ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Kako Internet navršava 50 godina, stručnjaci odmeravaju buduće napredovanje i nova pitanja

Sledećih 50 godina može da donese prodornu povezanost, interfejs mozga i računara i zabranjena područja na Internetu. Kako internet navršava 50 godina, tehnologija samo povećava brzinu i nastavlja sa menjanjem mnogih aspekata našeg života, od načina poslovanja, načina na koji pronalazimo zabavu i poslove, do načina na koji se kandidujemo za političke funkcije. Internet je rođen kada je uspostavljena prva Arpanetova veza između Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu i Instituta za istraživanje Stanford, u 22:30, 29. oktobra 1969. Profesor s UCLA Leonard Kleinrock i njegov student Charley Kline poslali su prvu poruku Billu Duvalu, programeru na Univerzitetu Stanford. Ta prva komunikacija bila je varnica koja je pokrenula rast interneta i svega što je on doneo sa sobom - e-poštu, deljenje slika na Facebooku, kupovinu knjiga i tostera na Amazonu, gledanje filmova na Netflixu, video snimke mačaka, prenošenje zlonamernih mišljenja i botovi za uticanje na izbore.

Iskra je zapaljena 1969. godine, ali internet je zaista počeo da transformiše naše živote krajem 90-ih i početkom 2000-ih. „O, internet puni 50 godina, ali prva internetska veza između Stanforda i UCLA je bila između dva momka. Nije uključivala celu planetu “, kaže Genevieve Bell, stariji saradnik kompanije Intel Corp. i direktor agencije Autonomy i Instituta za osiguranje na Australijskom nacionalnom univerzitetu. „To je zaista počelo da nam menja život i uzdrmalo je našu svest u trenutku kada je Google postao glagol. Sve je eksplodiralo na raskrsnici Google-a, pametnih telefona, aplikacija, Amazona, Facebooka i eBay-a. "

Teško je kvantifikovati koliko je internet promenio svet. Ako je nekome potrebno usmeravanje, većina više ne ide do automobila da izvadi kartu. Ako je sredina noći, ne moraju da čekaju dok se njihova banka ne otvori u 9:00 da bi saznali koliko novca ima na njihovom tekućem računu. Šta je predsednik rekao na mitingu sinoć? Idete na internet i pročitate njegove komentare. Poreske prijave podnosimo onlajn. Hranu naručujemo putem interneta.

"Internet je promenio naš pojam o vremenu i prostoru i udaljenosti", kaže Bell. „Internet može odmah da nam kaže ko je bio predsednik 1969. i koliko je sati otvoren novi restoran u gradu. Možemo da gledamo rover koji se šeta po Marsu. Možemo iz Australije da pratimo svoje prijatelje u Americi. "

Internet je takođe stvorio nove zajednice, okupljajući ljude iz celog sveta, jer dele zajedničku ljubav prema istom bendu, Pez figuricama ili TV kuvaru. Naravno, postojanje interneta takođe znači da anonimni internetski trolovi mogu da preplave društvene medije komentarima punim mržnje, a prekomorski botovi mogu da objavljuju negativne i neistinite tvitove o političarima i slavnim ličnostima, kako bi podstakli gnev, neslaganje, pa čak i nasilje.

I dok kompanije svih veličina koriste internet za jednostavnije operacije upravljanja lancem snabdevanja i bliže povezivanje kupaca sa njihovim brendovima, one takođe moraju da se bave hakerima koji kradu finansijske podatke kupaca ili konkurentskim korporacijama i nacionalnim državama koje podmeću negativne komentare na mreži ili koriste Internet za špijuniranje njihovih planova proizvodnje ili finansija.

Privatnost, ili sve veći gubitak privatnosti, takođe predstavlja problem zahvaljujući internetu - ili tačnije, zahvaljujući načinu na koji koristimo internet.
"Kako godine prolaze, internet postaje sve pametniji", kaže David Reinsel, stariji potpredsednik IDC-a, firme tehnoloških analitičara. „Ne možete više prosto ne idete negde. On vas gleda kako odlazite negde i saznaje mnogo toga o vama po tome šta kupujete, šta tražite i šta 'lajkujete'. Što god da radite na mreži, vi ostavljate za sobom trag informacija. Vaše digitalno ja sada je više od vašeg fizičkog ja. Internet gura ka vama informacije na osnovu onoga što zna o vama. "

Kompanije koriste sve te lične podatke kako bi strateški ciljale pojedine korisnike određenim oglasima i marketingom.

