ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Dakle, ko je zaista izmislio Internet? (3.)

Teorija broj dva - TCP/IP je početak

U današnjoj zajednici na Internetu, ovo je najčešće prihvaćeno verovanje, velikim delom poduprto upečatljivom ulogom koju je Vinton Serf odigrao i koju još uvek ima u razvijanju sadašnjeg Interneta i njegovih upravljačkih struktura.

 

TCP/IP je osnovni protokol za koji neki tvrde da predstavlja osnovni kriterijum za utvrđivanje šta je Internet. Razvili su ga 1970-ih godina u Kaliforniji Vinton Serf, Bob Kan, Bob Braden, Jon Postel i ostali članovi grupe Networking Group na čelu sa Stivom Krokerom (Steve Crocker). TCP/IP je razvijen da bi se rešili problemi prethodnih pokušaja istovrsnih komunikacija među računarima koje je preduzimao ARPANET.

Vinton Serf je radio na prethodnim Arpanet protokolima dok je bio na univerzitetu UCLA (University of California u Los Angelesu) u periodu 1968-1972. On je prešao na univerzitet Stanford krajem 1972. U isto vreme Bob Kan, koji je bio glavni arhitekta Arpaneta dok je radio u angažovanoj firmi Bolt Beranek and Newman, napustio je tu firmu i prešao u ARPANET.

Oktobra 1972. ARPANET je prvi put javno prikazao svoj sistem na konferenciji International Computer Communications Conference u Vašingtonu. Nakon tog sastanka, uspostavljena je Međunarodna grupa za umrežavanje (International Networking Group) sa Vintonom Serfom kao predsednikom.

Bob Kan je posetio Stanford u proleće 1973. pa su on i Vint Serf razmatrali problem međusobnog povezivanja više paketskih mreža koje NISU identične. Oni su tom prilikom razvili osnovne koncepte za TCP i predočili ih novoosnovanoj grupi International Networking Group. Taj sastanak i takav razvoj, prema ovoj teoriji, predstavlja početak Interneta.

Do 1975. isprobavao se prvi prototip. Još nekoliko godina je utrošeno na tehnički razvoj, a 1978. je objavljen TCP/IPv4.

Serf piše: "Za TCP smo sredinom 1975. imali kôd koji funkcioniše. Isprobavali smo taj protokol na odabranim čvorovima ARPANETa, na paketskoj radio mreži i na paketskoj satelitskoj mreži – sve njih je sponzorisala ARPA . Xerox PARC je primenio jednu verziju njihovog Eterneta (Ethernet) negde 1976. ako me sećanje ne vara – povezao ga je sa nastajućim Internetom putem paketskog radija u području San Francisco Bay".

Na toj specifikaciji su, između ostalih, radili istraživači iz univerziteta Stanford, iz niza drugih univerziteta, BBN ugovarači, zaposleni firme Xerox Parc i istraživači iz Engleske, Francuske i Norveške.

Prošlo je neko vreme dok nije postala dostupna i nama ostalima. U stvari, TCP/IP čak nije zvanično uključen u Arpanet sve do 1983.

Dakle, koji datum da slavimo ako prihvatimo teoriju da TCP/IP predstavlja početak?

Još uvek nemamo konačni datum, ali 1975. izgleda kao konačna godina u kojoj su, prvi put, međusobno povezane mreže. Ali, da li je prva veza među raznorodnim mrežama bila TCP/IP veza? E pa, da biste saznali morate nastaviti sa čitanjem.

Nalaz za teoriju da TCP/IP predstavlja početak

Uzevši u obzir gore rečeno, teorija da TCP/IP predstavlja početak i da je godina 1975. još uvek nije odbačena. Ova teorija predstavlja daleko uverljiviji opis početaka Interneta, pošto zadovoljava sve primenjene kriterijume. Međutim, mada je taj razvoj zaista doveo do uspostavljanja tela za standarde kao što su IETF, ISOC i pojave ICANN (još uvek na čelu sa Vintom Serfom), nekim ljudima je još uvek teško da poveruju da je to jedinstvena početna tačka i da li je to zaista bilo prvo povezivanje? Pogledajmo i ostale teorije pre nego što donesemo konačnu odluku.

