ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Dakle, ko je zaista izmislio Internet? (2.)

Teorija broj jedan - Komutacija paketa predstavlja nastanak Internetat

Pretenzije Arpaneta da je 1969. osnovao Internet uveliko se oslanja na prihvatanje ove teorije i jednog verovanja da je to bila prva razmena komutiranih paketa. 29. oktobra 1969, profesor računarskih nauka na univerzitetu UCLA, Leonard Kleinrock, vodio je jedan tim inženjera koji je uputio prvu Internet poruku iz UCLA u institut Stanford Research Institute, u sklopu projekta Arpanet. Kako je Kleinrok navodno izjavio na 35-oj godišnjici ovog događaja 2004.

 

"Kada smo poslali tu prvu poruku, to je označilo rođenje jedne nove vrste globalnih komunikacija i zauvek promenilo tokove poslovnih, političkih, zabavljačkih, obrazovnih i društvenih interakcija. Sada, 35 godina kasnije, Internet je postao toliko prodoran da ga koristi čak i moja majka koja ima 97 godina".

Ma koliko ovaj događaj bio značajan, postoji nekoliko razloga da se on ne smatra za rođenje Interneta. Između ostalog:

  • To nije bilo prvi događaj komutiranja paketa
  • To nije bila komunikacija među ljudima na daljinu
  • To nije bilo povezivanje u smislu "mreže više mreža".

Pogledajmo malo detaljnije nedostatke ove teorije.

To nije bio prvi događaj komutiranja paketa

U mojoj knjizi "Istorija Interneta" (History of the Internet), objasnio sam….

"To što je Arpanet ostvario 1969. i što je bilo značajno, jeste razvoj varijacije jedne tehnike koja se zove komutiranje paketa. Još 1965. pre postojanja Arpaneta, jedan Englez po imenu Donald Dejvis (Davies) je nešto slično predložio Arpanetu u Ujedinjenom kraljevstvu, mrežu komunikacija podataka Nacionalne fizičke laboratorije (NPL Data Communications Network). Za nju nisu nikad pronađena sredstva; ali Donald Dejvis je razvio koncept komutiranja paketa, način da poruka putuje od tačke do tačke preko mreže. Mada su u isto vreme i drugi u SAD radili na tehnikama za komutiranje paketa (pre svega Leonard Kleinrok i Paul Baran), Arpanet je prvo prihvatio tu englesku verziju”.

Ronda Hauben piše nešto slično ukazujući na događaj iz 1966. kada je Donald Dejvis u Engleskoj ostvario komutiranje paketa povezujući jedan skup računara.

Kim Veltman istražuje ovo i dalje

"Skoro se uvek kaže da je Internet počeo jedino u Americi. To nije sasvim tačno. Među prvima su bili jedan Francuz, Luis Puzen (Louis Pouzin), koji je uveo pojam datagrama i jedan Englez, Donald W. Dejvis, koji je bio jedan od pronalazača komutiranja paketa. Još jedan od velikih krčilaca novih puteva u Britaniji je bio Piter Kirsten (Peter T. Kirstein), koji je otišao u Ameriku kad je počinjao Arpanet godine 1969. jer je odlučeno da Dejvis ne može da ide iz razloga nacionalne bezbednosti".

A Brus Sterling (Bruce Sterling) dodaje

"Nacionalna fizička laboratorija u Velikoj Britaniji postavila je prvu probnu mrežu na ovim principima [komutiranja paketa] godine 1968. Ubrzo potom, je ARPA u Pentagonu (Advanced Research Projects Agency) odlučila da finansira jedan veći, ambiciozniji projekat u SAD. Prema tome, jedan engleski projekat iz 1968. je podstakao početak američkog Interneta u 1969.".

Iz ove analize sledi, ako smatramo da prvi pokušaji komutiranja paketa predstavljaju početak Interneta, da je Internet počeo u Engleskoj, a ne u SAD. Ali, da li ova teorija zadovoljava sve naše kriterijume?

Arpanet iz 1969. nije bio za komunikaciju ljudi na daljinu

Još jedan razlog da se odbaci teorija o Arpanetu iz 1969. kao početku je taj što Arpanet nije uopšte bio za komunikaciju ljudi na daljinu – nešto što bi bila suštinska odrednica za ono što smatramo Internetom.

Arpanet je služio za raspodelu vremena (engl. time-sharing). Raspodelom vremena se pokušavalo omogućiti istraživačkim institucijama da koriste mogućnosti obrade u računarima drugih institucija za obimna izračunavanja koja su zahtevala više snage, ili kada bi se opremom druge institucije posao bolje izvršio.

Mada se u Arpanetu razvijala komutacija paketa, Larry Roberts (vođa projekta i arhitekta u projektu Arpanet) jasno ističe da slanje poruka među ljudima "nije bilo značajna motivacija za mrežu naučničkih računara".

Teško bi bilo uveriti nekoga da raspodela vremena među mejnfrejm računarima predstavlja Internet – možda bi moglo da se kaže da je to izvorište, ali teško da je to tačka gde počinje Internet.

1969. nije bilo reč o vezi u smislu "mreže više mreža"

Poslednje pitanje koje treba da razmotrimo u ocenjivanju da li Arpanet/1969 predstavlja rođenje Interneta odnosi se na definiciju pojma "mreža više mreža".

Internet se definiše sposobnošću da se povežu raznovrsne mreže. Prema tome, sledi da Arpanet koji je bio jedna mreža teško može da se opiše kao Internet - Arpanet bi morao da se poveže sa nečim sasvim drugačijim da bi mogao da bude deo Interneta.

Kako kaže Bob Kan (Bob Kahn), o kome ćemo više da čujemo u sledećem odeljku,

"Jedna stvar koju ARPANET nije rešavao bilo je pitanje međusobnog povezivanja više mreža niti ostala pitanja koja iz toga proističu”.

(Kahn, E-mail koji je poslao Haubenu, 15. septembra, 2002)

Slično tome, Vint Serf (Vint Cerf), koji je takođe značajan u našoj sledećoj teoriji, objašnjava da protokol NCP po kojem su se odvijala unutrašnja povezivanja u Arpanetu nije bio adekvatan za rešavanje problema međusobnog povezivanja više paketskih mreža koje ne bi bile identične.

Nalazi za teoriju da Arpanet predstavlja početak

Iz gore navedenih razloga, mi ne verujemo da 1969. godina i Arpanet mogu da polažu pravo da se smatraju početkom Interneta. Ako komutiranje paketa predstavlja početak, onda je Internet izmišljen na drugom mestu. Ako razmatramo neku drugu ulogu koju je odigrao Arpanet, datum nije 1969. pa ćemo morati da ispitamo jednu drugu teoriju.

 

  • Прва три места за екипе РАФ-а на такмичењу Bubble Cup 15 Мајкрософт развојног центра

    Седморица студената Рачунарског факултета учествовала су и освојила прва три места на јубиларном петнаестом по реду Bubble Cupu који организује Мајкрософт развојни центар у Србији. Bubble Cup  је такмичење у кодирању на коме учествују студенти и средњошколци. Екипе РАФ-а постигле су одличне резултате и оствариле изузетан успех и апсолутну доминацију у конкуренцији шест тимова у категорији Premier League.                     Извор фотографије: PCPress

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.