ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Људи жељни крви не знају како функционишу технолошке компаније

Законодавци су изненада узели оружје у руке, али изгледа да су њихове акције бесмислене и вероватно неће имати жељене резултате. Напад на технолошке компаније званично је почео. Необуздана моћ великих технолошких компанија тренутно се налази у жижи напада из Вашингтона. Федерална трговинска комисија и Министарство правде поделили су између себе надлежност над гигантима као што су „Фејсбук“, „Гугл“, „Амазон“ и „Епл“ да би почели истрагу начина и процеса пословања. У исто време, политичари се саплићу сами о себе док пресуђују у вези са поделом компанија, монополистичким понашањем и стварањем нових правила и закона.

 

Коњица је коначно стигла. Да ли би требало да будемо одушевљени због тога?

У протекле две године, непрестано причам о огромној моћи технолошких властодржаца, понекад трапавом стилу управљања и тврдоглавом одбијању да преузму одговорност за последице које доносе алатке које су направили. Нисам одушевљена због коњице, а ево и зашто. Исте те агенције и законодавци, који су сада жедни крви, деценијама нису ни помислили да уведу неку разумну контролу у Силицијумску долину, страхујући да не убију „гуске које носе златна јаја“. Пре само годину дана, нико се није обазирао на све већу моћ технолошких компанија над многим аспектима живота у Америци. Штавише, тврдоглаво се нису обазирали, нити их је занимало како се одвијају процеси у технолошким гигантима.

Сад, ипак, јуришају са упереним пушкама, али изгледа да су њихове акције бесмислене и вероватно неће имати жељене резултате. Неодољиво ме подсећају на правне ћате који носе бележнице да би записали шта је добро, а шта лоше у компанијама. Очигледно намерно откривање нејасних параметара истраге коју спроводи Министарство правде може бити претеча неорганизованог и, вероватно, драконског крсташког рата који би ту индустрију, која представља једно од наших националних блага, хтео да сведе на гомилу крша. Видите, ја снажно подржавам увођење правила у пословање технолошких компанија и постављање утемељених смерница, посебно због тога што тај сектор углавном никад није био контролисан. До сада је постојала једино лично инспирисана самоконтрола која изгледа као збрка нагонских и насумичних одлука директора, који изгледа ништа не знају о људској природи. То су људи који још не схватају да неонацисти нису само добри момци који користе њихове платформе да би ћаскали о вашарским бакљама и о избељивању белог рубља.

Скренула сам са теме. Да су законодавци извршили смислени притисак на гиганте пре десет година, када су постојали исти знаци упозорења, могли смо да спречимо настанак целе ове збрке у којој се сад налазимо док нас преплављују лажне информације, нечувена нарушавања приватности и очигледни елементи уграђени у друштвене мреже који изазивају зависност.

Размислите, рецимо, о покушају компаније „Гугл“ да, 2008. године, преузме претраживач компаније „Јаху“ који је очигледно био ван законских оквира. Била сам запањена кад је влада, у то време, оклевала да заустави „Гугл“ да преузме 80% тржишта. Тад сам написала да се компанији не сме дозволити да преузме монополистички део тржишта јер је то лоше за оглашиваче, за потрошаче и за иновације.

У том случају, савезни законодавци су коначно забранили процедуру, али је њихова стидљивост постала тренд. Бројни су случајеви преузимања компанија које би требало подробније испитати. Да ли стварно мисле да је Декрет о сагласности из 2011. године Федералне трговинске комисије био довољан да натера Фејсбук на послушност? Зар приступ „без правила“ компаније Убер није био довољно очигледан знак да је менталитет „крећемо се брзо и рушимо све пред собом“, који је ушао у све поре технолошког сектора, велики проблем.  Сви случајеви се одигравају по истом сценарију јер су они који треба да брину о нама дозволили стварање компанија које не смеју да пропадну, а које су угушиле конкуренцију и нашкодиле потрошачима. И наравно, дошло је време за наплату. Међутим, изгледа сувише касно и сувише строго. Претња да ће највеће компаније бити распарчане је само бесмислена реторика којом се неће постићи ништа осим можда да се сенатрока Елизабет Ворен представи као опака (што она и јесте, али не у овом домену). Распарчавање компанија трајаће унедоглед, а представља и драстичан поступак који је могао да се избегне постојећим законима или разумним изменама у антимонополистичким законима.
Истовремено, законодавци су показали да су слаби и на многим другим примерима. Сигурно је да је ужасно то што технолошке компаније непрестано грабе податке, али још ужасније је то што наша влада чак и не покушава да предложи национални закон о приватности којим би се заштитили корисници.

Уместо да влада само реагује, требало би да се посвети креативним променама. Законодавци би требало да размишљају како да користе савезне подстицаје да покрену стварање малих предузећа која би отворила смислена радна места и донела иновације у државу; како да убеде инвеститоре да ризични капитал извуку из граница три државе (Калифорније, Масачусетса и Њујорка) у којима га има највише; како да се изборе за разноврснију радну снагу и уложе средства у амбициозније образовне програме, што друге државе стално раде; како да предвиде утицај нових технологија, као што су вештачка интелигенција и напредна роботика, на људе; како да направе инфраструктурне планове будућности за модернизацију градова и како да охрабре технолошки сектор да се посвети иновацијама које би се избориле са егзистенцијалним проблемима данашњице, као што су климатске промене и несташице хране и воде.

Ипак, бар су се у потпуности посветили регулисању електричних скутера, док, у међувремену, технолошке компаније прелазе на пого штапове. Кад већ говоримо о скоковима и падовима, треба споменути да су акције поменутих компанија пале у понедељак док су се инвеститори уплашили да ће свеопште детаљно испитивање зауставити захуктали дигитални воз.

Рецимо да је обрушавање на технолошке компаније званично почело.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.