ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Cloud computing (4.)

12. Oblasti na koje će Cloud najviše uticati

Prema istraživanju Svetskog Ekonomskog Foruma, budućnost ovog poslovnog modela je zaista svetla zbog činjenice i predviđanja mnogih načina upotrebe, kako u poslovnom okruženju, tako i u mnogim drugim sferama ljudskog delovanja.

Na slici ispod prikazan je uticaj u oblasti zdravstva i medicine uopšte. Novi načini upotrebe podrazumevaju masovnu kolaboraciju učesnika širom sveta koja će pomoći da se otkriju novi lekovi na sveopštu korist celog društva.

Slika 15 - Uticaj u oblasti zdravstva i medicine

Druga velika prednost odnosi se na dobijanje deljene platforme koja će biti na raspolaganju zdravstvenim ustanovama. I treća, ne i najmanje značajna, odnosi se na praćenje stanja u realnom vremenu (opšte stanje, epidemije i pandemije, itd.).

Slika 16 - Uticaj u sferi proizvodnje

Kao što je prikazano na prethodnoj slici, Cloud će imati uticaja i u oblasti proizvodnje, što je jako važna stvar obzirom broj proizvodnih kompanija kako u svetu, tako i kod nas. Prednosti ovde iznete se ogledaju u mogućnostima zajedničke saradnje proizvođača.

Slika 17 - Uticaj u domenu edukacije i učenja

Kada se govori o uticajima koje će Cloud izvršiti u domenu edukacije i učenja, kolaboracija opet dolazi do izražaja jer omogućava jednostavnije deljenje resursa, znanja i iskustava među korisnicima sa svih kontinenata. Pored toga, velika kompjuterska snaga koja može biti generisana na osnovu dobrovoljnog učešća velikog broja korisnika (koji u Cloud-u stavljaju na raspolaganje deo hardverskih resursa sopstvenih računara) moći će da omogući simulacije (npr. simulacije i predviđanja klimatskih promena) za koje su donedavno bili rezervisani samo superkompjuteri.

Pored svih navedenih, jasno je da će Cloud Computing imati uticaja u mnogim delovima ljudskog delovanja. Ovo se odnosi ne samo na kućne korisnike ili vlasnike velikih ili malih biznisa, već i na mnoge druge ustanove, ali i kompletne vlade država zajedno sa javnim ustanovama koje pružaju širok dijapazon usluga građanima. Kompletan uticaj koji će biti izvršen tek treba da dođe do izražaja u godinama koje slede.

13. Nedostaci i sigurnosna pitanja

Iz svega do sada iznetog, jasno je da Cloud model pruža dosta toga i da ima potencijal koji će verovatno u bližoj budućnosti biti iskorišćen. Ipak, oko njega se još uvek vodi dosta polemika i mnogi predstavnci velikih kompanije, ali i kućni korisnici se slažu da mnoga pitanja još moraju biti rešena ne bi li Cloud postao opšteprihvaćen model. Prema navodima web sajta Biznis vodič , neki od nedostataka su:

■ Fiksni mesečni troškovi se moraju plaćati neprestano, a kod softvera u vašim prostorijama su troškovi na početku visoki, ali kasnije opadaju.

■ Nedostatak jasnoće u pogledu licenci za softver i oporezivanja.

■ Upravljanje može biti problem - cloud computing je najmanje transparentan metod pružanja usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladište i obrađuju spolja na više nenaznačenih lokacija, koje obezbeđuju drugi neimenovani pružaoci usluga, i sadrže podatke od više klijenata.

■ Dostupnost nije zagarantovana - malo pružalaca usluga serverskog oblaka nude bilo kakve garancije u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraćaj podataka, što znači da su ove usluge nepouzdane sa stanovišta aplikacija kod kojih je pitanje misije od kritične važnosti.

■ Privatnost je ozbiljan problem - nakon što podaci napuste prostoriju i pređu u cloud computing, kriminalcima, špijunima i rivalima je lakše da dođu do njih. Danas pružaoci usluga cloud computinga ne nude temeljne garancije ili rešenja u slučaju ugrožavanja poverljivosti podataka.

■ Povinovanje propisima postoje složenije. Na primer, pružaoci ovih usluga bi mogli da prebace podatke u drugu zemlju gde su energetski troškovi niži, ali su propisi labaviji. Ko će snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadržavanje podataka, transparentnost zapisa i tačnost u vođenju računovodstva kako to traže mnoge regulatorne agencije? Do danas, nijedna kompanija koja nudi usluge cloud computinga nije spremna (ili finansijski sposobna) da pruži onu vrstu garancija i osiguranja koje bi tražile velike kompanije radi preuzimanja rizika korišćenja ovih usluga.

