ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Друштвене мреже нас заглупљују, али то можемо да поправимо

Већи део своје каријере провео сам проучавајући како технологија може да побољша и појача људске способности, од повећања физичке спретности до јачања когнитивних вештина. Последњих година сам се усредсредио на то како технологија може да омогући људима да буду паметнији, од оних у малим тимовима до оних у великим групама. Открио сам да платформе друштвених мрежа ненамерно чине супротно – активно угрожавају и слабе нашу колективну интелигенцију.
Не, не говорим о распрострањености садржаја ниског квалитета који вређа нашу интелигенцију. Не говорим ни о масовној употреби дезинформација и погрешних информација које нас намерно обмањују. На крају крајева, то нису нови проблеми. Искривљени садржај се појављивао често током историје, од глупих заблуда до отворених лажи и пропаганде.
Уместо тога, говорим о нечем фундаменталнијем, наиме, о особини друштвених мрежа која нарушава нашу интелигенцију, без обзира на то да ли нам представљају садржај који садржи проверене чињенице или је испуњен лажним подацима. Да бих то објаснио, морам да се вратим неколико корака уназад и објасним неколико појединости у вези са људском спознајом.
Ми, људи, смо машине за обраду информација и живот проводимо посматрајући наш свет да бисмо та запажања користили за стварање детаљних менталних модела. Почињемо од тренутка рођења, истражујемо и осећамо своју околину, тестирамо и обликујемо своја искуства, све док не будемо могли тачно да предвидимо како ће наши поступци и поступци других утицати на нашу будућност.
Размотрите следећи пример. Дете испусти играчку и гледа како пада на земљу. Пошто је дете то урадило много пута и добило исти резултат, његов мозак генерализује појаву и гради ментални модел гравитације. Тај ментални модел ће омогућити детету да се креће својим светом и предвиђа како ће се објекти понашати када их неко обори, испусти или баци у ваздух.
То добро функционише све док дете први пут не угледа балон испуњен хелијумом. Дете је зачуђено јер његов модел гравитације не ради због чега мозак мора да се прилагоди, узимајући у обзир те ретке објекте. На тај начин, наши ментални модели временом постају све префињенији. То се зове интелигенција.
 
Да би интелигенција исправно функционисала, ми, људи, треба да обавимо три основна поступка:
1. Посматрамо свет око себе.
2. Уопштимо сопствена искуства.
3. Изградимо менталне моделе.
 
