ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Dakle, ko je zaista izmislio Internet? (4.)

Teorija broj četiri – na osnovu aplikacija

Možda kao odgovor na svu pometnju oko toga da li Internet može da se predstavi bilo telefonskom infrastrukturom ili nekim određenim protokolom u transportnom sloju, Mitra Ardron odvodi diskusiju dalje jednom sasvim drugačijom teorjom. (Bilten: Internet History newsletter, October 2004).

 

"Ja bih rekao da je definisanje istorije interneta na osnovu konkretnog protokola koji je preovladao, samo jedan od mogućih načina. Zapitajte se – da li bi to i dalje bio internet kad bismo koristili ATM, ili X.25 ili bilo koji od ostalih konkurentskih protokola? Naravno da bi.

Alternativni pogled na istoriju bi pratio istoriju Interneta kao sveprisutnog korišćenja elektronskih "onlajn" komunikacija. Istoriji je mesto na sloju aplikacija – sa razvojem e‑pošte, napretkom od vlasničkih baza podataka do baza Gopher i Wais i do World Wide Web, kao i od diskusionih grupa (engl. newsgroups) i konferencija (na primer, BITnet ili Usenet) sve do spiskova adresa (engl. mailing lists) i blogova.

Jedan veoma značajan trend koji se često ignoriše su raznovrsni onlajn sistemi, rani Source, Compuserve, Dialcom, i naravno APC networks, Fidonet itd. Ako ništa drugo, istorija korišćenja Interneta, bar iz aspekta javnosti, više duguje tom razvojnom toku nego prema uobičajenim verzijama.

Iz te perspektive, prelazak sa transportnog protokola X.25 na TCP/IP negde oko '92 izvršeno je prosto zbog toga što je odnos troškova i koristi za TCP/IP pao ispod istog odnosa za X.25”.

Ardron pominje postojanje režima međusobnog povezivanja koji se razvijao između raznih komercijalnih, neprofitnih mreža i mreža koje su ljudi pravili iz hobija i koje su počele da se pojavljuju sredinom 1980-ih gde se nije obavezno koristio TCP/IP. U ovom periodu pre Weba, e-pošta je počela slobodno da se razmenjuje među mrežama prema standardima koji su tek počeli da se razvijaju i kroz različite mrežne prolaze. Diskusione grupe koje su potekle iz akademskih krugova postale su dostupne na raznovrsnim mrežama, dok je samo mali procenat ljudi koristio rastuću globalnu mrežu na kojoj se koristio TCP/IP.

"Ubistvena aplikacija" (engl. killer app) kao pokretačka snaga svih tih mreža bila je e‑pošta. E‑pošta je postojala pre Interneta, ali u to vreme je e‑pošta mogla da se koristi samo za slanje poruka raznim korisnicima istog računara. Međutim, kad su računari počeli međusobno da razgovaraju preko mreža, problem je postao malo složeniji – bio je potreban način da se poruka stavi u koverat i da se adresira. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno sredstvo kojim se ukazuje kome treba uputiti pismo, sredstvo koje elektronski poštari razumeju – isto kao kod obične pošte, bio je potreban način da se označi adresa.

Tako se Reju Tomlinsonu (Ray Tomlinson) pripisuje da je izmislio e‑poštu godine 1972. Kao i mnogi drugi koji su krčili prve puteve na Internetu, Tomlinson je radio za firmu Bolt Beranek and Newman kao izvođač za Arpanet. On je odabrao simbol @ sa računarske tastature kao oznaku za slanje poruka iz jednog računara u drugi. Nakon toga, svako ko koristi Internet standarde jednostavno navodi “ime-korisnika@ime-računara”. Internet krčilac Jon Postel bio je jedan od prvih korisnika novog sistema i njemu se pripisuje da je izjavio kako je to "dobar štos" ("nice hack"). Stvarno je to i bio, a traje do današnjeg dana.

E‑pošta je bila masovno prihvaćena u eri pre World Wide Weba, poznatoj po nazivu "ratovi protokola" (engl. protocol wars). Vlade su neko vreme zagovarale jedan sasvim drugačiji skup standarda zasnovan na sistemu OSI; mreže hobi korisnika održavale su sistem Fidonet; različiti softveri kao što su APC i UFGate premošćivali su zasebne svetove Unix i PC mreža – a sva sila komercijalnih sistema kao što su Dialcom, Compuserve, AOL i drugi sistemi za e‑poštu sa sasvim drugačijim operativnim sistemima su svi tražili odgovor na krizu povezivanja. Ali razmena e‑pošte preko tih sistema je već funkcionisala na raznovrsne načine.

