ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Веровали или не, телефонски видео-позиви напунили су 50 година

„Хеј, видим те“, рекао је градоначелник Питсбурга Пит Флаерти, док је зурио у сићушно лице Џона Харпера, председавајућег компаније Алцоа, на малом, црно-белом екрану мале резолуције, на столу испред себе. Датум је био 30. јун 1970. године, а повод је била прва јавна демонстрација телефонског система кога су заједно развили компаније Bell Labs{/xа} и AT&T, која је одржана у сценски постављеној кичастој дневној соби у главном седишту компаније Белл Телепхоне у Питсбургу. Много пре него што су Zoom, Skype, FaceTime и Google Hangout постали свакодневна стварност, овај нашироко преношен догађај требало је да сигнализира зачетак мреже двосмерних видео-телефона која би се развила прво у Питсбургу, затим у Сједињеним Државама, а на крају и у свету. Видео-телефон (енгл. Picturephone) компаније AT&T у основи је био комбинација телефона и телевизора. AT&T, која је на тај пројекат потрошила око 500 милиона долара, предвиђала је да ће до 1975. године у 25 градова широм Америке постојати 50.000 таквих телефона. До 1980. године предвиђали су да ће бити продато милион јединица.

Није се све одвијало према плану

Комерцијално гледано, видео-телефон је био промашај. Био је прескуп и требало је за њега месечно издвојити скоро 1.000 долара према данашњим ценама за приступ технологији и уз то још и трошак по минути коришћења. Купци су били забринути због тога како ће изгледати на екрану другог корисника. Тада није постојала технологија слике у слици на којој би могли да се виде током позива. Да би радио, видео-телефон је повезивао више телефонских линија истовремено како би добио довољну пропусну ширину за пренос потребних аудио и видео аналогних сигнала. До 1972. године у Питсбургу је продато само неколико уређаја. Када је компанија AT&T следеће године заменила извршне директоре, постало је јасно да је неуспех неизбежан, а пројекат је сурово одбачен.

Машина испред свог времена

Пола века после оригиналне јавне демонстрације првог комерцијалног видео-телефона компаније AT&T, са сигурношћу се може рећи да је идеја добила дуго очекивану освету. Као и неуспели покушај компаније „Епл“ деведесетих година да направи мобилни уређај, тако је и покушај компаније AT&T био далеко испред свог времена. На Универзитету Карнеги Мелон налазе се два видео-телефона која су састављена од делова врхунске технологије седамдесетих. Тада је њихова структура изгледала потпуно футуристички, као нешто што би се појавило у анимираној серији „Џетсонови“. Међу најзанимљивијим детаљима AT&T видео-телефона је функција дељења радне површине која је омогућила корисницима да буквално деле своје радне површине (не заборавите да је то било време пре него што нам је графички кориснички интерфејс пружио метафоричке радне површине). Ако бисте мало огледало поставили испред камере уређаја, омогућили бисте особи на другом крају двосмерног разговора да види предмет на вашем столу. Могли сте да прикажете лист папира и да пишете на њему, а да би се прославила педесетогодишњица оригиналне демонстрације видео-телефона, Мајкл Морис, председавајући Одбора директора компаније Алцоа, разговарао је данас путем Зоом позива са садашњим градоначелником Питсбурга Виљемом Педутом. Пре него што је почела криза корона вируса, било је планирано да Морис и Педуто користе оригиналне видео-телефоне, сада модификоване за тренутни софтвер за видео позивање. Међутим, ЦОВИД-19 је потпуно пореметио планове, а поновно обављање телефонског видео-позива било је изузетно симболично.

