ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Cloud computing (2.)

6. Poređenje sa sličnim tehnologijama

Cloud computing nije nova, revolucionarna tehnologija, niti je ideja potekla iz 21. veka. Slične tehnologije i poslovni modeli postojali su i ranije, tako da su temelji ovog načina pružanja usluga postavljeni daleko pre pojave Interneta u kakvom obliku ga danas poznajemo. Može se reći da ova ideja objedinjuje u sebi mnoge elemente ranijih oblika sličnih tehnologija, ali ipak potrebno je praviti razliku između Cloud-a i sledećih sistema:

6.1 Client-server model

Ovaj kompjuterski model (engl. "model of computing") podrazumeva sistem u kome imamo distribuiranu, odnosno deljenu aplikaciju (engl. „distributed application") između pružaoca usluge (server) i klijenta, odnosno korisnika usluge (client). Najčešće serveri i klijenti međusobno komuniciraju preko računarske mreže (Internet), ali mogu se fizički nalaziti i u istom sistemu. Server je računar na kome je softver koji služi da usluga (informacija, podatak) bude isporučena klijentu, tj. drugim rečima - server deli svoje resurse. Sa druge strane, klijent ne deli svoje resurse sa serverom, već samo upućuje zahteve.

Primer iz prakse je web sajt. Ukoliko korisnik u web browser-u poseti najpoznatiji svetski pretraživač Google u kome ukuca pojam koji želi da pronađe, server koji je u posedu kompanije „Google" će primiti taj zahtev, obraditi ga, i na kraju poslati rezultate (preko mreže) nazad browseru na IP adresu10 sa koga je zahtev i stigao. Korisnik (klijent) će dobiti traženu uslugu u vidu spiska, odnosno rezultata pretrage za uneti pojam.

Mnoge poslovne aplikacije danas koriste klijent-server model, kao i najčešće korišćeni protokoli na Internetu: HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) i DNS (Domain Name Server).

Specifični tipovi klijenata: web browseri, aplikacije za elektronsku poštu, programi za online razgovore (chat klijenti). Specifični tipovi servera: web, ftp i mail serveri, serveri baza podataka, itd.

Slika 2 – Klijent Server arhitektura

6.2 Peer-To-Peer arhitektura

Ovaj model bi se mogao prevesti kao Korisnik-Ka-Korisniku i on podrazumeva umrežavanje gde se delovi zahteva i opterećenje raspoređuju među korisnicima, odnosno računalima. Svaki računar (čvor) je jednako privilegovan, tj. ima ista ovlašćenja kao i svi ostali članovi mreže, za razliku od prethodnog primera klijent-server mreže.

 

 
 

U ovom modelu, svaki računar direktno omogućava svim ostalim računarima pristup do sopstvenih resursa kao što su procesor, prostor na disku ili mrežni propusni opseg (network bandwidth), a isto tako ima pristup ovim resursima kod ostalih učesnika.

 

Drugim rečima, svaki učesnik u ovoj komunikaciji je istovremeno i pružalac i korisnik usluga. Jedan od prvih i svakako najpoznatiji primer Peer-To-Peer mreže je servis "Napster" preko koga su korisnici mogli da pronađu i preuzmu muzičke fajlove. Potrebno je još spomenuti da ova arhitektura može biti decentralizovana, ali isto tako može i imati "centralni" server koji služi za indeksiranje fajlova, kao u slučaju "Napster-a", što je prikazano na dijagramu iznad.

Slika 5 - Komunikacija između 2 člana P2P mreže

Na dijagramu prikazan je primer zahteva i preuzimanja fajla između dva računara u Peer-To-Peer mreži

6.3 Grid Computing

 

 
 

Najpribližniji prevod pojma "grid" bi bio "mreža", i nastao je početkom 90-ih godina prošlog veka kao metafora postizanja lake dostupnosti kompjuterske snage širokim masama, kao što je to slučaj sa lakoćom korišćenja strujne mreže (enlg. „Power grid").

 

Podrazumeva mrežu računara koji su organozovani zajedno u cilju postizanja velike kompjuterske moći, načešće procesorske snage. Na ovaj način moguće je rešavati kompleksne probleme za koje bi inače bili potrebni superkompjuteri ili veliki računarski centri. Grid arhitektura prikazana je grafički na slici.

Ovakva mreža računara je heterogena i geografski dislocirana. Čvorovi se mogu nalaziti bilo gde, u bilo kom delu sveta, a jedino što je potrebno je veza sa Internetom. Takođe, resursima se može pristupati sa različitih platformi i različitih uređaja - desktop računati, notebook računari, smartphone uređaji, PDA uređaji i slično, pa zato kažemo da je ovakav sistem heterogen. Sličnost sa strujnom mrežom koja je spomenuta, ogleda se i u tome što se resursi koriste on-demand (na zahtev), kao i kod struje. Ukoliko su nam potrebni resursi, jednostavno uključimo uređaj u šteker u zidu, bez razmišljanja o tome kakva je struktura uređaja koji uključujemo ili odakle tačno dolazi struja koju koristimo. Na osnovu potrošnje, na kraju meseca nam dolazi račun i plaćamo samo ono što smo potrošili.