Kasnije je TCP/IP pobedio u ratovima protokola zbog nižih troškova i jednostavnijeg usvajanja. Ubrzo zatim, pojavio se World Wide Web, pa su i poslednji lenjivci koji su verovali u svoju zasebnu budućnost počeli da se preorijentišu.

Nalaz za teoriju na osnovu aplikacija

Ova teorija je uverljiva zato što jasno opisuje razloge zbog kojih su ljudi počeli da koriste Internet. Ona daje pristupačnije objašnjenje jednog u suštini pristupačnog fenomena. Ona zadovoljava sve naše kriterijume; zaista se e‑pošta razmenjivala i preko nehomogenih mreža koje nisu koristile tcp/ip.

Teorija broj pet - Ethernet i Xerox Palo Alto

A sada stižemo do teorije koju predlaže čovek koji je bio na čelu projekta Arpanet, Bob Tejlor (Bob Taylor) lično. Citiraću Boba,

"Ja smatram da je prvi internet stvoren u kompaniji Xerox PARC, približno '75, kada smo povezali Ethernet sa ARPAnetom, pomoću PUP-a. PUP (PARC Universal Protocol) je kasnije bio od pomoći za definisanje TCP-a.

Da bi internet mogao da raste, bio je potreban još i umrežen personalni računar, grafički korisnički interfejs sa svojstvima WYSIWYG (What You See Is What You Get – to što se vidi to se dobija), moderna obrada teksta i stono izdavaštvo. Sve to, zajedno sa Ethernetom, sve je to poteklo u mojoj laboratoriji u kompaniji Xerox PARC tokom sedamdesetih, a nakon toga je komercializovano tokom sledećih 20 godina u firmama Adobe, Apple, Cisco, Microsoft, Novell, Sun i drugim kompanijama neophodnim za razvoj Interneta”.

Džon Šok (John Shoch), koji je radio sa Robertom Metkafom(Robert Metcalfe) na razvoju Etherneta u Xerox Parcu, i koji se mnogo trudi da ostane van rasprava o počecima Interneta, izjavio je da je PUP (Parc Universal Protocol) bio prvi potpun, operativan skup Internet protokola. Šok je takođe kasnije bio uključen u razvijanje protokola TCP/IP. Citiraću Šoka,

"Počevši od 1974, Xerox PARC je projektovao i postavio internet arhitekturu po imenu PUP; ona je bila uvedena i koristila se na mnogim mašinama i mrežama dok je TCP još uvek bio samo projekat protokola za tokove bajtova. Saznanja dobijena od Xeroxovih radnih iskustava pomogla su da se radna grupa za TCP ubedi da doda i sloj paketa IP!"

Nalaz za teoriju da Xerox Parc predstavlja početak

Ovo bi moglo, u stvari, da nam pruži još jedan odgovor - prvo Internet povezivanje možda uopšte nije koristiloTCP/IP niti ga je finansirala vlada, već je bilo isključivo rezultat komercijalnog istraživanja.

Imamo li pobednika?

Analizom svih ovih događaja, dolazimo do značajnih nalaza.

  1. Postoji niz opravdanih pretendenata na mesto začetnika Interneta.
  2. Mada bi mogao da se utvrdi prvobitni datum i mesto prvog mrežnog prenosa koji bi mogao da se nazove Internetom, rezultat bi po definiciji morao da obuhvati više ljudi ili mreža, pa verovatno ne bi predstavljao zadovoljavajući niti koristan zaključak.
  3. U početke Interneta nisu uključeni samo projekti iz SAD.
  4. U početke Interneta nisu uključeni samo istraživački programi koje je finansirala vlada SAD.
  5. U početke Interneta nisu uključene samo telefonske kompanije i komercijalni sektor.
  6. Ni Arpanet ni TCP/IP nisu prisutni u svim prihvatljivim teorijama.

Ovi nalazi su značajni, kako neka institucija ili organizacija ne bi pretendovala na nekakvo vlasničko pravo nad Internetom. Kako je Kim Veltman objasnio,

"Izgledalo bi netačno dokazivati da je Amerika izmislila Internet a neispravno bi bilo tvrditi da pošto je Amerika izmislila Internet, ona ima pravo da kontroliše njegovo upravljanje preko organizacija kao što je Nadleštvo za dodelu Internet adresa (Internet Assigned Names Authority, IANA) ili novija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN)”.

