ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учеће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви налази се на линку.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Технолошка индустрија треба да помогне да свет постане слободнији, али, уместо тога, претворила се у оруђе угњетавања

Интернет и технологија, која се појавила након његовог ширења, требало је да свет направе слободнијим. Уместо тога, интернет је постао жариште расизма и сексизма, а технолошка индустрија се бори против напретка. Култура технолошке индустрије мора да се промени тако да се фокус може пребацити са прикупљања зараде ка побољшању света. Интернет је на самом почетку свог настанка имао ослобађајућу улогу, дакле, учинио је информације доступним, створио могућности за развијање односа и веза који раније нису постојали и пружио богатији контекст за наша појединачна искуства.
Међу корисницима оригиналног интернета владала је отвореност и поузданост. И поред тога, исти тај екосистем су подржали дивови гладни зараде који су изградили културу угњетавања у својој индустрији и борили се против једнакости у нашем свету.

Како је интернет – леп и непредвидив – тако лако постао место испуњено бравама и кавезима? Како је од платформе испуњене научницима и ствараоцима који граде своје интелектуалне и уметничке домове постао платформа у којој доминирају организације више заинтересоване за извлачење богатства? Како је технолошка индустрија изграђена на тој платформи постала жариште расизма и сексизма?

Разлог је, једном речју, капитализам

Проблеми са којима се данас суочавамо у технолошкој индустрији – губитак права на приватност, недостатак власништва над подацима и ширење технолошких производа и услуга који подривају слободу и демократију – произлазе из економског система који се заснива за извлачењу вредности, на неједнакости и дехуманизацији. Због тога су технолошке компаније које доминирају технолошком индустријом противници промена које би могле да помогну оснаживању радника и стварању праведнијег света.

Борба против промена које су нам неопходне

Непрестано смо сведоци чињенице да технолошка индустрија, која је изграђена уз обећање стварања отворенијег и праведнијег света, стоји на путу остварења тог циља. Најважнији закони о раду често су потпуно немоћни пред војском јаких корпоративних адвоката који раде са технолошким компанијама како би утицали на спровођење тих закона, обезбеђујући простор за заштиту интереса својих клијената.

Запослени са ваљаним притужбама често трпе малтретирања или одмазде. Посебно у области технологије, постоји дубок и оправдан страх од тога да не останете без посла због тога што сте се успротивили, чак и ако је послодавац прекршио законе које треба спроводити на радном месту. На пример, током једне расправе о запошљавању на Конференцији жена оснивача у јулу 2019. године, извршна директорка (која ће остати неименована због правила о приватности догађаја) прокоментарисала је да не би запослила жену која је поднела тужбу против бившег послодавца због дискриминације или сексуалног узнемиравања, јер би за њу као власника то било „сувише ризично“. Шта то говори о култури индустрије ако ни члан групе којој је од почетка ускраћен улазак у Силицијумску долину не жели да запосли људе који се боре против неправде?

То није све. Многе заштитне мере за које људи верују да су непробојне и да су део нашег друштвеног уговора упорно се поткопавају или пропадају у технолошкој индустрији, док саме те технолошке компаније продају маркетиншки мит – да им је стало до околине и људи којима наносе штету. Обе компаније Илона Маска, СпацеX и Тесла, прекршиле су прописе о заштити околине и рада у настојању да колонизују Марс и продају електричне аутомобиле, док нашироко распредају приче о климатским променама и ресурсима животне средине. Ако особа или компанија не могу да одвоје време да се брину за своју заједницу и планету, шта нас може убедити да помислимо да ће се бринути за нову заједницу и нову планету? А Tesla и SpaceX нису усамљене у свом налету ка напретку и богаћењу.

