ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учеће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви налази се на линку.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Никсонов говор после катастрофе на Месецу – будућност уз деепфаке технологију

Један награђивани студио користи вештачку интелигенцију да генерише лажне гласове за индустрију у Холивуду да би показао како деепфаке технологија поставља бројна етичка питања. Награда Еми за интерактивни документарац додељена је 29. септембра, филму Ин Евент оф Моон Дисастер (прим прев. У случају катастрофе на Месецу), у коме је коришћена вештачка интелигенција за креирање лажног видеа са бившим америчким председником Ричардом Никсоном. Филм приказује како држи говор који је припремљен у случају да мисија Аполо 11 не успе, при чему би астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин били остављени да вечно почивају на Месецу. Мултимедијални пројекат је направљен у сарадњи Центра за напредну виртуелност Института за технологију Масачусетског института, уз малу помоћ украјинске компаније Respeecher, која се бави клонирањем гласа, и која је радила на Никсоновом гласу.

Алекс Сердјук, извршни директор компаније Респеецхер, каже да је идеја овог седмоминутног филма била да покаже како ће дезинформације на мрежи изгледати у будућности. „Пројекат није био само прилика да се покаже шта све добро може да донесе наша технологија, већ и да се покаже за шта су ове технологије способне“, рекао је он. У годинама које су пред нама, деепфаке видео-снимци би могли да постану чешћи на друштвеним мрежама, али и теже уочљиви, са ужасним последицама на друштвеном нивоу. Већ је познато да лажне вести путују брже. Студија МИТ-а показала је, на пример, да је 70% већа вероватноћа да ће лажне тврдње бити подељене него истина.

Због те опасности Сердјук каже да је његова дужност да помогне у подизању свести о злоупотреби деепфаке технологије, што је изузетно важан део посла којим се бави његова компанија.

Како се прави deepfake снимак

Филм Ин Евент оф Моон Дисастер је био амбициозан мултимедијални пројекат на којем су радили стручњаци из различитих области. Филм су заједно режирали Франческа Панета и Халси Бургунд у МИТ Центру за напредну виртуелност и блиско су сарађивали са две иновативне компаније које су се бавиле техничким делом пројекта. Измењену слику Ричарда Никсона креирала је фирма Цаннy АИ из Тел Авива, док су глас председника генерисали инжењери компанија Респеецхер у својим малим канцеларијама у Кијеву. Освајање награде Еми било је изненађење за компанију Respeecher, која је основана пре мање од четири године. Тада су Сердјук и његов пријатељ Дмитро Белевтсов учествовали у хакатону покушавајући да да ураде нешто занимљиво с обзиром на то да су се бавили досадном анализом података за банке и осигуравајуће компаније.

На том хакатону већина тимова се фокусирала на коришћење вештачке интелигенције за обраду слике, па су Сердјук и Белевтсов одлучили да ураде нешто другачије и фокусирали се на звук. Почели су да праве софтвер који је омогућавао човеку да говори гласом друге особе – укратко, омогућавао је конверзију говора у говор. Пројекат им се допао и одлучили су да наставе да га развијају. Убрзо су упознали Гранта Рабера, бившег студента Универзитета „Карнеги Мелон“ који је био заинтересован за конверзију акцената, што је прилично слично. Њих тројица су одлучила да оснују компанију и тако је настала Respeecher.

Када им је МИТ покуцао на врата, технологија за конверзију гласа је још била у процесу стварања, али мислили су да су на висини задатка. Биле су им потребне две ствари: стари снимци Ричарда Никсона и снимак говора који председник никада није одржао. МИТ је ангажовао глумца да имитира Никсонов стил говора, који је морао да продужи изговор одређених речи и да прави паузе како би се стекао утисак забринутости и жалости. Затим су инжењери из компаније уз помоћ дубоке неуронске мреже додали Никсонов глас глумачком наступу и на тај начин створили деепфаке аудио-снимак. Свакоме ко слуша, синтетички глас звучи природно и не разликује се од оригинала. Да би постигли тај ниво квалитета, Сердјуковом тиму је било потребно неколико сати како Никсонових, тако и глумчевих снимака. У међувремену су унапредили своју технологију, тако да је процес једноставнији.

Углавном им је потребно око 60 минута снимака циљних и изворних гласова. У многим пројектима су имали мање података или су подаци били мање квалитетни, тако да су стекли сјајно искуство у раду са различитим врстама података.
За разлику од претварања текста у говор, које често звучи извештачено или вештачки, технологија компаније се труди да очува емоције, што је потпуно очекивано с обзиром на то да су морали да достигну високе стандарде које су поставили стручњаци за звук у Холивуду.

Компанија Respeecher тренутно запошљава око 20 стручњака и има клијенте високог профила. Рецимо, компанија је радила на неколико најсавременијих пројеката у последњих неколико година. На пример, поново је створила глас Мајкла Јорка и тако му омогућила да говори о својој реткој болести амилоидози. Сердјуков тим је вратио још један култни глас, глас покојног тренера америчког фудбала Винса Ломбардија, који је током финала послао охрабрујућу поруку онима који се боре са пандемијом. Уз то, компанија је такође синтетизовала глас младог Лука Скајвокера за последњу епизоду друге сезоне Мандалоријанца.