Međutim, izgleda da se nekakvo vlasničko pravo preuzima. Da citiram memorandum (Karen Rose) iz Ministarstva za komunikacije SAD (Dept of Communications, DOC)

" Porudžbenica Br. 40SBNT067020 predviđa da će "[ICANN] obavljati druge funkcije IANA prema potrebi a na zahtev DOC. Prema tome, Ministarstvo trgovine zahteva da, u okviru funkcija IANA, ICANN preuzme administriranje domena najvišeg nivoa (Top Level Domain, TLD) arpa u saradnji sa tehničkom zajednicom Interneta pod rukovodstvom IAB, kao domena ograničene upotrebe za infrastrukturne Internet aplikacije, uključujući migraciju aplikacija infrastrukture Interneta koje se trenutno nalaze u domenu najvišeg nivoa .int. Osim toga, kako ukazuje DARPA, stringu za domen najvišeg nivoa arpa bi trebalo dodeliti drugačiji prošireni naziv, kao što je "Address and Routing Parameter Area" kako bi se izbegao nagoveštaj da DARPA snosi operativnu odgovornost za taj domen.

Prema tome, mada se distancira od DARPA, ovim memorandumom DOC nesumnjivo sebi uzima pravo da određuje prioritete i zahteva promene.

Ovde ne poričemo da je angažovanje DOC-a uvek bilo povoljno i korisno. Niti da Arpanet nije uzeo učešće. Ali pravovaljanost sadašnjih institucija i upravljačkih struktura mora da se oslanja na sadašnje angažovanje i na podršku većih akcionara, a ne na neke pretpostavljene vlasničke istorije. Oni moraju da opravdaju svoj budući angažman u Internetu na sličan način, na osnovu sadašnje i buduće korisnosti i opravdanosti, a ne na osnovu neke porudžbenice.

Ovom članku nije namena da negira značajne doprinose niza pojedinaca koji polažu pravo na naziv "očeva Interneta". Većina tih pojedinaca, pogotovo oni najistaknutiji, se veoma trude da naglase suštinski doprinos drugih - međutim, institucije koje oni predstavljaju često obraćaju manje pažnje da se kao začetnicima Interneta oda priznanje mnogim angažovanim pojedincima iz komercijalnih ishodišta i ishodišta koja su finansirale vlade niza drugih zemalja. Ako ovaj tekst bar razjasni da u stvari niko nije vlasnik Interneta i da se njegovi počeci ne nalaze samo na jednom mestu, ispunio je svoju funkciju.

Na kraju, istoriju Interneta treba shvatiti kao istoriju jedne ere, a ne kao istoriju jednog protokola. Povucimo jednu paralelu: posmatrajmo Internet više kao istoriju prevoza, koja se razumljivo sastoji od više delova, izvora i važnih događaja, a ne samo od istorije parne mašine (to je deo istorije prevoza, svakako, ali samo mali deo). Zbog toga imamo nevolje sa teorijom da TCP/IP predstavlja početak (ili sa teorijom o komutaciji paketa ili sa teorijom o telefonskim kompanijama i infrastrukturi) i sa tvrdnjama da je to jedina istorija Interneta. Istorija je više od toga!

U bilo kojem razumnom opisivanju početaka Interneta potrebno je pomenuti mnogo događaja, mnogo igrača i mnogo početnih tačaka. Svako polaganje prava jedne zemlje, projekta, čoveka, ili tima pojedinaca, ili učesnika pojedinačnog događaja da oni predstavljaju "početak Interneta", je koješta. Osim toga, svaka pretenzija neke strukture ili sporazuma da opravdano ili zakonito ima prava na upravljanje Internetom samo zato što potiče od jednog od tih događaja ne stoji.

 

  • Прва три места за екипе РАФ-а на такмичењу Bubble Cup 15 Мајкрософт развојног центра

    Седморица студената Рачунарског факултета учествовала су и освојила прва три места на јубиларном петнаестом по реду Bubble Cupu који организује Мајкрософт развојни центар у Србији. Bubble Cup  је такмичење у кодирању на коме учествују студенти и средњошколци. Екипе РАФ-а постигле су одличне резултате и оствариле изузетан успех и апсолутну доминацију у конкуренцији шест тимова у категорији Premier League.                     Извор фотографије: PCPress

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.