Na slici koja sledi vide se istraživanja IDC-a iz 2009. i Gartner-a iz 2010. godine, a koja se tiču mišljenja ispitanika o glavnim sigurnosnim pitanjima i problemima sa kojima se Cloud provajderi moraju suočiti kako bi podigli svoje usluge na najviši mogući nivo. Prva tri odgovora iz ovih istraživanja tiču se sigurnosti, privatnosti podataka, dostupnosti podataka i usluga, kao i performansi samog sistema, odnosno modela.

Ako posmatramo istraživanje respektabilnog Gartner-a , vidimo da su njihovi stručnjaci pitanje sigurnosih problema koji prate Cloud Computing podelili u 7 celina. Sledi spisak pitanja koje bi, po mišljenju Gartner-a, svaki potencijalni korisnik oblaka trebao da razreši sa potencijalnim provajderom pre potpisivanja ugovora:

1. Povlašćeni pristup korisnika - Osetljivi podaci koji se iz kompanijskog sigurnog okruženja izmeštaju u Cloud sa sobom nose i povećan nivo rizika. Preporuka je da se potencijalni korisnik dobro upozna sa ljudima koji će upravljati njihovim podacima. Gartner preporučuje da se od provajdera zatraže informacije o načinu angažovanja i zapošljavanja njihovog osoblja koje radi sa osetljivim podacima korisnika.

2. Zakonska i sigurnosna regulativa - Korisnici su odgovorni za svoje podatke, čak i kada se oni nalaze kod provajdera. Klasični provajderi kompjuterskih usluga podležu eksternoj reviziji i obavezi usklašivanja sa sigurnosnim standardima. Ukoliko Cloud provajder u svojoj poslovnoj politici nije predvideo sopstveno izlaganje eksternoj kontroli, takvom pružaocu usluga ne bi trebalo verovati.

3. Lokacija podataka - Kada koristite Cloud, verovatno nećete znati gde se vaši podaci fizički nalaze. Štaviše, korisnici verovatno neće imati informaciju ni po pitanju države u kojoj se serveri nalaze. Poželjno je zatražiti od provajdera da se ugovorom obaveže da kompanijske podatke čuva na određenoj fizičkoj lokaciji (u dogovoru sa korisnikom), i da poštuje lokalnu zakonsku i sigurnosnu regulativu u ime korisnika koji potpisuje ugovor sa provajderom

4. Deljenje podataka - Podaci u oblaku se nalaze u deljenom okruženju, zajedno sa podacima ostalih korisnika. Enkripcija podataka jeste efektna, ali nije rešenje svih sigurnosnih problema. Trebalo bi proveriti kako se podaci čuvaju, odnosno da li su dislocirani na više mesta u cilju poboljšanja sigurnosti istih.

5. Oporavak podataka - Iako korisnik može da ne zna gde se njegovi podaci tačno nalaze, provajder bi trebalo da naznači šta se dešava sa podacima ukoliko dođe do nečeg nepredviđenog. Gartner ističe da su podaci koji nisu replicirani na nekoliko mesta više podložni lošim scenarijima, odnosno potpunom krahu. Trebalo bi jasno biti naznačeno da li je provajder u stanju da obavi potpuni oporavak, tj. povraćaj podataka i koliko dugo bi to trajalo.

6. Podrška proverama - Istraživanje i eksterna kontrola možda mogu biti veoma teški u Cloud okruženju zato što su podaci na nekoliko mesta istovremeno, odnosno na različitim serverima, u različitim Data Centrima, itd. Ukoliko korisnik ne može dobiti ugovorni sporazum sa provajderom o mogućnostima sprovođenja ispitivanja i eksterne revizije, trebalo bi razmisliti o angažovanju takvog provajdera.

7. Dugoročna pouzdanost - U najboljem slučaju, Cloud provajder nikada neće bankrotirati niti biti kupljen od strane druge, veće kompanije. Ipak, trebalo bi voditi računa i o ovom pitanju kada razmišljamo o sigurnosti naših podataka. Trebalo bi biti jasno definisano kako će se prethodno navedeno odraziti na naše podatke i da li će biti dostupni kao i ranije, odnosno u formatu koji korisniku odgovara i koji može biti importovan u aplikaciju koja je predviđena u slučaju kraha sistema kod provajdera.

Kao što se može videti, Gartner nudi neka praktična pitanja koja korisnik treba postaviti provajderu pre potpisivanja ugovora. U svim istraživanjima sigurnost i dostupnost podataka u slučaju nepredviđenih scenarija je od suštinskog značaja.

13. Elastičnost kao potencijalna pretnja za budžet

Već je spomenuto da je elastičnost Cloud-a jedna od velikih prednosti koje on donosi, zbog sposobnosti brzog prilagođavanja resursa potrebama korisnika. Korisnik onda nema troškove skupog hardvera, već plaća povećanu potrošnju resursa samo onda kada za njima ima potrebu. Ipak, praksa dosadašnjeg korišćenja Cloud usluga pokazala je da sa ovim planiranjem treba biti posebno oprezan.

