ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

DVB-H: Mobilna Digitalna Televizija na dohvat ruke

Digital Video Broadcasting - Handheld je standard za difuzno emitovanje digitalnog video signala na prenosne uređaje. Pojam difuzija (broadcasting) znači da se isti signal emituje svim korisnicima u oblasti dometa predajnika bez obzira da li iko prati program. DVB-H se zasniva na DVB-T (DVB-Terrestrial, zemaljski) standardu za zemaljsku digitalnu televiziju, ali je prilagođen za emitovanje signala na prenosne uređaje. Razvijen je od strane Međunarodnog DVB (Digital Video Broadcasting) Projekta i objavljen od strane Evropskog Instituta za Telekomunikacione Standarde, ETSI.

 

Mobilna televizija je difuzija digitalnog televizijskog programa na prenosni uređaj ili programa na zahtev na 3G mobilni telefon (tzv. streaming). Nastala je kao odgovor na nove zahteve korisnika koji u jednom uređaju žele istovremeno i komunikaciju i zabavu. Mobilni telefoni, PocketPC i Notebook računari (objedinjeno, prenosni uređaji) koji omogućavaju praćenje televizijskog programa preko DVB-H sistema imaće pored dosadašnjeg prijemnika još jedan prijemnik (antenu). Zbog toga će i veličina uređaja biti nešto veća od uobičajene.

Slika 1. Razlike između obične televizije i DVB-H

DVB-H je jedan od nekoliko standarda koji se mogu koristiti za prenos TV slike u digitalnom formatu. Glavna konkurencija DVB-H standardu jeDMB, Digital Multimedia Broadcasting, koji je našao snažno uporište u Južnoj Koreji, državi koja prednjači u razvoju mobilne televizije. Italijanski operator mobilne telefonije Tre Italia je prva kompanija u Evropi koja je lansirala komercijalnu mobilnu televiziju TV Digitale Mobilepreko DVB-H.

 

Sa druge strane, streamingmobilna televizija je u stvari servis mobilne telefonije (UMTS/3G) i ona je ograničena kapacitetom, baš kao i streamingpreko Interneta. Dakle, za razliku od difuzionih servisa, postoji direktna povezanost između broja ljudi koji koriste servis i propusne moći servera u telekomunikacionoj kompaniji. To znači da je difuzioni servis za široku populaciju, dok je streamingservis za uži broj korisnika.

 

 

 

Na postojeći DVB-T sistem, koji je namenjen prijemu digitalnog TV signala preko krovnih antena za kućne TV

uređaje, je moguće nadograditi DVB-H. Oba sistema mogu biti operativna u isto vreme, i na taj način se iskorišćava postojeća mreža zemaljske televizije DVB-T. Povratna informacija od prenosnog uređaja do operatora se šalje preko UMTS/3G mreže.

Jedna od najbitnijih mogućnosti standarda je Time-slicingtehnologija, prenosni uređaj prima emitovane podatke periodično koristeći znatno viši bitski protok nego što bi bilo potrebno korišćenjem običnog streaming mehanizma prenosa. DVB-H standard doprinosi značajnom smanjenju potrošnje energije jer dozvoljava prenosnom uređaju da se isključi kada nije u režimu prijema podataka i na taj način štedi bateriju. Da bi se dobio adekvatan nivo uštede od 90% u odnosu na klasičan sistem prenosa, bitski protok mora biti barem 10 puta viši od protoka konstantnog bitskog protoka isporučenog servisa. U slučaju 350 kbps streaming servisa, ovo znači 3.5 Mbps bitskog protoka u trenucima kada je prijemnik aktivan. Dakle, u jednoj sekundi, prenosni uređaj će primiti 10 sekundi video signala, a u ostalih 9 sekundi prijemna antena će biti isključena.

 

Servisi koje nudi DVB-H Mobilna Televizija

U slučaju difuzije TV programa odabir kanala je jednostavan, pri čemu postoji poseban meni koji nudi izbor svih dostupnih kanala, odnosno servisa.

Slika 2. Prenosni uređaj koji podržava DVB-H

Direktan prenos podrazumeva mogućnost da korisnik prema svojim predefinisanim željama uživo prima raznovrsne informacije preko DVB-H prenosnog uređaja. Na primer, navijač fudbalskog kluba treba da bude obaveštavan o utakmicama svog kluba, a ukoliko nije u mogućnosti da prati ceo meč, treba da bude obavešten o svakoj promeni rezultata, sa mogućnošću da odgleda odgovarajuću akciju. Svi pretplatnici sa istim odabranim željama će dobiti obaveštenje u isto vreme, i moći će da vide gol. Isto se može uraditi i za vesti, sa segmentacijom za različite tipove vesti kao što su politika, aktuelne afere...Takođe, mogao bi se ponuditi servis u zavisnosti od lokacije. Recimo, kada se korisnik nalazi u tržnom centru, operater bi mogao da ponudi uživo emitovanje oglasa i specijalnih ponuda u okviru tih oglasa, a koje se tiču prodavnica u tom tržnom centru.