Grid Computing je našao svoju primenu u različitim oblastima ljudskog delovanja, odnosno u različitim naučnim i nenaučnim disciplinama: proučavanje Zemlje i svemira, biologija, inženjerstvo, umetnost, sociologija, itd. Dobro poznati primer upotrebe uz učešće korisnika širom sveta je čuveni projekat SETI@Home (Search For Extra-Terrestial Intelligence). U prevodu, naziv projekta označava „Potragu za vanzemaljskim oblicima inteligentnog života" i predstavlja odličan primer kolaboracije širom planete i upotrebe grid computing biznis modela.

6.4 Utility Computing

Ovaj model podrazumeva iznajmljivanje (rentiranje) kompjuterskih resursa kao što su hardver, softver ili mrežni protok po sistemu on-demand (na zahtev) i as-required (kada je to potrebno). Drugim rečima, ono što smo ranije mogli nazvati "proizvod", u Utility computing-u je "usluga". Možemo reći da je ovaj model, zajedno sa ranije spomenutim "Grid computing-om", preteča Cloud-a koji u sebi objedinjuje sve mogućnosti oba, ali na jednom višem nivou.

Bitno je spomenuti da Utility computing može biti implementiran bez Cloud computing-a. Pretpostavimo da provajder poseduje jedan superkompjuter i iznajmljuje procesorsko vreme desetini klijenata. Ovo jeste Utility computing, ali sa samo jednom lokacijom i bez upotrebe virtuelizacije ne možemo pričati o Cloud-u. Sa druge strane, Grid možemo posmatrati kao oslabljenu verziju Cloud-a jer ipak podrazumeva određeni nivo virtuelizacije. Ipak, znajući da je Grid sastavljen iz mnogo lokacija, mogućnost kolapsa celog sistema je veća, što nije slučaj sa Cloud-om jer ovaj može da se nosi sa tim rizikom zbog upotrebe redundantnosti svojih resursa, pa je samim tim sigurnost na dosta višem nivou. "Cloud Computing omogućava korisnicima i programerima da po sopstvenim potrebama podešavaju sopstvene aplikacije i servise, a da pritom ne moraju da znaju, ili imaju ekspertizu, o tehnologijama koje ih podržavaju. Ovo je korisna opcija jer mnoge kompanije nemaju mogućnost ili želju da se upliću u pitanja infrastrukture. Nasuprot tome, Utility computing pruža infrastrukturu on-demand (na zahtev) sa mogućnošću kontrole, skaliranja i podešavanja".

Slika 7 - Utility Computing dijagram


SaaS - Software as a Service (Softver kao Usluga)

Ovo je jedan od servisnih modela Cloud Computing-a. Ideja koja je u osnovi ovog koncepta nije nova, kao što nije nova ni srž samog Cloud-a. Ipak, načini na koji ove nove usluge i poslovni modeli objedinjuju najbolje prakse iz poslovnog sveta jesu novi, i zbog toga postavljaju nove izazove i granice.

Koncept SaaS modela se ogleda u tome da provajder nudi klijentima kompletnu uslugu, kako softversku tako i hardversku, upakovanu u servise. Jednostavnije rečeno -proizvođači softvera su do sada prodavali svoja rešenja korisnicima koji su zatim taj softver instalirali, održavali i ažurirali u svojim kompanijama, na svojim radnim stanicama, serverima, sa svojom kompletnom IT infrastrukturom.

Nasuprot ovome, SaaS provajder već poseduje infrastrukturu, odnosno svoj DataCentar, kao i fizičke, tehničke i ljudske resurse potrebne za funkcionisanje DataCentra i Cloud-a. U tom okruženju on postavlja svoju aplikaciju koja je zatim na raspolaganju korisnicima širom sveta upotrebom browsera u koji se učitava kompletan provajderov interfejs za određenu aplikaciju, zajedno sa svim specifičnim podešavanjima na nivou korisnika. Korisnik se autentifikuje korisničkim imenom i šifrom, a provajder obezbeđuje sigurnost ovakve transakcije upotrebom nekih od kripcijskih algoritama. Jednostavan, i svima dobro poznat primer ovog modela je webmail, npr. Yahoo Mail ili Gmail.

