ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Detekcija ivica u slici

Detekcija ivica (rubova) jedan je od osnovnih problema u digitalnoj obradi slike, ali i jedna od najkorisnijih i najčešće korišćenih operacija na slici. Ivice su područja slike sa velikim razlikama u intenzitetu tačaka, i predstavljaju granice objekata. To se može iskoristiti za prepoznavanje objekata, detekciju položaja objekta u slici i detekciju orijentacije objekta.

 

Detekcija ivica u slici smanjuje (u mnogo primena) količinu podataka koja se mora koristiti i filtrira sve nepotrebne ili nebitne informacije, tako što ostavlja samo ivice.

Iako postoji mnogo metoda detekcije ivica većina se može podeliti na gradijentne i Laplasove (Laplaceove). Gradijentne metode rade tako da traže maksimume i minimume u prvom izvodu slike, dok Laplaceove metode traže nule u drugom izvodu slike.

Gradijentne metode i Laplaceove metode

Slika 1.1: Ivica u jednodimenzionalnom signalu

Na slikama 1.1 i 1.2 vidi se ideja detekcije ivice korišćenjem gradijenta. Ivica na slici znači naglu promenu intenziteta tačaka, a upravo je to područje u kome prvi izvod ima maksimum. Slike u digitalnoj obradi nisu kontinuirane nego diskretne pa se ne može izračunati prava vrednost izvoda. Da bi se to moglo slika bi morala imati analitički opis. Uprkos diskretnosti slike, postoji mnogo metoda za procenu iznosa prvog izvoda. Nakon procene izvoda, kod gradijentnih metoda koristi se prag koji određuje koliki treba da bude iznos izvoda da bi tačku na tom mestu smatrali ivičnom.

Slika 1.2: Prvi izvod

Slika 1.2 ujedno prikazuje i probleme koji mogu nastati kod ovih metoda. Može se desiti da je iznos gradijenta veći od odabranog praga na području širem od stvarne širine ivice te se javljaju „široke ivice” i gubi se bitna informacija o tačnom položaju ivice.

Iz te slike može se naslutiti i jedno moguće rešenje za određivanje tačnog položaja ivice. Može da se vidi da tačnom položaju ivice odgovara maksimum prvog izvoda koji se može odrediti tako da se izračuna/proceni drugi izvod i odredi njegova nula, drugim rečima položaju ivice odgovaraju mesta u slici u kojima drugi izvod prolazi kroz 0. Metode koje koriste drugi izvod nazivaju se Laplaceove metode.

Slika 1.3: Drugi izvod

Drugi izvod je prikazan na slici 1.3. Na njoj se može primetiti nedostatak metoda koje rade s drugim izvodom, a to je da se na područjima slike koja ne predstavljaju ivice ali se javljaju sitne promene u intenzitetu tačaka javljaju nule u drugom izvodu i detektuju lažne ivice. Laplaceove metode su stoga osetljive na šum.

Gradijentne metode obično se zasnivaju na definisanju operatora za procenu gradijenta. Svaki operator detektuje ivice samo u jednom smeru i zato se koriste u parovima. Dva operatora u jednom paru operatora detektuju ivice u međusobno ortogonalnim smerovima. Računanje ivica u slici obavlja se operacijom konvolucije slike i maski gradijentnih operatora. Ako su maske operatora h1i h2 tada su ivice g1 i g2 definisane sa:

Ukupna slika s ivicama tada se dobija po formuli:

Nekad se zbog jednostavnijeg i bržeg računanja umesto gornje formule za rezultantnu sliku jednostavno uzima suma apsolutnih vrednosti pojedinih gradijenata.

Primer:

Implementiraj sledeću Laplasovu masku

MASK[0][0] = -1; MASK[0][1] = -1; MASK[0][2] = -1; MASK[0][3] = -1; MASK[0][4]= -1;

MASK[1][0] = -1; MASK[1][1] = -1; MASK[1][2] = -1; MASK[1][3] = -1; MASK[1][4]= -1;

MASK[2][0] = -1; MASK[2][1] = -1; MASK[2][2] = 24; MASK[2][3] = -1; MASK[2][4]= -1;

MASK[3][0] = -1; MASK[3][1] = -1; MASK[3][2] = -1; MASK[3][3] = -1; MASK[3][4]= -1;

MASK[4][0] = -1; MASK[4][1] = -1; MASK[4][2] = -1; MASK[4][3] = -1; MASK[4][4]= -1;

Izoštravanje

Da biste izoštrili (sharpen) sliku, što je dosta slično sa nalaženjem ivica, dodajte originalnu sliku slici koja je dobijena posle detekcije ivica i rezultat će biti nova slika kod koje su ivice poboljšane, tj. izgledaće oštrije.

Primer:

Implementirajte sledeću masku:

1 1 1
1 -7 1
1 1 1

Pripremio Dragan Marković

 

  • Прва три места за екипе РАФ-а на такмичењу Bubble Cup 15 Мајкрософт развојног центра

    Седморица студената Рачунарског факултета учествовала су и освојила прва три места на јубиларном петнаестом по реду Bubble Cupu који организује Мајкрософт развојни центар у Србији. Bubble Cup  је такмичење у кодирању на коме учествују студенти и средњошколци. Екипе РАФ-а постигле су одличне резултате и оствариле изузетан успех и апсолутну доминацију у конкуренцији шест тимова у категорији Premier League.                     Извор фотографије: PCPress

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.