ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Cloud computing (1.)

Nastanak ovog poslovnog koncepta i samog termina vezuje se za poslednju deceniju, a njegov značajniji razvoj i prihvatanje od strane šire informatičke zajednice desio se tek u poslednjih 4-5 godina. Kao relativno nova disciplina, Cloud Computing tek dobija na značaju i uticaju u svim sferama, kako privatnoj tako i poslovnoj, a u prilog tome govore i činjenice da se sve više velikih kompanija uključuje u ovaj trend. To podrazumeva više novca koji je u opticaju, više hardverske infrastrukture, sofverskih poboljšanja, kao i nova softverska rešenja, angažovanje sve više stručnjaka u raznim oblastima, ali i pojavu nekih sasvim novih zanimanja u IT sektoru.

U samom začetku, bilo je dosta nedoumica u vezi ovog novog IT koncepta, kako o samom načinu funkcionisanja i arhitekturi, tako i o osnovnim definicijama Cloud Computing-a (u daljem tekstu: Cloud). Annex 1 prikazuje rezultate istraživanja od 24. juna 2009. godine u kome se pokazalo da 41% senior IT profesionalaca priznaje da ne zna šta ovaj pojam tačno znači. To samo ilustruje zabunu koju je Cloud Computing unosio u redove stručnjaka pre samo 2 godine, dok je danas situacija daleko drugačija.

Pre svega, potrebno je razjasniti poreklo samog pojma „Cloud" (engl. „Oblak"). Termin je nastao zbog toga što su razni autori u svojim radovima i dijagramima koji su obično opisivali računarske mreže koristili sliku oblaka kako bi prikazali apstraktno prisustvo Interneta, koji je u grafičkim prikazima bio odvojen i nacrtan u oblaku. Na isti način, pre ovoga, ova grafička analogija se koristila za prikaz telefonske mreže, dok Internet, u obliku kakvom ga danas poznajemo, još nije ni postojao.

2. Pojam i definicije Cloud Computing - a

 

Cloud dolazi do izražaja kada razmišljamo o stvarima koje su u IT-u (Information Technologies) uvek poželjne i potrebne, a to je način pomoću koga možemo povećavati kapacitete ili dodavati nove sistemske mogućnosti bez potrebe za novim hardverskim investicijama, dodatnim obučavanjem zaposlenih ili dodatnim licencama za korišćenje softvera.

Postoji mnogo definicija ovog pojma, ali zadržaćemo se na onima koje nudi NIST, odnosno odeljenje za kompjutersku sigurnost pri Ministarstvu Trgovine u SAD-u. Ove definicije smatraju se industrijskim standardom.

Napomena 1: Cloud Computing je još uvek pojam u razvoju. Njegove definicije, primeri upotrebe, tehnologije koje ga podržavaju, problemi, rizici i prednosti biće konstantno ažurirane kroz debate u javnim i privatnim sektorima. Ove definicije, obeležja i karakteristike će vremenom evoluirati i menjati se.

Napomena 2: Industrija Cloud Computing-a predstavlja veliki ekosistem koga čine mnogi modeli, proizvođači i tržišta. Ova definicija pokušava da obuhvati razne pristupe pojmu Cloud-a.

Definicija Cloud Computing-a:

Cloud Computing je model koji omogućava jednostavan mrežni pristup, na zahtev korisnika, deljenom skupu resursa (npr. mrežni resursi, serveri, prostor na hard diskovima, aplikacije i servisi) koji mogu biti brzo omogućeni za upotrebu ili ugašeni, a sa minimalnim intervencijama ili akcijama od strane pružaoca usluga.

Ovakav model se sastoji od pet ključnih karakteristika, tri servisna modela i četiri modela prema klasifikaciji.

3. Pregled ključnih karakteristika

Samostalno korišćenje na zahtev. Korisnik može koristiti resurse kada on to želi, sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi podrazumevaju serversko vreme ili mrežni prostor (fizički prostor na storage uređajima, kao što je hard disk) kojima se pristupa bez potrebe za ljudskom intervencijom bilo kod klijenta ili kod provajdera usluga.

Širok spektar mogućnosti mrežnog pristupa. Mogućnosti sistema su dostupne klijentima putem mreže i može im se pristupiti sa različitih uređaja, kao npr. desktop računati, mobilni telefoni, smartphone uređaji, PDA računari i slično.

Alokacija resursa. Kompjuterski resursi provajdera su grupisani kako bi opslužili veliki broj istovremenih korisnika. Mehanizam raspodele procesorske snage ili, na primer, količine memorije funkcioniše tako što sistem dinamički vrši raspodelu ovih parametara prema zahtevima korisnika. Sami korisnici nemaju kontrolu nad fizičkim parametrima, odnosno lokaciji resursa, ali na nekim višim nivoima podešavanja svog sistema u okviru Cloud-a mogu da izaberu gde će njihovi podaci biti smešteni i procesirani (npr. određena država ili određeni DataCentar).