Na slici ispod prikazan je SaaS model, odnosno razlika između klasične distribucije softvera koja je široko prihvaćena i distribucija u Cloud-u, gde je softver dostupan krajnjim korisnicima kao usluga, a ne kao softverski paket koji njihovo IT odeljenje fizički kupuje, instalira, održava i ažurira unutar kompanije.

 

 
 

 

Slika 8 - Razlika modela Software-as-a-Bits i Software-as-a-Service

Ovakav sistem stoji na raspolaganju krajnjim korisnicima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje. Gotovo svi provajderi Cloud usluga deklarišu svoj uptime (vreme nesmetanog i neprekinutog rada sistema) kao 99.99% vremena.

Pregled prednosti korišćenja SaaS modela sadrži sledeće stavke:

■ Brži razvoj i proces otklanjanja grešaka.

■ Jednostavniji i sigurniji proces ažuriranja poslovnih aplikacija (na strani provajdera).

■ Početni troškovi za ulaganje su svedeni na minimum.

■ Kompanije mogu da se fokusiraju na poslovni model, a ne na samu tehnologiju koja je skupa i komplikovana.

■ Viši nivo sigurnosti.

■ Poboljšanje performansi i dostupnost aplikacije sa bilo kog mesta koje ima pristup Internetu.

■ Jednostavan proces proširenja resursa i samim tim bolje prilagođavanje poslovnim promenama.


 

7. PaaS – Platform as a Sevice (Platforma kao usluga)

Platforma kao servis, skraćeno PaaS (Platform as a Service) je naziv koji označava model isporučivanja operativnih sistema kao servisa zajedno sa ostalim servisima, putem interneta bez skidanja i instalacije. PaaS je poznat i pod nazivom cloudware.

PaaS nudi različite kombinacije servisa u oblaku za podršku svih faza razvojnog ciklusa aplikacije. Ti servisi mogu biti: integrisano razvojno okruženje (IDE), kontrola izvornog koda, kontrola verzija, praćenje izmena koda, interaktivni testovi za više korisnika, podrška za razvoj aplikacija sa bogatim korisničkim interfejsom (RIA - Rich Internet Aplication), podrška za kolaboraciju i upravljanje razvojnog tima. PaaS je posebno zgodan kada se razvojni tim sastoji od članova koji se nalaze na različitim geografskim lokacijama. PaaS rešenja su razvojne platforme u kojima su razvojni alati smešteni u oblaku i kojima se pristupa pomoću web browser-a. Sa PaaS-om, razvijaoci mogu graditi aplikacije bez instaliranja bilo kakvih alata na svojim računarima i mogu isporučivati aplikacije bez veština za specijalizovanu administraciju sistema.

SaaS

Slika 9 - Servisni modeli


8. IaaS – Infrastructure as a Sevice (Infrastruktura kao usluga)

Infrastriktura kao servis, skraćeno IaaS (infrastructure as a service) je naziv koji se odnosi na isporučivanje infrastrukture kao servisa. U to spadaju: serveri, procesorska snaga, memorija, prostor na disku, mrežna oprema i ostale pogodnosti računarskih centara.

Glavne karakteristike IaaS-a su:

■ Hardver

■ Virtuelizacija

■ Plaćanje po upotrebi

■ Mrežna oprema

■ Izlaz na internet

Hardver

Fizička komponta infrastrukture oblaka je hardver. Pod hardverom se podrazumevaju serveri, ili mnogo servera, koji se danas masovno proizvode i čija pojedinačna cena ne mora biti velika.

Virtuelizacija

Ključna reč kod infrastrukture oblaka je virtuelizacija. Svi serveri u oblaku su virtuelizovani i ponašaju se kao jedna mašina. Tačan broj servera unutar farme servera je nevažan. Više ima smisla posmatrati okruženje kao celinu u kome se različite aplikacije bore za resurse, a da ne moraju da vode računa o tome da li će imati dovoljno resursa. Naravno, što se više resursa potroši kompanije koje pružaju usluge oblaka više zarađuju pa im je samim time u interesu da obezbede što je više moguće resursa. Pomoću virtuelizacije se postiže maksimalna horizontalna skalabilnost resursa.

Plaćanje po upotrebi

Umesto da kupuju sopstvene servere, softver, mrežnu opremu i ostale komponente informacionog sistema, korisnici to prepustaju nekoj drugoj kompaniji čiji je to posao. Korisnici plaćaju ono što koriste ali samo onoliko koliko koriste.

Mrežna oprema

Pod mrežnom opermom se podrazumevaju firlewall-ovi, load balancer-i, ruteri, switch-evi i ostale mrežne komponente koje su neophodne za funkcionisanje oblaka.


Izlaz na internet

 

 
 

Oblak ne može biti oblak ako nema izlaz na internet. Dakle izlaz na internet predstavlja neophodnu komponentu instrastrukture oblaka.
  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.