Пре него што је компанија Убер изгубила свој повлашћени положај, изградила је целу своју глобалну стратегију ширења на отрцаној фрази, „тражи опроштај, а не дозволу“. У том циљу, њен општеприхваћен, често некритикован приступ, подразумевао је заобилажење прописа, малтретирање конкурената и вређање возача како би освојила нови град. Uber није само пореметила постојеће моделе који су били основа егзистенције за неквалификоване имигранте и људе друге боје коже који су покушавали да се попну на економској лествици, већ је непрестано доводила возаче у опасност и то без трунке кајања.
Градске власти успротивиле су се компанији још 2010. године, али због неисцрпних извора ризичног капитала на дохват руке и са тимовима за политику и комуникацију који су вртели приче да би утицали на јавно мњење и локалне законодавце, градови нису успели да натерају Убер да преузме одговорност.
Требало је неко изнутра да каже истину. Када је 2017. године, Сузан Фаулер, храбра програмерка за коју нико никада није чуо, написала јавну објаву о сексуалном узнемиравању и дискриминацији у компанији, тада је сва трулеж покуљала напоље.

Не изненађује то што технолошке компаније и даље користе „радије бих тражио опроштај него дозволу“ као основу за своју стратегију раста и ако та флоскула доводи инвеститоре и осниваче до профитабилног излаза, наставиће да је користе. Посебно због тога што законодавци нису ни покушали да их обуздају.

Култура индустрије мора да се промени тако да технологија коју граде може бити боља

Чак и са недавним порастом броја запослених који се усуђују да проговоре, законодавци су у великој мери задржали незаинтересовани приступ надзору технолошке индустрије. Технолошке компаније користе недостатак техничког знања изабраних званичника и рачунају на то да ће платити мање новчане казне Федералној трговинској комисији, што Конгресу отежава осмишљавање и унапређивање ефикасних мера и закона о одговорности. Технолошке компаније такође су уложиле велика средства у лобирање како би осигурале да нови закони не буду усвојени, што би захтевало њихово поштовање. Између 2010. и 2019. године, Фејсбук је потрошила 81 милион долара, док је компанија Амазон само 2019. године потрошила 16 милиона долара, а Гугл је током деценије потрошила више од 150 милиона долара, лобирајући савезну, државну и локалну управу за нулти надзор и све већи профит. Чак и након што је Фејсбук дозволила подстицање геноцида, манипулисала изборима, а Гугл изложила личне податке корисника на интернету, Конгрес још увек није усвојио нове законе којима би их регулисао.

Запослени у технолошким компанијама су ћутали о помањкању моралних вредности у компанијама, променили су радна места покушавајући да се приватно позабаве проблемима који муче привредну област у којој су некад радили, док је неколицина, неколико привилегованих, испричала своје приче, захтевајући од компанија да преузму одговорност. Стратегије засноване на рату, редовна злоупотреба и охрабрена похлепа којима та привредна грана обилује отежавају појединцима да се ефикасно супротставе, нарочито у Сједињеним Државама, где има мало јавних ресурса или структура које би могле да нас подрже и заштите. Упркос томе, дешавају се многе промене.

Технолошки лидери јавно подносе оставке због проблема нарушавања људских права и због расне дискриминације, јавно одбијају да стварају производе или структуре које наносе штету. Остали запослени, који имају много више да изгубе, бирају неизвесност уместо да наставе да раде за компанију за коју сматрају да је неетична.

Данас култура технолошких компанија у великој мери личи на културу спровођења закона – у оба случаја тражи се потпуна лојалност, успоставља се општа тајновитост система, стварају се надзорне структуре засноване на страху и користе се лисице, златне или неке друге. Као што се јавна безбедност може радикално изменити, тако се може изменити и технологија коју градимо. Људи који непрестано протествују на улицама, свесни све већег ризика у који се упуштају, своје захтеве су, од реформе полиције, проширили на обустављање финансирања полицијских снага.

Та „добра невоља“ како је то назвао Џон Луис, лидер организације која се бори за грађанска права и конгресмен, који је умро у петак, доноси велике промене и приморава наше изабране званичнике да промене начин рада и законе како би заштитили слободу и људска права. Запослени у технолошким компанијама требало би сами да разреше неке добре невоље, тако што ће се бавити организованим и сталним акцијама које би том сектору вратиле ослобађајућу улогу, а самим тим и једнакост која је некад у њему владала.

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.        Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.  Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.    Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учеће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.    Снимак целог ICPC такмичења у Москви налази се на линку.    

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

    У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.    Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета.   Екипа РАФ Penguins, коју чине ова три сјајна, млада програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа РАФ Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој место у самом светском програмерском врху.    Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. ttps://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.