Teorija broj tri -Telefonske kompanije predstavljaju početak

Prvi zastupnik ove teorije bi bio Kim Veltman iz instituta McLuhan u Holandiji. Kako Veltman tvrdi,

" Od samog početka …bilo je raznih priča o Internetu. Jedna je da je Internet izmišljen u SAD. Priča da su funkcioneri firme AT&T (jedne velike američke telekomunikacione kompanije) nekada bili odlučni protivnici Interneta dovela je do zaključka da telefonske ili telekomunikacione kompanije (ili telekomi) i Internet nisu povezani. Telefonske kompanije su, kažu, bile veliki monopolisti, zatvarale su oči pred novinama, pa su Internet uveli krišom neki naučnici i profesori. Verzija koja se čuje u Saveznoj komisiji za komunikacije (Federal Communications Commission, FCC) je prefinjenija: telefonske kompanije su uvele infrastrukturu, dok su oni koji su razvili Internet uradili aplikacije”.

Kako Veltman ističe, laboratorije AT&T Bell Labs izvršile su neke od prvih digitalnih prenosa i komutacija još 1962, sedam godina pre nego što je počeo "američki Internet". Kada je Ministarstvo odbrane (Department of Defense, DoD) naručilo ARPAnetu (Advanced Research Project Agency's Network, ARPANET) da istražuje umrežavanje, AT&T je obezbedio linije od 50 kbps. Godine 1969, kada je Arpanet počeo da radi, laboratorije AT&T Bell Labs su razvile Unix koji je bio "operativni sistem ranog Interneta i jedan od ključnih operativnih sistema u srednjoj i kasnijoj fazi ARPANETa”.

U periodu između 1969. i 1972, Bell Labs je razvio programski jezik C - osnovni jezik velikog dela Internetskog softvera. Tokom 1970, AT&T je instalirao prvi link preko cele države između univerziteta UCLA u Los Angelesu i firme BBN (Bolt, Beranek and Newman) u Bostonu. Tokom 1976, AT&T Bell Labs je razvio UUCP (Unix-to-Unix Copy), koji se isporučivao uz UNIX godinu dana nakon toga.

Sve su ovo bili značajni elementi za početak Interneta kakvog ga poznajemo, pa bi teoriju da telefonske kompanije predstavljaju početak, koliko god bila nepopularna u krugovima Interneta, možda trebalo detaljnije istražiti. Svakako je fizička infrastruktura koju su stvorile telefonske kompanije bila ključna i svakako su telefonske kompanije još ranije razradile protokole za slanje govornih podataka među raznorodnim mrežama. U navedenim primerima, oni su dodali računare kao komponentu i umrežili ih. Možemo li potpuno da eliminišemo telefonske kompanije kao začetnike i njihove doprinose početnom razvoju?

Nalaz za teoriju da telefonske kompanije predstavljaju početak

Ni ovu teoriju ne možemo u potpunosti da odbacimo. U teoriji sa telefonskim kompanijama vidimo povezivanja među mrežama na nivou infrastrukture, uključivanje računara, stvarne događaje umrežavanje pre nego što se pojavio TCP/IP, i bar neke naznake o tome da je komunikacija među ljudima bila jedan od motiva.

S druge strane, da li je telefonska linija Internet? Čistunci bi svakako rekli da nije. Ali, istom logikom, da li je jedan transportni protokol Internet? Ništa više od telefonske linije, rekli bismo, mada je oboje neophodno. Nastavljajući istom logikom, znači da ni TCP/IP niti postojanje telefonske linije ne može da se smatra znakom da postoji Internet (osim ako ne prihvatite povratni argument o jednakosti internet= tcp/ip i ne pokušate drugačije da definišete to što ceo svet smatra Internetom).

Ovaj deo razvoja je važan, zato što uključuje i komercijalne izvore, pored izvora u akademskim istraživanjima koje je finansirala vlada i koji se ističu u češće razmatranim teorijama. Ako se uzmu u obzir Unix i UUCP, telefonske kompanije su odigrale veću ulogu nego što im mnogi priznaju.

 

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.