Проблем је у томе што су се платформе друштвених мрежа убациле у тај суштински важан процес и искривиле, значење поступка „посматрања света око себе“ и „генерализовања сопственог искуства“, што сваког од нас приморава да направи значајне грешке када „градимо менталне моделе“ у нашем мозгу.
Не, не говорим о томе како моделујемо физички свет гравитације. Говорим о томе како моделујемо друштвени свет људи, од наших локалних заједница до нашег глобалног друштва. Политиколози тај друштвени свет називају „јавном сфером“ и дефинишу га као арену у којој се појединци окупљају да би заједно решавали важне проблеме и размењивали мишљења кроз дискусију и промишљање. У јавној сфери друштво колективно развија ментални модел себе. Користећи тај модел, ми, људи, смо у могућности да доносимо добре одлуке о нашој заједничкој будућности.
Ту настаје проблем. Друштвене мреже су искривиле јавну сферу до непрепознатљивости, дајући сваком од нас дубоко погрешан ментални модел наше заједнице. То искривљује нашу колективну интелигенцију, што отежава друштву да доноси добре одлуке. Ипак, сам садржај на друштвеним мрежама НИЈЕ оно што узрокује споменути проблем; то је машинерија дистрибуције.
Дозволите ми да објасним.
Ми, људи, смо се развијали милионима година да бисмо веровали да наша свакодневна искуства пружају тачан приказ нашег света. Ако већина предмета на које наиђемо падне на земљу, генерализујемо и градимо ментални модел гравитације. Ако неколико објеката лебди на небу, моделирамо их као изузетке – ретке догађаје које је важно разумети, али који представљају мали део света у целини.
Ефикасан ментални модел је онај који нам омогућава да тачно предвидимо наш свет, да предвидимо уобичајене појаве много чешће него оне ретке. Међутим, друштвене мреже су избациле из колосека тај когнитивни процес тако што врше алгоритамску модерацију информација које добијамо о нашем друштву. Платформе то раде тако што сваком појединцу шаљу само за њега изабране вести, поруке, огласе и објаве за које свако од нас претпоставља да су део свачијег искуства, али са њима се сусреће само мали део јавности.
Због тога, сви верујемо да доживљавамо „јавну сферу“ док је, у ствари, свако од нас заробљен у искривљеној представи друштва коју стварају компаније друштвених мрежа. То нас доводи до тога да погрешно генерализујемо наш свет. Ако не можемо правилно да га генерализујемо, градимо погрешне менталне моделе. То деградира нашу колективну интелигенцију и штети нашој способности да доносимо добре одлуке о нашој будућности.
Пошто нас компаније друштвених мрежа бомбардују садржајем са којим ћемо се највероватније у потпуности сложити, прецењујемо распрострањеност сопствених ставова и потцењујемо распрострањеност супротстављених ставова. То свима нама искривљује стварност, али они који су на мети маргиналног садржаја могу сасвим погрешно поверовати да су неке веома екстремне идеје опште прихваћене у друштву у целини.
Не, не кажем да сви треба да имамо исте ставове и вредности. Кажем да сви треба да имамо могућност да видимо исправно представљање начина на који су погледи и вредности распоређени у нашим заједницама. То је колективна мудрост. Међутим, друштвене мреже су расцепкале јавну сферу у сплет малих ехо комора, а истовремено су прикривале чињеницу да коморе уопште постоје.
Дакле, ако имам маргинални поглед на одређену тему, можда не схватам да велика већина људи сматра да је мој став екстреман, увредљив или једноставно апсурдан. То ће ме навести да изградим погрешан ментални модел свог света, погрешно процењујући да се моји ставови уклапају у јавну сферу.
То би изгледало као да зли научник одгаја групу беба у лажном свету где је већина објеката испуњена хелијумом, а само неколико пада на земљу. Те бебе би генерализовале своја искуства и развиле дубоко погрешан модел стварности. То је оно што друштвене мреже тренутно раде свима нама.
То ме враћа на моју суштинску тврдњу, а то је да највећи проблем са друштвеним мрежама није сам садржај, већ машинерија циљане дистрибуције, јер штети нашој способности да изградимо тачне менталне моделе сопственог друштва. Без добрих модела, не можемо интелигентно да управљамо нашом будућношћу.
Због тога се све више људи упушта у апсурдне теорије завере, сумња у добро доказане научне и медицинске чињенице, губи поверење у угледне институције и губи веру у демократију. Друштвене мреже отежавају људима да разликују неколико ретких хелијумских балона који лебде около и света чврстих објеката који одражавају нашу заједничку стварност.
Дакле, како можемо да поправимо друштвене мреже?
Лично, верујем да треба да се залажемо за „транспарентност приказивање циљаног садржаја“, односно да захтевамо да платформе јасно открију параметре које користе при приказивању свих циљаних садржаја друштвених мрежа како би корисници могли лако да разликују материјал који је широко прихваћен и материјал који је алгоритамски изолован. То откривање треба да буде представљено корисницима у реалном времену док прегледају садржај, омогућавајући сваком од нас да размотри контекст док формирамо своје менталне моделе о нашем свету.
Тренутно, Твитер и Фејсбук омогућавају корисницима приступ малој количини података о циљаним огласима. Да бисте добили те информације, потребно је да кликнете више пута, и тек тада добијате необичну поруку као што је „Можда видите овај оглас зато што компанија X жели да дође до свих људи који се налазе овде: у Сједињеним Америчким Државама“. То вам не даје баш никакве додатне информације. Потребна нам је права транспарентност, и то не само за огласе, већ и за вести и сав други дељени садржај који се приказује путем алгоритама за приказивање циљаног садржаја.
Циљ би требало да буде јасна визуелна информација која истиче колики део јавности тренутно прима сваки део садржаја друштвених мрежа који се појављује на нашим екранима. Корисници не би требало да кликну да би добили те информације. Подаци би требало аутоматски да се појаве када корисници на било који начин почну да се баве садржајем. То би могло једноставно да се прикаже помоћу графикона који би показивао колики проценат насумичног узорка опште јавности потенцијално може да прими садржај путем алгоритама који се користе за његово постављање. Ако се део материјала који добијем примењује у оквиру 2% јавности, то би требало да ми омогући да правилно генерализујем како се уклапа у друштво у поређењу са садржајем који дели 60% јавности. Ако корисник кликне на графикон који показује да садржај дели 2% циљаних корисника, требало би да му се представи детаљна демографија тих 2%. Циљ није да се потисне садржај, већ да се машинерија дистрибуције учини што видљивијом, што би омогућило сваком од нас да схвати када смо намерно смештени у уско дефинисану ехо комору, а када нисмо.
Уз транспарентност поступка приказивања циљаног садржаја, свако од нас би требало да буде у стању да изгради тачнији ментални модел нашег друштва. Наравно, можда ћу и даље да се слажем са неким маргиналним садржајем о одређеним темама, али бар ћу знати да су моји ставови ретки у јавној сфери. Тада нико не може да ме превари да помислим да је сулуда идеја која ми је синоћ пала на памет о људима-гуштерима који управљају мојим омиљеним ланцем брзе хране широко прихваћен став који се дели у широј јавности.
Другим речима, платформе друштвених мрежа би и даље могле да ми шаљу велики број балона са хелијумом и можда бих се радовао да добијем те балоне, али ако постоји транспарентност процеса стварања циљаног садржаја, нико ме не може преварити да помислим да је цео свет испуњен хелијумом или људима-гуштерима.
  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • RAF IT Days 2022: преко 70 пријављених средњошколаца из 4 државе, предавачи из 6 IT фирми, 18 предавања

    Овогодишњи онлине IT семинар за ученике средње школе RAF IT Days одржан је 2, 3, 9. и 10. априла и по много чему је специфичан. На RAF IT Days 2022 је учествовало чак 6 великих IT компанија чији су представници, многи од њих бивши студенти Рачунарског факултета, одржали предавања средњошколцима. Део RAF IT Даyс 2022 били су Мајкрософт развојни центар Србија, Nordeus, Workpuls, TX Services, MVP Workshop и Zuhlke Engineering. RAF IT Days семинар је ове године добио регионални карактер пријавом великог броја ученика средњих школа из Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине, на шта смо веома поносни. 74 средњошколца имала су прилику да прате 18 предавања врсних IT стручњака из праксе, као и предавача Рачунарског факултета. Поред теоријских и практичних предавања, средњошколци су учествовали и у радионици програмирања.

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.

  • Нови предмети на Рачунарском факултету – Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство

    На Рачунарском факултету и онлајн путем Зума одржано је представљање предмета Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство које ће студенти моћи да одаберу у наредном семестру. Наставу на овим изборним предметима ће држати др Јелена Младеновић. Предмети су намењени студентима треће године студијских програма Рачунарско инжењерство, Рачунарске науке и Мултимедијални дизајн.  

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.   

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.