ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учеће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви налази се на линку.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

„Еплов“ план скенирања слика омогућиће владама улазак у паметне телефоне

Скенирање корисничког садржаја, како се технологија назива, заиста би требало сматрати прислушкивањем и, у складу с тим, требало би га законски регулисати. Вековима је шифровање било искључиво у домену државних институција. Онда су, 1976. године, Витфилд Дифи и Мартин Хелман осмислили практичну методу за успостављање заједничког тајног кључа преко аутентификованог (али не и поверљивог) комуникационог канала без употребе претходно дељене тајне. Следеће године, три научника са MIT-а – Рон Ривест, Ади Шамир и Леонард Адлеман – смислили су RSA алгоритам (назван по њиховим иницијалима) за његову имплементацију. Био је то почетак криптографије помоћу јавног кључа, бар у јавном домену.

Државним органима се такав развој догађаја није свидео од самог почетка. Још мање им се свидело кад је Фил Зимерман, 1991. године направио софтвер Pretty Good Privacy (PGP) за потписивање, шифровање и дешифровање текстова, е-порука, датотека и других ствари. PGP је омогућио великом броју обичних грађана – или, у сваком случају, оних штреберскијих – да убаце своје електронске комуникације у коверту коју ни најмоћнија држава није могла да отвори. У ствари, америчка влада је била толико разјарена Зимермановим радом да је PGP дефинисала као оружје, што је значило да је његов извоз у земље Варшавског пакта био сматран кривичним делом. (Хладни рат је тада још био релативно врућ.)

Током четири деценије које су од тада прошле, долазило је до сукоба између жеље грађана да омогуће комуникације које државне и друге агенције не могу да прочитају и жеље тих агенција да их прочитају. После 11. септембра, који је државама дао сва права да њушкају о свему што људи раде на интернету и експлозији комуникације путем интернета, а од 2007. године, и помоћу паметних телефона, тај сукоб се заоштравао. Током година Клинтоновог мандата, америчке власти су покушавале (и нису успеле) да обезбеде да сви електронски уређаји имају тајни задњи улаз, а после Сноуденовог открића 2013. године, извршен је притисак на интернет компаније да понуде шифровање с једног краја на други за комуникацију корисника, што би онемогућило безбедносним службама или самим технолошким компанијама да имају увид у садржај тих комуникација. Тада је дошло да прилично кризне ситуације између технолошких компанија које су омогућиле тајност комуникације путем шифровања и агенција за спровођење закона и очување безбедности које нису могле да приступе доказима на које су имале легитимно право.

У августу, компанија „Епл“ је одлучила да у том „заштитном зиду“ направи мали пролаз. Наиме, најавила је да ће свом оперативном систему iOS додати нове функције које ће водити борбу против сексуалне експлоатације деце и дистрибуције слика злостављања. Најконтроверзнија мера коју компанија уводи је скенирање фотографија на iPhone-у, њихово упоређивање са базом познатих материјала о сексуалном злостављању деце (CSAM) и обавештавању компаније ако се пронађе подударност. Та технологија је позната као цлиент-сиде сцаннинг – CSS, односно скенирање садржаја корисника. Моћне снаге у влади и технолошкој индустрији сада снажно лобирају да CSS систем постане обавезан на свим паметним телефонима. Они тврде да би увођење CSS система омогућило јасну анализу података на уређају (тј. пре него што их шифрира апликација као што су WхатсАпп или иМессаге), што би било много једноставније од слабљења шифрирања или давања кључева агенцијама за спровођење закона. Ако би се утврдило постојање тражених информација и, потенцијално, њихов извор, то би било пријављено споменутим агенцијама. У супротном, тек би мало или нимало података било прикупљено са уређаја корисника.

Они који заговарају увођење таквог система кажу да је би он задовољио стандарде свих у том процесу. Пружио би решење за дебату о шифровању и јавној безбедности обезбеђујући приватност (неометано шифровање с једног краја на други), а с друге стране, могућност успешног истраживања озбиљног злочина. Које би се замерке могле навести? Многобројне, каже научни рад неких од водећих светских стручњака за рачунарску безбедност објављен прошле недеље. Главни циљ лобирања је да се софтвер за скенирање инсталира на све паметне телефоне, уместо да се тајно инсталира на уређаје осумњичених или, по судском налогу, на уређаје бивших преступника. Такво универзално коришћење система угрозило би безбедност грађана који поштују законе, као и оних који их не поштују. Иако систем и даље дозвољава шифровање с једног краја на други, проблем ипак постоји јер је порука већ скенирана због одређеног садржаја пре него што је послата. Исто тако, иако „Еплова“ примена технологије једноставно скенира слике, шта би одређене политичке режиме могло да спречи да скенирају текст у потрази за одређеним именима , политичким ставовима, изјавама…

