ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Не, нисте зависни од друштвених мрежа

Оно што многи критичари описују као зависност је, у ствари, снажна друштвена норма. Разлика је значајна. Једног априлског поподнева, седео сам у кафићу у предграђу Филаделфије и чуо занимљив разговор који се водио између, рекао бих, тинејџерке и њеног деде. Разговарали су о утицају друштвених мрежа, а девојчица се жалила да јој изазивају депресију. И док јој је ајфон звонио у руци, објаснила је да никако не може да се склони са друштвених мрежа јер их „сви моји пријатељи користе“. Девојчицин конфликтни однос према мобилном телефону могао би да буде типичан за данашње тинејџере. У једном чланку који је објављен 2017. године, психолог Џин Твенџ описује тинејџере постмиленијалце као генерацију коју су паметни телефони скоро уништили. У доба Снепчета и Инстаграма, апликације за разговоре и друштвене мреже су скоро потпуно замениле праве друштвене односе младих. Тинејџери се много ређе срећу са пријатељима него миленијалци, мање излазе на састанке и мање упражњавају секс. Статистички, имају више изгледа да се осећају одбачено, усамљено и депресивно – иако, морамо признати, такве корелације не морају да буду узрочне.

Медији у последње време говоре о тој мрачној страни употребе технологије и углавном је називају зависношћу. У још једном чланку, психолог Дорин Доџен-Маги позива стручњаке који се баве менталним здрављем да препознају суморну стварност „зависности од технологије“. Кевин Роуз је у колумни писао о свом „проблему са телефоном“ који му је потпуно помутио памет. Родитељи и тинејџери обично повезују своју тугу са временом проведеним на интернету и проблем називају зависношћу од паметних телефона. Међутим, из признања девојчице из кафића у Филаделфији нисам могао да закључим да је зависна од друштвених мрежа. Пре бих рекао да је то скривени знак постојања снажне друштвене норме. Разлика је значајна. Зависност је стање које људи поседују као појединци, а друштвене норме представљају ментално стање које људи деле, а које се обликује кроз ставове и убеђења других чланова друштва и нашег субјективног схватања тих убеђења. Верујем да би уз одговарајућу интервенције, друштвене норме могле бити брзо и у потпуности измењене.

Као теоријски истраживач људског понашања, последње две године сам проучавао друштвене норме, невидљива правила која обликују већину наших односа у друштву. Норме се намећу кроз одобравање или неодобравање друштвене већине. Наметање се може спровести у неколико облика – од вербалне реакције преко једва уочљивих погледа и говора тела до кривице и срама које осећају појединци кад не успеју да се повинују тој норми. Наше понашање не зависи само од наших избора и вредности, већ и од наших ставова о томе шта други сматрају морално исправним. Узмимо за пример непрописно прелажење улице. Ако видимо да већина људи у ужурбаном градском центру непрописно прелази улицу, вероватно ћемо и ми то урадити, не прибојавајући се да ће нас неко обележити као „дођоша“, иако смо потпуно свесни опасности. Исто то се односи и на друге облике друштвеног понашања. као што је рециклирање, бацање смећа на улицу, склапање познанстава на интернету, прегледање научних радова, гурање или кад се претварате да волите да радите.

Зачудо, друштвене норме често опстају чак и онда кад се већина људи са њима не слаже. Кас Санстајн је у својој књизи навео пример учешћа жена у укупном броју запослених у Саудијској Арабији. Према ондашњим законима, муж доноси коначну одлуку о томе да ли жена може да се запосли ван куће. Веома мали проценат радно активних жена указује на то да друштвена норма приморава мужеве да својим супругама забрањују да се запосле.
Међутим, недавна студија коју су објавили економисти са Универзитета у Чикагу и Цириху, открива да 80% процената саудијских мужева који су учествовали у истраживању приватно немају ништа против да се жене запошљавају ван кућа и да испитаници драматично потцењују подршку других мушкараца за запошљавање жена. Због таквих уверења и страха од друштвене одмазде, мушкарци нерадо откривају своје праве ставове, што још више учвршћује постојећу норму, а самим тим, подстиче мушкарце да своје праве ставове не откривају.

Ипак, то не мора да буде баш тако. Свака друштвена норма представља само једну од многих друштвених равнотежа које се могу појавити из комплексних процеса у којима се приватна уверења развију у друштвена правила. Веома често, у постојећој друштвеној равнотежи не постоји ништа што је чини бољом или рационалнијом од алтернатива; она постоји једноставно због тога што су околности биле повољне да се таква друштвена норма појави.
Пошто постоје многобројне друштвене равнотеже, друштвене норме се могу, под одређеним и одговарајућим условима променити. Понекад се то дешава постепено, али чешће брзо и неочекивано. Радикалне друштвене промене се, на пример, могу одиграти кад људи схвате да су њихова потиснута уверења у ствари уверења која деле многи и да могу слободно да се изразе и открију скривене ставове упркос потенцијалним критикама друштва. Ако је мушкарце у Саудијској Арабији друштвена норма усмерила на погрешан пут, можемо да кажемо да се то десило и постмиленијалцима. Многи су несрећни јер проводе много времена на друштвеним мрежама и радије би изашли са својим пријатељима. Међутим, пошто верују да сви очекују да буду активни на интернету, откивање правих ставова могло би да буде много скупо. Огроман притисак који на њих врши друштвена норма онемогућава им да побегну са друштвених мрежа.

Никакве користи немамо од тога што такво стање називамо једноставно зависношћу од друштвених мрежа. Штавише, могло би да онемогући спровођење друштвене промене. Мере које се предузимају да би тинејџери и родитељи могли да контролишу време које проведу на друштвеним мрежама одлично подижу свест о понашању, али не чине ништа да промене очекивања о приватним ставовима и скривеним склоностима других људи. Због тога, стратегије које су усмерене на понашање појединца неће донети жељене резултате код промена друштвених норми.

Друштвене норме укључују цела друштва која се састоје од комплексних интерактивних појединаца заглављених у равнотежи с којом се приватно не слажу. Због њихове огромне моћи којом управљају људским поступцима, оне треба да буду у центру наших размишљања о позитивним друштвеним променама, а прекомерна употреба друштвених мрежа није изузетак. Ако је неусаглашеност између норми друштвених мрежа и личних убеђења постмиленијалаца толико велика, само је питање времена кад ће се садашње стање изменити. Само ако довољно људи схвати да и осталима не одговара друштвена норма, промена ће се догодити.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.