"Ranije bi kompanija napravila proizvod za muškarce ili za određenu generaciju," kaže Reinsel. „Sada, putem informacija koje dobijaju o nama na mreži, mogu da ih prilagode pojedincu. Zamislite dan kada uđete u restoran i pozdrave vas po imenu i ponude vam meni koji uzima u obzir koju hranu volite i vaše alergije. Još nismo dotle stigli, ali smo krenuli. Minus je, međutim, ako taj restoran obavesti vašu kompaniju za zdravstveno osiguranjei da ste naručili banana split. To mi se ne bi dopalo. "

Kompanije imaju puno mogućnosti da otkupe informacije o tome šta volimo i šta ne volimo, o našim političkim naklonostima, hobijima i našim kupovinama u dva sata ujutro, jer su naši laptopovi, tableti i pametni telefoni postali dodatni prtljag. Retko smo nepovezani. Pomisao na to mnoge ljude plaši i to im smeta. Ankete su pokazale da dok mnogi pregledaju internet vesti, Twitter i Facebook uz jutarnju kafu, drugi čak ne mogu da dočekaju da ustanu i vide šta se dešava u svetu, ili kakvi se komentari objavljuju. Zavisni smo.

Toliko smo povezani da čitave firme - AirBnB, Uber, GrubHub i internetski mega gigant Amazon - postoje u potpunosti na mreži.

Prodiruća internetska povezanost, interfejs između mozga i računara

Dakle, ako je internet ovako drastično promenio naše živote u poslednjih 50 godina ili čak poslednjih 15 godina, šta bi moglo doneti narednih 15 ili 50 godina?

Iako je internet stvorio priliku da ljudi produktivno i uspešno rade i dok su van kancelarije, napredak tehnologija poput virtuelne i proširene stvarnosti samo će dodati snagu telekomunikacionim alatima kao što su Skype, Zoom, trenutno slanje poruka i Slack, kako kaže Marc Weber, osnivač programa istorije interneta u Muzeju istorije računara u Mountain Viewu, Kalifornija.

"Postoje kompanije koje zaista koriste daljinsku tehnologiju da bi promenile način rada", kaže Weber. „Ali kada dobijemo zadovoljavajuću virtuelnu stvarnost putem Veba i drugih tehnologija za daljinsko omogućavanje, uslediće još veća promena. Ako olakšate teleprisutnost ili druge načine praktičnog povezivanja ljudi, to će promeniti način rada ljudi. "

Mada Google nije uspeo sa početnim izdanjem tehnologije koja se nosi, naočarima Google Glass, koja je bila uglavnom shvaćena kao čudna i jeziva, Weber predviđa da će na tržište doći i veći i bolji nosivi uređaji, a to će pomoći da se promeni način na koji se povezujemo na internet .

„Trenutno pristupamo internetu putem tih sitnih ekrana koje nosimo u džepu“, kaže Veber. „Bilo da je to nešto poput Google Glass-a, unapređenih pametnih satova ili interfejsa između mozga i računara kako bismo mogli da šetamo internetom u mislima, postojaće nova tehnologija koja olakšava pristup internetu. Nismo mogli da predvidimo Airbnb i Yelp dok pametni telefoni nisu postali uobičajeni. Kako možemo da predvidimo šta će se dogoditi kada informacije budemo dobijali preko interfejsa mozak-računar? Sledeći veliki napredak u pristupu internetu ponovo će promeniti medij. “
Kleinrock, koji je danas ugledni profesor računarske nauke na UCLA, ima velike nade za narednih 10 ili 20 godina interneta. Za početak ćemo biti još više povezani nego što smo sada, kaže, i to će omogućiti još jednu uzbudljivu rundu tehnološkog rasta.

Umesto da smo prosto dobro povezani s internetom kod kuće, u kancelariji ili u lokalnom kafeu, imaćemo jaku, brzu vezu kada šetamo psa, putujemo po zemlji ili u sred ničega. Zamislite dan kada se probudite na 5G, imate pristup 5G u automobilu i po svetu. Imali biste neprekidan protok informacija, a postojana autentifikacija otključavala bi sve od vašeg automobila do vaše poslovne zgrade i poštanskog sandučeta. Senzori na ulaznim vratima vaše kuće moći će da provere vaš hod i ritam srca, a zatim se povežu sa čipom u vašem telu i otključaju vrata dok im prilazite.