У суштини, CSS је технологија која се користи за оно што се у свету безбедности назива „масовним пресретањем“. С обзиром на то да би технологија омогућила владиним агенцијама приступ приватном садржају, требало би је сматрати прислушкивањем и у складу с тим правно регулисати. У правним системима у којима је масовно пресретање комуникација већ забрањено, требало би забранити и масовни CSS. С обзиром на развој дигиталне технологије, CSS је само најновији корак у неумољивом упаду надзорних уређаја у наше животе. Тренд који је започео читањем наших е-порука, прешао је на евидентирање наших претраживања и прегледања, рударење наших мрежних активности за стварање профила за циљано оглашавање и коришћење препознавања лица да бисмо могли да уђемо у нашу канцеларију, сада се наставља упадањем у домове преко „паметних“ уређаја који све преносе матичним седиштима у облаку и, ако би се прихватила CSS технологија, многи би имали увид у то шта се налази у нашим џеповима, новчаницима и ташнама. Дакле, за сада је остала заштићена само људска лобања. Не брините, Илон Маск и за то има решење.

  • Семинар за средњошколце RAF IT Days 2022 - пријаве су отворене!

    Тестирање средњошколаца за тринаести IT семинар - RAF IT Days почело је 15. новембра и трајаће до 25. марта 2022. године. Семинар RAF IT Days 2022 одржаће се онлајн посредством платформе Zoom. Сви кандидати су у обавези да одраде ТЕСТ, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближи информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.   Ово је јединствена прилика да се ученици упознају са начином рада у IT индустрији и добију корисне информације и савете од искусних професионалаца. Компаније се радо одазивају позиву за дружење са средњошколцима, а то су до сада учиниле: Microsoft Development Center Serbia, Adobe, Google, Oracle, Asseco, Godday, CET, Infostud и многе друге. Планирано је да се семинар одржи у априлу 2022. године и трајаће четири дана (датуми ће бити објављени до 31.12.2021.).   За питања нам се обратите на мејл: rafitdays [@] raf.rs  

  • Друго место за тим РАФ Маг на SICEF Хакатону

    Тим под називом РАФ Маг кога чине студенати Рачунарског факултета Милош Максимовић, Никола Пауновић, Драгослав Милутиновић и Филип Ћосовић, освојио је друго место на SICEF Хакатону.  SICEF Хакатон је двадесетчетворочасовно такмичење у креирању апликације на задату тему које је одржано од 5. до 7. новембра на Електронском факултету у Нишу. Главни циљеви Хакатона јесу подстицање иновативности, креативности и могућности да млади људи стекну непроцењиво искуство рада у тиму и под притиском, с обзиром на то да је потребно за 24 часа створити оригиналну апликацију која ће заинтересовати широку групу корисника и имати адекватну примену. Овогодишња тема Хакатона била је Допринос спречавању ширења вируса Covid19. На такмичењу је учествовало 8 тимова, а победнички тим је из Ријеке, Хрватска. Филип Ћосовић, члан другопласираног тима РАФ Маг описао је решење коју су овом приликом креирали: Креирали смо две апликације, једну коју ће користити болнице и медицинске установе како би водили статистику о оптерећености болница, стању пацијената и побољшаној интерној комуникацији, и другу, корисничку апликацију, која би служила да корисници имају увид у стање у болницама, која им је најближа, која је мање оптерећена итд. Главна фукнционалност је анонимно праћење кретања корисника које би служило да уколико се неки корисник зарази остали који су били у контакту са њим добију обавештење да постоји ризик да се и они заразе. Корисници могу да дају податке о свом стању и добију савете, а такође проверавамо резултате њиховог теста које уносе скенирањем QR кода. Нашу идеју смо у целости имплементирали за 24 часа због чега смо добили нарочиту похвалу жирија. Честитамо тиму РАФ Маг на постигнутом успеху и желимо им још много сјајних идеја и освојених награда!

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.   

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

    У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.    Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета.   Екипа РАФ Penguins, коју чине ова три сјајна, млада програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа РАФ Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој место у самом светском програмерском врху.    Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. ttps://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.