учесници семинара ће имати прилику да се боље упознају са MDCS, погледају просторије и попричају са програмерима у једној од водећих светских ИТ компанија.

Милан Томић, Рачунарски факултет

Основни изазови у чувању података. Употреба ДНК за чување података - опис, предности и недостаци досадашњих приступа. Примери успешне употребе ДНК за чување података. Актуелни проблеми.

Миљана Јовановић, Рачунарски факултет

Шта су сигнали и како их представљамо? Шта је дигитализација сигнала? Појам и значај спектра.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Како направити добру апликацију? Да ли је изглед (интерфејс) од кључне важности? Преглед опште познатих апликација и шта у њима не ваља (пример Јандекс апликације, бус плус у аутобусима). Која су општа правила за мобилне апликације, употреба боја, позиција менија. Шта је кључно за оптимизацију веб сајтова - општи примери SEO.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Електронско пословање се реализује помоћу неколико технологија где се подаци преносе путем Интернета кроз www сервис, e-mail или специјализоване апликације. Најчешћи вид заштите у апликацијама електронског пословања је криптографска заштита у оквиру TLS (Transpor Layer Security) протокола. У оквиру предавања ћемо се упознати са начином рада TLS протокола. Такође, представићемо анализу сигурности неких сервиса за електронско банкарство, као и анализу сигурности на друштвеним мрежама.

Филип Кнежевић, Орион телеком

Freelance могућности за младе на Upwork платформи. Искуство особе која је успела да се пробије поред јаке конкуренције. Зашто freelance? Како почети? Корисни савети у изради профила и комуникацији за клијентима.

Проф. Мр Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија. 

др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Сазнајте шта се све налази у невидљивом простору које нас окружује. Разни сигнали у виду таласа се налази свуда у нашој околини. Сада, уз помоћ технологије можемо видети како они изгледају а можда и сазнати шта раде. Због своје природе ширења, овакав пренос сигнала је прилично несигуран када је потребно пренети неку поверљиву информацију. Показаћемо колико је потенцијално угрожена информација у јавном ресурсу као што је ваздух.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

По чему се суштински разликују основне парадигме програмирања? Који су то програмски језици типични представници сваке од парадигми и како се у савременим програмским језицима на успешан начин мешају ови, на изглед потпуно различити приступи програмирању.  

Богдана Стамболовић, Рачунарски факултет

Дизајн система на Arduino Uno развојној плочи. Интерактивна радионица у којој ће ученици имати прилику да се опробају у прављењу исистема са мноштвом лампица, тастера, обртника и многиих других интерактивних компоненти, као и да свој систем програмирају у C програмском језику.

Проф. др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Пут од добре идеје од успешног решења све чешће води преко стартапа. На том путу сусрећемо разне необичности: његово височанство прототип, лукаво хаковање раста, смело пивотирање, генијалну дисруптивност и заносан ризичан капитал. Испут налећемо на пич, сид и ипо, са којима се боримо на све или ништа... На предавању ће бити објашњени сви ови нови концепти. Анализираће се како стартапи мењају свакодневни рад у рачунарству и шире, али и које су то често занемариване мане доба стартапа. 

Проф. др Стеван Милинковић, Рачунарски факултет

Свуда у свету, па и у Србији, велике софтверске компаније плаћају добре програмере износима који вишеструко премашују просечне зараде. Због чега они то толико плаћају? Шта програмери морају да знају да би били препознати као добри програмери? Како постати добар програмер? То су питања на која ћемо покушати да пружимо одговор у предавању „Како постати (заиста) добар програмер“.

Петар Кордић, Ликес&Цоокиес

Бити присутан на друштвеним мрежама из угла фирми. Како одредити која је циљна група и где се она налази. Како се оглашавати на друштвеним мрежама Facebook, Instagram, Linkedin у 2019 години.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2020

Списак могућих тема за RAF IT Days 2020

Милош Раденковић, Рачунарски факултет

Биће представљене карактеристике Ruby програмског језика, његове специфичности, и занимљивости које су могуће. Упоредо са самим језиком биће направљен кратак осврт на интерпретерске језике, типове података и објектно оријентисано програмирање.

Др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику C. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета. 

Др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

У оквиру предавања представићемо најпопуларније софтверске пакете за обраду сигнала као што су Matlab и Octave. Видећемо и неколико примера обраде сигнала у популарним програмским језицима као што је Python. Потом ћемо се упознати са софтверским пакетом MatDeck. MatDeck омогућује обраду сигнала уз могућност програмирања, едитовања текста и визуелног приказа резултата. MatDeck је посебно прилагођен за аквизицију података уз примену хардверских картица познатих светских произвођача као што су ICP DAS, Advantech, Labjack. У оквиру предавања упознаћемо се са илустративним примерима употребе.

Др Миланка Гардашевић Филиповић, Рачунарски факултет

 У оквиру предавања, осим историјског осврта на неке занимљивости у математици, биће речи о основним појмовима у линеарној алгебри-векторима и матрицама, као и њиховој вези са рачунарском графиком. Да би се разматрао положај неког објекта у простору мора се поставити референтни систем, а то значи да се свака тачка разматрног ентитета дефинише са више од једног податка, па се са бројева прелази на векторе. Основне трансформације попут транслације, скалирања, смицања, рефлексије...веома се једноставно описују матрицама. 