"Predviđam prodirući globalni nervni sistem na ovoj planeti, tako da gde god da krenete, Internet je raspoloživ i pristupačan", kaže Kleinrock. „I Internet stvari će eksplodirati. Bićemo u mogućnosti da uzmemo sajber prostor iz vašeg laptopa i mobilnog telefona i ugradimo ga u zidove, u naše automobile i u naša tela pomoću logike, memorije, senzora, kamera, mikrofona i ekrana. Nećete morati da ih vidite ili dodirnete. Imaćemo tu nevidljivu mrežu. Dodajte tome činjenicu da ćemo imati inteligentne softverske agente koji postoje u mreži i upozoravaju vas na stvari, traže stvari koje želite i koriste vaše prioritete. Proći će možda 10 godina dok ne uspostavimo odgovarajuće interfejse, poput čitanja govora iz moždanih talasa, tako da umesto da pomeramo jezik, moći ćemo da komuniciramo sa zidovima ili autom prostim razmišljanjem o njima. “

Tamna strana internetske povezanosti

Međutim, Kleinrock takođe predviđa negativnosti u ovom futurističkom scenariju. Šta ako se taj široki pristup ne bude odnosio na sve ili na sve zemlje?

„Brine me da nas čekaju nevolje“, kaže on. „Bojim se da će nacionalne države postaviti zidove oko svojih nacionalnih mreža i neće komunicirati sa drugima. Kina, Rusija, Turska, čak i EU - šta ako ne možete preći sa jednog od ovih područja interneta u drugo? Ako se razdvojimo na odvojene mreže, mnogo gubimo. Gubimo sposobnost da lutamo unaokolo bez granica, a to je ono po čemu je internet tako moćan. “ Charles Severance, klinički profesor informacija na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da se takođe boji da će nestati ono što on naziva današnjim zlatnim vremenom univerzalne internetske povezanosti.

„Mislim da će postojati mračne sile, bile to kompanije ili vlade, koje će kontrolisati naše veze,“ kaže Severance, koji predaje kurs koji se zove Internet istorija, tehnologija i bezbednost. „Šta ako dođe dan kada će se ljudima odobriti samo da se povežu na Facebook? Pokušajte da odete na drugu veb lokaciju i veza neće raditi. Ko poseduje ove podeljene resurse, postaće saobraćajni policajac i nateraće vas da ih podmitite ili platite za resurse. "
„Nalazimo se u zlatnom dobu interneta“, kaže Severance. „Za 50 godina, reći ćemo: „ Kada sam bio dete, mogli ste da se povežete bilo gde. Mogli ste da postavite bilo koji veb sajt." I deca će reći: " Šta? " Biće toliko tužno da se samo stari ljudi sećaju koliko je internet bio sjajan. Ne raduje me sledećih 50 godina. Sada sam stvarno srećan. "

Izvor: NetworkWorld

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • RAF IT Days 2022: преко 70 пријављених средњошколаца из 4 државе, предавачи из 6 IT фирми, 18 предавања

    Овогодишњи онлине IT семинар за ученике средње школе RAF IT Days одржан је 2, 3, 9. и 10. априла и по много чему је специфичан. На RAF IT Days 2022 је учествовало чак 6 великих IT компанија чији су представници, многи од њих бивши студенти Рачунарског факултета, одржали предавања средњошколцима. Део RAF IT Даyс 2022 били су Мајкрософт развојни центар Србија, Nordeus, Workpuls, TX Services, MVP Workshop и Zuhlke Engineering. RAF IT Days семинар је ове године добио регионални карактер пријавом великог броја ученика средњих школа из Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине, на шта смо веома поносни. 74 средњошколца имала су прилику да прате 18 предавања врсних IT стручњака из праксе, као и предавача Рачунарског факултета. Поред теоријских и практичних предавања, средњошколци су учествовали и у радионици програмирања.

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.

  • Нови предмети на Рачунарском факултету – Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство

    На Рачунарском факултету и онлајн путем Зума одржано је представљање предмета Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство које ће студенти моћи да одаберу у наредном семестру. Наставу на овим изборним предметима ће држати др Јелена Младеновић. Предмети су намењени студентима треће године студијских програма Рачунарско инжењерство, Рачунарске науке и Мултимедијални дизајн.  

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.   

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.