ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Због чега толико много људи мрзи Фејсбук?

Иако је Фејсбук једна од најпопуларнијих платформи друштвених мрежа, на њој се нагомилало много негативних елемената и говора мржње. Ево због чега је то тако.
Фејсбук представља контроверзну тему већ неколико година. Гигант друштвених мрежа је оптужен за све, од продаје корисничких података до великог и можда пресудног утицаја на изборе. Док је Фејсбук демантовала многе од тих тврдњи, неки су и даље скептични према компанији.


Дакле, због чега толико људи мрзи Фејсбук? Навешћемо неке од најчешћих замерки које људи имају на компанију и платформу.
1. Платформа има сувише много функција
Ако већ́ дуже време користите Фејсбук, приметили сте оно што би могло да се сматра опсесивном жељом да се од ње направи „свеобухватна платформа друштвених мрежа“. Твитер је место где делите кратке и језгровите мисли, преко Снепчета шаљете поруке пријатељима, а ТикТок се користи за објављивање кратких видео-снимака. Међутим, Фејсбук је покушала да буде све за свакога и због тога је платформа прилично збуњујућа и тешка за коришћење.
Мрежа Фејсбук је усвојила Снепчетову функцију прича, копирала Твитеров hashtag систем и тренутно се пробија у простор кратких видео-записа преко Фејсбук Reels-а. Иако је дивно што Фејсбук покушава да одржи корак са конкуренцијом, ипак нам се чини да је платформа претрпана.
Непрестано проширивање броја функција створило је утисак да платформа покушава да уради сувише и да је у том процесу изгубила фокус. Због тога и постављамо питање, чему, у ствари, служи Фејсбук.
2. Забринутост за приватност
Постоји још један важан елемент због којег људи мрзе Фејсбук, а то је забринутости за приватност. Скандал Кембриџ Аналитика разоткрио је колико је корисничких података Фејсбук заиста имала и како их је користила. То откриће је навело многе људе да се запитају да ли могу да верују Фејсбуку кад су у питању њихови лични подаци.
Од тада је мрежа унела неке промене у своја подешавања приватности, али многи људи и даље не осећају да су њихови подаци безбедни. Са свим подацима које Фејсбук има о корисницима, чини се да компанија зна више о нама него ми сами.
Тај недостатак заштите приватности је велика препрека за многе људе и један је од главних разлога зашто мрзе Фејсбук.
3. Неовлашћени упади у податке
Поред забринутости за приватност, Фејсбук је такође морала да се суочи са бројним упадима у податке. Ти неовлашћени упади су разоткрили личне податке милиона корисника, због чега су људи стекли утисак (с правом) да не могу да имају поверење у друштвену мрежу кад је у питању заштита њихових података.
Најновији упад се догодио 2021. године, када су откривени подаци преко 500 милиона корисника. Тај упад је изазвао посебну забринутост, иако је друштвена мрежа тврдила да је отклонила проблеме који су довели до скандала Кембриџ Аналитика.
4. Може да изазове зависност
Многи људи такође мрзе Фејсбук јер може да изазове зависност. Друштвена мрежа је направљена тако да вас натера да што дуже останете ангажовани на њој. То значи да вас стално бомбардује обавештењима, новим објавама и огласима.
Бивате врло лако увучени у бескрајно кретање кроз новости које се приказују и једноставно не приметите да су прошли сати. То може да вас изнервира, посебно ако покушавате да извесно време не користите друштвене мреже или да урадите нешто паметно и корисно.
Са порастом популарности ТикТока нестале су неке критике у вези са зависношћу на рачун Фејсбука, али са новом функцијом Reels, изгледа да критике неће скоро нестати.
5. Лажне вести
Још један велики проблем са Фејсбуком је ширење лажних вести. Са толико информација које се деле на платформи, тешко је знати шта је истина, а шта није. То је довело до ширења лажних информација и теорија завере.
Иако је мрежа предузела неке кораке у борби против лажних вести, многи људи и даље сматрају да је проблем измакао контроли.
6. Утицај на ментално здравље
Један од највећих проблема са Фејсбуком је њен утицај на ментално здравље. Платформа може бити плодно тло за негативне ставове и поређење са другима. Када стално гледате нечији успех, врло лако заборављате да сви имају падове и потешкоће у животу.
То може да доведе то тога да се осећате мање успешним и вредним, што може да доведе до усамљености и депресије. Неколико студија повезало је платформе друштвених мрежа са повећањем анксиозности и депресије, посебно код младих људи. Иако Фејсбук није једина платформа друштвених мрежа која доводи до тих проблема, највише је критикована јер је највећа и има највише корисника.
7. Очигледно је да ништа не предузима у вези са говором мржње
Већина људи мрзи Фејсбук јер сматрају да компанија ништа не предузима у вези са говором мржње. Платформа се користи за ширење говора мржње и садржаја који доводи до подела сваке врсте, што све има озбиљне последице. Њена улога у потпиривању геноцида у Мјанмару је одличан пример за то. Неколико група је оптужило гиганта друштвених мрежа да не чини довољно да заустави ширење говора мржње и нетрпељивости, што је на крају довело до свеопштег насиља у региону.
Фејсбук је такође оптужена да „и даље дозвољава активистима да подстичу етничке масакре у ескалирајућем рату у Етиопији“, наводи се у извештају Гардијана.
Шта треба имати на уму
Сви наведени разлози који наводе људе да мрзе Фејсбук су потпуно оправдани. Платформа има озбиљне проблеме кад је у питању заштита приватности, лажне вести и говор мржње. Не треба заборавити да изазива зависност и може бити штетна по ваше ментално здравље.
Међутим, треба да запамтимо да је Фејсбук само алат. Важно је како га користимо.

 

  • Прва три места за екипе РАФ-а на такмичењу Bubble Cup 15 Мајкрософт развојног центра

    Седморица студената Рачунарског факултета учествовала су и освојила прва три места на јубиларном петнаестом по реду Bubble Cupu који организује Мајкрософт развојни центар у Србији. Bubble Cup  је такмичење у кодирању на коме учествују студенти и средњошколци. Екипе РАФ-а постигле су одличне резултате и оствариле изузетан успех и апсолутну доминацију у конкуренцији шест тимова у категорији Premier League.                     Извор фотографије: PCPress

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.