Radi se o tome da korisnik na početku zna koliki su mu troškovi u slučaju "racionalnog" korišćenja. Naravno, postoje i jasno definisane cene usluge kada dođe do "istezanja" resursa koje korisnik koristi. Međutim, treba biti obazriv jer korisnik možda ne može u potpunosti da kontroliše ko i kada iz njegove kompanije ili organizacije koristi usluge provajdera, i na koji način. Tako može doći do namernog ili slučajnog korišćenja resursa daleko preko mere koja je predviđena određenim scenarijom korišćenja. Ovo funkcioniše na sličan način kao i upotreba mobilnih telefona kada korisnik sklapa ugovor sa telekom operatorom o korišćenju određene tarife u okviru određene sume novca, a za dodatne minute razgovora, poruke i prenete podatke plaća dodatnu cenu. Često se u praksi dešava da se korisnici u startu opredeljuju za predefinisani paket koji je suviše mali za njihove realne mesečne potrebe, pa svakog meseca izdvajaju novčana sredstva veća od onih koja su planirali pri potpisivanju ugovora.

Slično je i u slučaju korišćenja Cloud usluga. Scenario može biti još opasniji sa povećanjem broja korisnika, odnosno u kompanijama u kojima radi nekoliko stotina ili hiljada zaposlenih. Takođe, ukoliko kompanija koristi PaaS model, odnosno njeni programeri razvijaju svoju aplikaciju u oblaku, do povećanog trošenja sredstava može lako doći zbog složenoh procesa razvoja apliakcija. Pritom, što je aplikacija veća i komplikovanija, šanse da se ovako nešto desi se povaćavaju. Pored razvoja, neizbežna stavka u razvoju softvera je svakako i testiranje u realnom okruženju. Pitanja kao što su: "Da li provajder obezbeđuje posebnu, izolovanu sredinu gde programeri mogu testirati svoje aplikacije?" moraju biti postavljena na početku kako bi se izbegli nepotrebni i nepredviđeni troškovi koji nikako nisu zanemarljivi.

14. Zaključak

Model koji je krenuo kao skup glasina, neodobravanja, potrvrda, ismevanja i uzvika podrške, definitivno je imao buran početak. Neki su tvrdili da je to već viđena stvar, upakovana u drugačiju ambalažu koja se marketingom prodaje ljudima koji žele nešto novo. Istina je da je Cloud Computing skup mnogih prethodnih modela i tehnologija koje su razvijane još od polovine prošlog veka, ali nije istina da je već viđen u modernom informatičkom društvu.

Osnova ovog modela je pristup čija je glavna odlika isporuka različitih tipova resursa na nekonvencionalan način, u vidu usluge. Ti resursi se ogledaju u hardveru, softveru, održavanju, itd. Na ovaj način, krajnji korisnici oslobođeni su nepotrebnih briga koje im odvlače pažnju od njihovog primarnog posla ili delatnosti.

Ovo je model o kome će biti još dosta priče, ali je činjenica da sve više ljudi ulazi u filozofiju obavljanja raznih tipova poslova u oblaku. Ne samo što ljudi sve više prihvataju ovaj model poslovanja, već se i sve više novca ulaže u Cloud usluge, a mnogi istraživači i vizionari mu predviđaju svetlu budućnost.

Slika 18 - Prihodi od Cloud baziranih usluga

Kako je novac, odnosno profit ono što pokreće biznise širom sveta, a novac univerzalni jezik i univerzalna vrednost kojoj svi teže, možda bi predviđanja ove potencijalno svetle budućnosti najbolje bilo izraziti prognozama (slika 16.0) količine novca koji se vrteo oko oblaka 2009. godine i novca koji će biti u opticaju 2013. godine. Ovo istraživanje izvršio je IDC.

Bilo kako bilo, ostaje da pratimo turbulentne promene i uživamo u neverovatnoj brzini kojom se IT razvija, a koja ima potencijal da postane još veća.

15.Literatura

[1] Turban, E; King, D; Lee, J; Viehland, D (2008). "Chapter 19: Building E-Commerce Applications and Infrastructure". Electronic Commerce A Managerial Perspective (5th ed.). Prentice-Hall. pp. 27.

[2] Aleksandar Smiljković - Cloud Computing, seminarski rad: Matematički fakultet u Beogradu, 2009.

[3] Daniels, C. Information Technology The Management Challenge.: Addison-Wesley, 2004.

[4] Microsoft Corporation. Microsoft Helps Customers Overcome Barriers to Virtualization and Get Virtual Now. s.l. : Microsoft Corporation, 2008

 

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.