ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

На такву опасност ни Орвел није могао да помисли

Џорџ Орвел је упорно одбијао животно важну медицинску помоћ да би завршио књигу „1984“, која представља синоним за наше најгоре страхове од тоталитарне будућности, а овог месеца се навршава седамдесет година од њеног изласка. Шест месеци после објављивања, њен аутор је умро. Пошто је веровао да опасност прети, жртвовао је све, укључујући свог малог сина, одану сестру, младу супругу и захвалну публику која је канонизовала његову књигу, која је предвиђала будућност. Међутим, данас нас опседа једно питање, а то је: Да ли је Џорџ Орвел умро узалуд? Орвел је покушавао да упозори британско и америчко друштво на опасности које са собом носи тоталитарно друштво, а које су претиле демократији чак и после пораза нациста. У писмима која је написао пре и после завршетка књиге, Орвел је подстицао на „стално преиспитивање“, упозоравао да било какав „имунитет“ према тоталитарности не треба узимати здраво за готово. „Ако се тоталитарност не спутава, могла би да победи било где.“

Од објављивања књиге „1984“, претпостављамо, заједно са Орвелом, да опасност од масовног надзора и друштвене контроле може да нам прети само од државе. Погрешили смо. Због те грешке остали смо потпуно незаштићени од подједнако погубне, али потпуно другачије претње која нам угрожава слободу и демократију. Већ деветнаест година, приватне компаније спроводе до сада невиђену привредну логику коју називам „надзорни капитализам“, а успеле су да отму интернет и дигиталне технологије. Такав процес је настао у „Гуглу“ 2000. године, када је нова привредна логика опрезно преузимала лично људско искуство као бесплатни сирови материјал и пребацивала га у бихевиоралне податке. Неки од њих су искоришћени за унапређење услуга, а остали, много већи део, претворен је у рачунарске производе који предвиђају наше понашање. Тим предвиђањима се тргује на новим тржиштима будућности где надзорни капиталисти продају сигурност компанијама које због тога знају шта намеравамо да урадимо. Та логика је прво примењена при проналажењу огласа на интернету који ће привући наше интересовање, али сличне процедуре се данас користе у скоро свим областима живота – осигурању, продаји на мало, здравственој заштити, образовању, финансијама – у којима се лично искуство кришом прикупља и обрађује да би се дошло до предвиђања нашег понашања. Сада бисмо без претеривања могли да кажемо да је интернет у власништву и под контролом приватног надзорног капитализма.

У надметању за освајање сигурности, надзорни капиталисти су научили да се најпредвидивији подаци не добијају само од надзирања понашања већ и од његовог мењања и усмеравања. На пример, 2013. године, компанија „Фејсбук“ је научила како да уклопи сублиминалне сигнале у своје странице да би обликовала поступке и осећања својих корисника у стварном свету. Касније, ти методи су комбиновани са анализом емоција у реалном времену, што је омогућило оглашивачима да изазову одговарајуће понашање у тренутку највеће рањивости. Ти проналасци су хваљени због своје ефикасности и прикривености. Скандал са „Кембриџ аналитиком“ показао је да се исти методи могу користити како за обликовање потрошачког, тако и за обликовање политичког понашања. Покемон Go, игра заснована на проширеној стварности, развијена у компанији „Гугл“ и доступна јавности 2016. године, прихватила је изазов модификације понашања групе и подигла је на виши ниво. Аутори игре научили су како да окупе људе по градовима и упуте их на места која доносе најбољу зараду, а све без знања оних који су играли.

Демократија је спавала док се надзорни капитализма развијао. Због тога надзорни капиталисти имају јединствену моћ 21. века, која до сад није виђена, баш као што ни тоталитарност није била позната пре једног века. Ја то називам „инструментална моћ“ јер своју вољу спроводи преко свуда присутне архитектуре дигиталне инструментације. Уместо да имамо личног Великог брата који користи убиства и застрашивања да би поседовао свачију душу и ум, ове дигиталне мреже су Велики неко: потпуно безлични системи научени да прате и обликују наше понашање из далека, сасвим законски неспутани. Инструментална моћ предаје нашу будућност интересима надзорног капитализма, а ми, пошто нас та нова моћ не тлачи физички користећи насиље и застрашивање, потцењујемо њен утицај и спуштамо гард. Инструментална моћ не жели да нас сломи, једноставно жели да нас аутоматизује. Да би то постигла, протерује нас од нашег својственог понашања. Не занима је шта ми мислимо, осећамо или радимо све док мислимо, осећамо и радимо тако да је доступно милијардама опажајних, рачунарских и импулсивних очију и ушију Великог неког.

Инструментална моћ поставља изазов пред демократију. Велики неко зна све док његови поступци остају сакривени и елиминише нашу моћ да се одупремо. То све слаби људску независност и самоопредељење без чега демократија не може да опстане. Инструментална моћ ствара до сада невиђене асиметрије у стицању знања, што се некад повезивало са претходним епохама. Велики неко зна много о нама, али то знање не користи за наше добро. Велики неко зна све о нама, док ми не знамо ништа о њему. Таква неравнотежа моћи није противзаконита јер ми још немамо законе који би је контролисали, али, свакако, не одговара демократији.

Надзорни капиталисти тврде да су њихови методи неизбежне последице дигиталних технологија. То није тачно. Лако нам је да замислимо дигиталну будућност без надзорног капитализма, али не може се замислити надзорни капитализам без дигиталних технологија. Седам деценија касније, можемо одати почаст Орвелу тако што ћемо одбити да се одрекнемо дигиталне будућности. Орвел је презирао „нагон да се клањамо пред тренутно најјачим освајачем“. Увек је говорио да храброст захтева да утврдимо своја морална начела чак и пред силама које су непобедиве. Као и Орвел, треба да размишљамо критички и да критикујемо. Слободу не треба олако схватати. Борите се за једну идеју у дугачкој људској историји која потврђује право људи да управљају својим животима. Орвел је сматрао да за то вреди умрети.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.