Igre su važan tip servisa u realnom vremenu koje trebaju biti podržane od strane DVB-H mreže. Difuzno bi se emitovalo igračko okruženje, više igrača bi moglo da učestvuje, a pri tome bi se GPRS ili UMTS koristio za slanje igračevih komandi ka serveru.

DVB-H je pogodan za prijem video i audio tokova na zahtev sa prethodnom rezervacijom sa predefinisane liste

programa. Video i audio tokovi su kontinualno emitovani sa servera na različitim kanalima: bioskopski trailer snimci poređani prema žanru, audio tokovi i kratki video zapisi, vesti, vremenska prognoza... Difuzija jednog sadržaja se ponavlja na svakih 10-20 minuta, i to je zgodno jer korisnik ne mora da se u tačno određeno vreme uključi u gledanje programa.

Kupovina digitalnih sadržaja može biti ostvarena na bazi pretplate, recimo elektronske novine koje se prikazuju

svakog dana u određeno vreme na uređaju. Dalje, moguće je preuzimati i ažurirati mape puta za informacije o saobraćaju. Server obaveštava sve korisnike koji su naručili podatak o tačnom vremenu emitovanja.

Kvalitet usluge u DVB-H sistemu

DVB-H omogućava ukupne brzine prenosa od 10 do 15 Mbps, i tipičan primer primene bi bio prenos 20 video tokova brzinom od 400 Kbps za svaki tok i sve to na jednom DVB-H kanalu. Rezolucija slike koja se koristi je tipično

352x288 CIF, sa 30 slika u sekundi (fps, frame-per-second). Opseg koji se koristi za prenos DVB-H signala je UHF. Taj opseg se danas donekle koristi od strane analogne televizije. Za DVB-H se najčešće koristi MPEG-4/AVC metod kompresije slike. MPEG (Motion Picture Experts Group) je organizacija koja ima zadatak da postavi predloge i standarde u oblasti video kompresije. MPEG-2 je svetski standard za kompresiju TV signala, dok je MPEG-4 izveden iz MPEG-2 i omogućava duplo viši nivo kompresije uz isti kvalitet. To je format koji se koristi u DVB-H sistemu, kao i za buduću HDTV difuziju.

Tržišni razvoj i dalji koraci u širenju servisa

DVB-H mreže su puštene u komercijalni rad u Italiji, Finskoj, Vietnamu i Albaniji. U Italiji je servis započeo sa radom u Junu 2006. godine i već ima na stotine hiljada pretplatnika. U svetu je sprovedeno više od trideset DVB-H tehničkih i komercijalnih testova. Sledeće zemlje koje uvode DVB-H su Nemačka, Španija, Rusija i Sjedinjene Države. S obzirom na ubrzano gašenje analognih televizijskih stanica širom Evrope, sve veći spektar se oslobađa za DVB-H mreže. Vodeći analitičari smatraju da će industrija bežične tehnologije postati jedan od glavnih pokretača razvoja tehnologije, baš kao i povećana potražnja za sadržajem koji se može pregledati u pokretu. To znači da bi DVB-H mogao da postane jedan od najznačajnijih proizvoda Evropske Unije ikada. DVB-H isporučuje visok nivo kvaliteta servisa krajnjem korisniku u odnosu na danas rasprostranjene video streamingservise koji koriste GSM/UMTS mreže i u isto vreme obezbeđuje ogromni potencijal za rast tržišta. Ključne prednosti DVB-H su to što se radi o otvorenom standardu, sa podrškom preko 60 proizvođača.

 

Izveštaj objavljen na Internet sajtu  www.dvb-h.orga koji se poziva na DVB-H Technology – Market and Potential Analysis, Frost & Sullivan, January 2007procenjuje da bi tržište do 2010. godine moglo da dostigne obim od 2.04 milijarde američkih dolara godišnje. Važno je da politika formiranja cena uređaja i same cene korišćenja servisa bude takva da se DVB-H brzo približi širokom krugu korisnika. Predlozi cene servisa se baziraju na mesečnoj pretplati i kreću se od 5€ do 12€.

 

Autor: dipl. ing. Dejan Petković

 

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем осамнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 26. септембра 2020. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Добро дошли!

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.

  • Студенти Рачунарског факултета заблистали на "ФОН Хакатону"

    Студенти Рачунарског факултета у Београду заблистали су на "ФОН Хакатону” одржаном  23. и 24. марта 2019. на Факултету  организационих наука у Београду. Тема овог шестог по реду ФОН “Хакатона” била је “Безбедност у великим градовима “. Након двадесет и четири часа колико су имали за реализацију својих софтверских решења на задату тему студенти Рачунарског факултета у Београду извојевали су апсолутну победу освојивши и прво и друго место.  У финалу је учествовало шест тимова, од тога чак три тима чинили су студенти Рачунарског факултета у Београду, а од та три тима, два су освојила прво и друго место.