Сердјук је оптимиста и каже да ће његов мали студио са седиштем у Кијеву наставити да доприноси блокбастерима. Добро је познато да је потребно време да се изгради кредибилитет и репутација у Холивуду, али исто тако знамо да се добар глас далеко чује и због тога се Сердјукова технологија често користи у Холивуду. Конверзије говора у говор могу бити корисне у широком спектру пројеката, од видео-игара до филмова, од аудио-књига до асистената у корисничком центру. Компанија може да обави конверзије мушког гласа у женски и обрнуто, а у будућности би чак могла да обави синхронизацију гласа на страним језицима.

Етичка питања

Клонирање гласа поставља бројна етичка питања, а неки сматрају да је технологија узнемирујућа. Документарац Roadrunner: A Film About Anthony Bourdain, који се појавио у биоскопима током лета наишао је на критике кад је откривено да је део гласа покојног кувара креиран помоћу технологије клонирања гласа. Бордејн је заиста написао те реченице, али не постоји снимак у коме их он чита. Публика није била упозната да је у филму коришћена вештачка интелигенција. То је откривено касније. Такође, није назначено да ли је филмска екипа добила дозволу од Бордејнове породице да синтетички креира његов глас.

Сердјук каже да су он и друга два суоснивача створили скуп правила које треба да поштују и они и њихови клијенти. Компанија не даје јавни API, а кад год клонира глас, додаје му аудио водени жиг који омогућава специјализованом софтверу да открије да је коришћена деепфаке технологија. Исто тако, када клијент жели да клонира нечији глас, потребна му је писмена сагласност те особе или њене породице. Сердјук сматра да у његовој технологији нема ништа ново што наше друштво никада раније није видело и да се не разликује од фотошопа.

Индустрија забаве тек треба да регулише деепфаке, али Сердјук верује да би скуп правила које је развио његов тим требало да буде обавезан, с обзиром на то да би дезинформације на мрежи могле да постану све чешће. Награда коју је његов тим добио могла би да буде мали корак у подизању свести о опасностима деепфаке технологије. Веза до седмоминутног филма: https://www.youtube.com/watch?v=LWLadJFI8Pk&t=313s

  • Семинар за средњошколце RAF IT Days 2022 - пријаве су отворене!

    Тестирање средњошколаца за тринаести IT семинар - RAF IT Days почело је 15. новембра и трајаће до 25. марта 2022. године. Семинар RAF IT Days 2022 одржаће се онлајн посредством платформе Zoom. Сви кандидати су у обавези да одраде ТЕСТ, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближи информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.   Ово је јединствена прилика да се ученици упознају са начином рада у IT индустрији и добију корисне информације и савете од искусних професионалаца. Компаније се радо одазивају позиву за дружење са средњошколцима, а то су до сада учиниле: Microsoft Development Center Serbia, Adobe, Google, Oracle, Asseco, Godday, CET, Infostud и многе друге. Планирано је да се семинар одржи у априлу 2022. године и трајаће четири дана (датуми ће бити објављени до 31.12.2021.).   За питања нам се обратите на мејл: rafitdays [@] raf.rs  

  • Друго место за тим РАФ Маг на SICEF Хакатону

    Тим под називом РАФ Маг кога чине студенати Рачунарског факултета Милош Максимовић, Никола Пауновић, Драгослав Милутиновић и Филип Ћосовић, освојио је друго место на SICEF Хакатону.  SICEF Хакатон је двадесетчетворочасовно такмичење у креирању апликације на задату тему које је одржано од 5. до 7. новембра на Електронском факултету у Нишу. Главни циљеви Хакатона јесу подстицање иновативности, креативности и могућности да млади људи стекну непроцењиво искуство рада у тиму и под притиском, с обзиром на то да је потребно за 24 часа створити оригиналну апликацију која ће заинтересовати широку групу корисника и имати адекватну примену. Овогодишња тема Хакатона била је Допринос спречавању ширења вируса Covid19. На такмичењу је учествовало 8 тимова, а победнички тим је из Ријеке, Хрватска. Филип Ћосовић, члан другопласираног тима РАФ Маг описао је решење коју су овом приликом креирали: Креирали смо две апликације, једну коју ће користити болнице и медицинске установе како би водили статистику о оптерећености болница, стању пацијената и побољшаној интерној комуникацији, и другу, корисничку апликацију, која би служила да корисници имају увид у стање у болницама, која им је најближа, која је мање оптерећена итд. Главна фукнционалност је анонимно праћење кретања корисника које би служило да уколико се неки корисник зарази остали који су били у контакту са њим добију обавештење да постоји ризик да се и они заразе. Корисници могу да дају податке о свом стању и добију савете, а такође проверавамо резултате њиховог теста које уносе скенирањем QR кода. Нашу идеју смо у целости имплементирали за 24 часа због чега смо добили нарочиту похвалу жирија. Честитамо тиму РАФ Маг на постигнутом успеху и желимо им још много сјајних идеја и освојених награда!

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.   

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

    У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.    Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета.   Екипа РАФ Penguins, коју чине ова три сјајна, млада програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа РАФ Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој место у самом светском програмерском врху.    Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. ttps://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.