Elastičnost sistema. Mogućnosti Cloud-a mogu biti veoma brzo i elastično pružene korisniku sistema, ukoliko isti ima potrebe za tim. Pretpostavimo da se naš web sajt nalazi u oblaku i da nam je promet u smislu broja posetilaca sličan svakoga dana. Zatim pretpostavimo da jednog dana, iz nekog od mnogih mogućih razloga, posećenost naše web prezentacije skoči za 1200%. Ukoliko je sajt hostovan na našem, privatnom serveru, postoji velika mogućnost da se on jednostavno sruši i prestane sa radom, što zbog softverskih, što zbog hardverskih ograničenja. U takvim slučajevima, Cloud automatski i dinamički dodeljuje potrebne resurse kako bi podržao novonastalu situaciju, a kada promet ponovo opadne, resursi se isto tako brzo povlače i vraćaju u prvobitno stanje. Korisnik može kupovati dodatne resurse i mogućnosti u bilo kojim količinama i bilo kada.

Merljiva usluga. Cloud sistemi automatski kontrolišu i optimizuju neophodne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i tipa usluge koja se traži (prostor na disku, procesorksa snaga, količina RAM memorije i slično). Sve ove usluge su merljive i njihovo korišćenje je transparentno, kako za provajdera, tako i za klijente, što je veoma važno jer finansijki momenat igra veliku ulogu kad je u pitanju ova nova tehnologija, naročito za velike, enterprise sisteme i kompanije.

4. Servisni modeli Cloud Computing-a

Software as a Service (SaaS) - Cloud softver kao usluga omogućava klijentima da koriste usluge podešavanja i korišćenja aplikacija koje se nalaze na infrastrukturi pružaoca usluga. To znači da provajder obezbeđuje potreban hardver (serveri, memorije, procesori i sl.), kao i aplikaciju koja je klijentu potrebna. Njoj se može pristupati preko različitih uređaja i interfejsa, kao što je Web Browser (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, itd.). Primer ovog modela je svima dobro poznat web-mail, kao što je Yahoo ili Gmail. Kod ovog modela, korisnici nemaju kontrolu nad konfiguracijom hardvera i softvera koji koriste, osim ponekih podešavanja specifičnih za svakog korisnika ponaosob. U primeru webmail-a, to bi bila podešavanja ličnih podataka korisnika, izgled i boje interfejsa koji se prikazuje, i slično.

Platform as a Service (PaaS) - Cloud platforma kao usluga predstavlja model u kome korisnici koriste aplikacije koje su kupili ili sami razvili, a u Cloud-u koriste platformu koja će njihovu aplikaciju podržati. U ovom slučaju, klijenti nemaju kontrolu nad hardverom provajdera, već samo nad svojim softverom koji se nalazi u Cloud-u.

Infrastructure as a Service (IaaS) - Cloud infrastruktura kao usluga je model u kome klijenti dobijaju na raspolaganje hardver i tehnologiju u vidu procesorske snage, prostora na disku, operativnih sistema i slično. Ne postoji mogućnost kontrole samog hardvera, ali moguće je upravljati operativnim sistemima, prostorom na disku, aplikacijama, i u posebnim slučajevima odabrati neke dodatne opcije provajdera, kao npr. Firewall (zaštitni zid).

5. Modeli prema klasifikaciji

■ Privatni Cloud (Private Cloud). Privatna Cloud infrastruktura je u vlasništvu organizacije i njome upravlja sama organizacija (kompanija) ili treća lica koja to rade za njih (outsourcing). Ovakav model može fizički biti u okviru prostorija organizacije ili fizički dislociran.

■ Community Cloud. Kod ovog modela, infrastruktura je deljena između nekoliko organizacija i pruža podršku grupi organizacija (ili kompanija) koje dele iste interese, kao što su misija i vizija, sigurnosna politika, i slično. Kao i u prethodnom slučaju, njime može biti upravljano od strane interno zaposlenog osoblja, ili kroz outsourcing.

■ Javni Cloud (Public Cloud). U ovom slučaju sistem je u posedu kompanije koja se bavi prodajom Cloud usluga i dostupan je svim pojedincima i poslovnim subjektima.

■ Hibridni Cloud (Hybrid Cloud). Model koji je sastavljen od dva ili više prethodno navedenih (Private, Community, Public) u kome svaki od njih ostaje nezavisan, ali su međusobno povezani prateći definisane standarde i procedure kako bi se obezbedila mobilnost podataka između njih. Tako na primer, velika kompanija može svoj sistem držati većinom u privatnom oblaku, dok neke poslovne funkcije može prebaciti u javni oblak (slanje velikog broja email-ova ili slično) kako bi rasporedila opterećenje sistema prema svojim potrebama.

Na kraju ovog dela, na slici ispod (Slika 1), prikazan je detaljan dijagram Cloud poslovnog modela sa komponentama koje su neophodne za njegovo funkcionisanje, kao i sa modelima i načinima isporuke Cloud usluga krajnjim korisnicima.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.