Лазар Карбунар, Рачунарски факултет

Општенаменски и наменски рачунарски системи. Разлика између процесора, микроконтролера. Сврха и предност наменских (embedded) система. Пример једног embedid система, Ардуино платформа. Писање једноставних пример програма за Ардуино платформу 

Немања Радосављевиц, Рачунарски факултет

Милиони блогова и wеб сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду веб сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Наглим развојем Интернет технологија, порастао је и број уређаја који се могу контролисати путем рачунарске мреже и Интернета. Могућност повезивања сензора различитих врста на IP мрежну инфраструктуру дало је могућност даљинског надгледања различитих параметара неког стана. Комбинација са IP управљивим актуаторима (као што је нпр. прекидач) ствара се могућност аутоматизованог управљања процеса у стану. Тако на пример, комбинацијом сензора присуства, и IP прекидача, можемо потпуно аутоматизовати употребу осветљења у неком паметном стану.

Немања Марковић, Рачунарски факултет

Учесници ће се упознати са развојем домаће Гејминг индустрије, сазнаће који све то послови обухватају прављење једне видео игре као и начине на које игре могу да зараде.

Др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Компајлер је кључан алат у прављењу софтвера. Сваки програмер треба да зна како компајлер ради, да би могао да програмира брзо и тачно. Главни делови компајлера су скенер, парсер, семантички анализатор, генератор кода и оптимизатор. На предавању ће бити објашњени функција и основе начина рада главних делова компајлера. Приказаће се историјски развој компајлера. Представиће се садашње стање у технологијама за развој компајлера.

Др Јелена Васиљевић, Рачунарски факултет

На овом предавању сазнаћете више о широкој лепези могућности примена алата и метода вештачке интелигенције у дијагностици карцинома и других болести, њиховом лечењу, као и у предикцији ефикасности хемотерапија. Неки од тих алата су неуронске мреже, фрактали и мултифрактали, генетски алгоритми, специјални роботи са применама у хирургији и при разним терапијама у медицини и многи други. Сазнаћете за остварене фантастичне резултате научног истраживања, много пура наградјиване најпрестижнијим наградама где су учествовали у тимовима и студенти РАФ-а.

Др Драгољуб Пилиповић, Рачунарски факултет

Бројеви и бројни системи су основа рачунања а то је базна операција за рачунске машине и уопште за подручје рачунарства. Описаће се следећи бројни системи: египатски, вавилонски, сино-систем, грчки, римски, јеврејски, абџад, ћирилични, индо-арапски.

Др Снежана Поповић, Рачунарски факултет

SQL је скраћеница од Structured Query Language, језика који се користи за комуникацију са релационим базама података. Различити типови апликација користе SQL језик за CRUD операције (убацивање, читање, измену и брисање) над подацима. SQL Injection (SQLi) је тип напада који омогућава извршавање злонамерних SQL наредби. Иако је присутан годинама уназад, SQLi је и даље преовлађујући сигурносни пропуст код веб апликација. Тема предавања су злонамерно коришћење SQL рањивости и начини, да се већ у фази креирања апликација, спрече могућа успешна извршења напада и штетне последице.

Др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

 Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Када је настала мобилна телефонија и које све системе имамо данас. Када су произведени први мобилни уређаји са навигацијом, камерама, екранима осетљивим на додир. Шта нас чека у будућности.

 Бранко Фулурија, Норедус

Свет у коме данас зивимо јесте заправо свет великих података. Сваког дана се генерише невороватна колицина података у различитм облицима и из многобројних извора. Рачунарство у облаку је концепт дељења рачунарских ресурса преко мреже и пружа појединцима и колективима могћност употребе модерних алата и сервиса који су раније били доступни само највећим компанијама. У овом предавању ћемо закорачити у занимљиви свет великих података и рачунарства у облаку и упознати велики потенцијал комбинације ова два концепта.

 Бојан Ивановић и Илија Дамњановић, Цоминг

У презентацији ће бити речи шта је то ЕРП решење, шта је све то што треба знати о пословном софтверу, које су то предности ЕРП решења у односу на друге софтвере, која је улога ЕРП програмера и консултанта.

 Тамара Радивојевић, Б4Б

 У свету великих предузећа и мултинационалних компанија који послују са мноштвом производа и услуга, на различитим тржиштима, основни циљ је остваривање профита. Искуство је показало да највећи профит остварују компаније које имају способност за боље и адекватније планирање и управљање ресурсима предузећа.

Самим тиме не треба да чуди да се све више пажње у бизнису посвећује информацијама, односно њиховом прикупљању, складиштењу и интерпретацији – нарочито сада када нам напредак у технологији и информационим системима пружа огромне капацитете и могућности рада са истим.

SAP Intelligent enterprise омогућава брзу обраду података у пословне информације уз помоћ савремених информационих технологија које обједињују вештачку интелигенцију, машинско учење, Internet of Things и аналитику. Аутоматизација свакодневног пословања, боља интеракција са купцима и добављачима, брзо прикупљање и обрада података, откривање образаца и предвиђање исхода, представљају темеље SAP Intelligent enterprise.  

Укратко, ово предавање ће пружити увид како информационе технологије утичу на модерно пословање.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима
  • Прва три места за екипе РАФ-а на такмичењу Bubble Cup 15 Мајкрософт развојног центра

    Седморица студената Рачунарског факултета учествовала су и освојила прва три места на јубиларном петнаестом по реду Bubble Cupu који организује Мајкрософт развојни центар у Србији. Bubble Cup  је такмичење у кодирању на коме учествују студенти и средњошколци. Екипе РАФ-а постигле су одличне резултате и оствариле изузетан успех и апсолутну доминацију у конкуренцији шест тимова у категорији Premier League.                     Извор фотографије: PCPress

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.