Многобројни неуспеси пре коначног успеха

Јако дуго су се телефонски видео-позиви сматрали научном фантастиком. Иако је неуспех видео-телефона компаније AT&T био изузетно болан, ипак је цео концепт био сувише узбудљив да би нестао у деценији коју су обележиле дискотеке и Вотергејт. Видео-позив је технологија која је увек била на негде на самој ивици да буде опште прихваћена, али то се никад није догодило. Увек је изгледала као футуристичка технологија која се налази ту, иза угла. Случај споменутог видео-телефона није био први истраживачки покушај да видео-позиви постану стварност. Скоро од тренутка када је Александар Бел патентирао телефон,1876. године, дошло је до истраживања сличног система за позиве који је обухватао како пренос гласа, тако и пренос слике. Француски писац научне фантастике Луј Фигје тврдио је да Бел ради на нечему што се зове „телефоноскоп“ и комбинује звук и слику у реалном времену. Цртани филм Џорџе де Моријеа из 1879. године, који се појавио у Панч Алманаху, у шали је приказао сличан уређај, који је наводно креирао амерички проналазач Томас Едисон. Картице направљене под називом „2000. година“ продаване су као сувенири на изложби у Паризу 1900. године и замишљене као „Кореспондентска биоскопска-фоно-телеграфика“. Та иста идеја је подстакла и уметнике да је спомену у својим делима. Наиме, прича Жила Верна из 1889. године „2889. година“ описује људе који у будућности комуницирају путем „телефотоа“. Уметник је написао да је пренос говора већ уобичајена ствар, а да је пренос слика помоћу осетљивих огледала повезаних жицама већ виђено. Видео-позив се први пут појавио на великом екрану у ремек-делу Фрица Ланга „Метрополис“ из 1927. године, дакле, прилично давно. (Не смемо заборавити ни филма Стенлија Кјубрика из 1968. године „2001: Одисеја у свемиру“). Било је и разних прототипова, иако им је недостајала основна инфраструктура видео-телефона из 1970. године. Прототип компаније Bell Labs приказан је на Светском сајму 1964. године, заједно са будућим чудима, укључујући ИБМ-ов Систем/360 серију главних рачунара, технологију препознавања рукописа, машинске преводе и моделе будућих кула-близнакиња Светског трговинског центра. Убрзо након тога, компанија Bell Labs креирала је прототипове јавних кабина видео-телефона у Њујорку, Чикагу и Вашингтону, које су људима омогућиле троминутне позиве широм Сједињених Држава по огромној цени од 27 долара. Из било ког разлога, телефонске говорнице у којима бисте платили данашњих 223 долара за 180 секунди разговора никада нису заживеле.

Чак и након неуспеха видео-телефона из седамдесетих, AT&T није у потпуности одбацила идеју о стварању комерцијалне линије која би повезивала уређаје за видео-позивање. Поново је 1992. године, покушала са новим моделом, при чему су се и видео и аудио садржаји преносили дуж једне телефонске линије, иако је та комбинација проузроковала неквалитетну слику и звук. Следеће године је спустила цену од 1.499 долара за 500 долара да би коначно одустала од пројекта 1995. године.

Видео-позиви су данас свуда око нас

С обзиром на наше тренутно ослањање на видео-позиве, наведена историја неуспеха може изгледати изненађујућа. Још од почетка 2000-их, још увек није било јасно да ли ће видео-позиви било када постати важан начин комуникације. Данас смо, наравно, сведоци сасвим другачијих околности. Само неколико година после објављивања једног научног рада о тмурној будућности видео-позива, покренута је апликација Skype у оперативном систему Windows. Убрзо је сваки стони рачунар и лаптоп имао уграђену веб-камеру. Потом су стигли паметни телефони и таблети са предњим камерама, свеприсутном широкопојасном мрежом и појавом сервиса као што су FaceTime, Hangouts и Zoom.

Иако је основни сан остао исти као у седамдесетим двадесетог века (и не заборавимо, у истој деценији деветнаестог века), технологија се одржала и постајала напреднија. Многобројним напредним својствима нам је омогућила да уживамо у видео-позивима. Да иронија буде још већа, видео-позиви су данас потпуно нормална и уобичајена ствар и више их не сматрамо нечим посебним. Технологија више није спектакуларна нити футуристичка јер је одједном постала свакодневна свеприсутност, односно, само један услужни програм. Ипак, често чујемо да се неко у Зоом позиву или видео-ћаскању нашали и примети како, иако су километрима удаљени, могу да се виде и да је то део будућности.

Инжењери компанија Bell Labs и AT&T заслужују можда ретроспективно одобравање и похвале, а можда ћемо сви научити драгоцену лекцију о отписивању данашњих неуспеха јер никад се не зна шта би напредак могао донети за пола века!

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge

    Финале дванаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2020" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom. Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 16. маја 2020. године.          

  • Одржан онлајн семинар за средњошколце RAF IT Days

    Завршен је овогодишњи ИТ семинар за средњошколце у организацији Рачунарског факултета - RAF IT days 2020, који је због измењених околности у земљи ове године одржан први пут онлајн.  На семинару је учествовало 50 средњошколаца који су предавања пратили путем онлајн платформе Zoom и на тај начин имали могућност да директно комуницирају са предавачима, а прилику да слушају семинар добили су и сви остали заинтересовани средњошколци путем уживо преноса на YouTube каналу факултета.  

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.