ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Шта је Нил Армстронг погрешно схватио?

Свемирска технологија је променила свет, али не онако како су то сањари из шездесетих година прошлог века очекивали. Педесет година пошто је Нил Армстронг ступио на површину Месеца, није тешко закључити да је нешто мало помешао. Слетање на Месец је био велики корак за човека – Армстронгов живот се заувек променио – али са данашњег становишта – био је само мали корак за човечанство. Не поричемо да је спуштање људи на Месец био велики заједнички подухват, напротив. Ипак, спуштање на Месец није донело никакву дугорочну промену у друштву. Роџер Лејниус, истакнути историчар, написао у својој новој књизи „Аполло Легацy“ (прим. прев. „Заоставштина Апола“): „На основном нивоу, председникова одлука о лансирању Апола била је за Сједињене Државе исто оно што је за Египат била одлука фараона да изгради пирамиде.“ Дакле, најснажнија последица није одређена технологија, већ једноставно метафора. Ако можемо да доведемо човека на Месец, зашто не бисмо могли да урадимо било шта, назовимо га „икс“?

„Иксови“ који се обично спомињу у дискусијама, као што су решење проблема климатских промена или сиромаштва, углавном имају неки потенцијал за примену техничких решења, али то су углавном политички и друштвени проблеми. „Аполо“ није решио ниједан политички или друштвени проблем. Други иксови, рецимо, лек против рака, зависи од развоја потпуно нових облика научног сазнања.

С друге стране, успех програма „Аполо“, који је у фази највећег развоја запошљавао 400.000 људи, заснивао се на одличном инжењерском управљању многобројним међузависним техничким иновацијама, а не на научној револуцији. Пројекат Менхетн – који је запошљавао 125.000 људи и коштао 75% мање него „Аполо“ (када се узме у обзир и инфлација) – знатно више је променио свет увођењем атомске бомбе. Био је то велики корак, иако, можда у погрешном смеру.

Шта бисмо могли да наведемо као највећи утицај Апола на човечанство? Свакако то је вештина управљања комплексним техничким системима, у чему смо скоро савршени. Савремени авиони и рачунари су несхватљиво сложени, али раде, али не због Апола већ због претходно наведених система. Захваљујући таквим врстама система, иако се људи нису вратили на месец од 1972. године, ипак постоји спор, али сталан напредак у људским летовима у свемир, значајна истраживања Сунчевог система помоћу робота и – можда најважније – суштинска промена организације живота на Земљи због сателита који круже око ње.

Да бисмо схватили колико је активност у свемиру постала свеприсутна, погледаћемо неке статистичке податке. Од 2000. године, Сједињене Државе, Русија, Кина, Индија и Европа успешно су лансирали велике ракете 1.125 пута, а неуспешно само 39 пута, што је нас доводи до стопе неуспешности од 3,5%. Многи неуспеси, ако не и већина, десили су се при првом лансирану новог модела, што значи да је стопа неуспешности за тестиране ракете чак мања. С друге стране, од лансирања Спутњика 1957. године до јула 1969. године, 20% лансирања је било неуспешно.

Пут око света за 80 дана

Иако спејс шатл није одлазио у орбиту колико је било планирано, ипак је превезао више људи у свемир него било које друго свемирско превозно средство. Пре Армстронговог и Олдриновог спуштања на Месец, 37 мушкараца и 63 жене из Сједињених Држава и Совјетског Савеза летело око Земље. До данас је то урадило 495 мушкараца и 63 жене из 40 и више земаља. Спејс шатл је несумњиво био катастрофа. Планирани трошкови сваког лета износили су 10 милиона долара, да би на крају цифра достигла 1,6 милијарди долара. Четрнаест људи је погинуло кад су се срушили Колумбија и Чаленџер. Ипак, шатл је у свемир превезао више људи него било које друго свемирско превозно средство. Међународна свемирска станица (ИСС) потрошила је много више новца од планираног, а није понудила ништа значајно на научном пољу. Ипак, ако путовање људи у свемир постане уобичајена пракса, подаци Свемирске станице о томе како одржати људе живим и здравим у свемиру на дужи временски период значајно ће добити на вредности.

Пре 20. јула 1969.године, Сједињене Државе су послале две свемирске сонде на Венеру и једну на Марс. Совјетски Савез је добио податке са три сонде које је послао ка Венери. Нико није послао свемирске летелице кроз појас астероида у спољашњост Сунчевог система, а подаци са Марса и Венере нуде нам само делимичне увиде. До данас је сваку планету Сунчевог система посетила нека од свемирских сонди, а организоване су и мисије до неких комета и астероида. Само један свемирски телескоп је био успешно лансиран до 1969. године, а данас их има неколико десетина који испитују небо. Рецимо, Кеплеров свемирски телескоп је открио 2.343 планете ван Сунчевог система, а данас је пронађено више од половине од 3.972 егзопланета. Нико није знао 1969. године да ли уопште постоје егзопланете. Данас знамо да их има више него звезда.

Пре педесет година или 20. јула 1969. године, 116 сателита је кружило око Земље, не рачунајући Месец и „Аполо“ 11. Данас их је 2.100. Међутим, њихов значај је много важнији од њиховог броја јер се ниједан аспект живота у 21. веку не може замислити без њих. Комуникацијски сателити већ покривају читав свет. За оне са најскромнијим средствима, положај изван домета је више ствар избора, а мање логистичке потребе. Комуникацијски сателити су и даље врло скупи, али ако Илон Маск и остали предузетници тако одлуче, то ће се ускоро променити. Глобални позициони систем је, с друге стране, бесплатан захваљујући америчком ваздухопловству и одиграо је неочекивану улогу у уништавању такси-удружења широм света и био је својеврстан посредник за милионе који користе апликације као што су Тиндер, Гриндр и Бумбле. Војне акције – од напада беспилотних летелица до носача авиона који круже океанима – суштински зависе од комуникацијских и извиђачких сателита и потпуно је немогуће замислити последњих неколико деценија у људској историји без њих.

Коцкасти и остали мали сателити почели су значајно да мењају економију ниске Земљине орбите. Пошто су врло моћни и лагани и због тога на добром путу да постану свеприсутни, могли бисмо да кажемо да смо у процесу подизања површине Земље за неколико стотина или чак за неколико хиљада километара. Као што је путовање авионом некад била само бајка, а постало је свакодневница, исто то можемо рећи и за машине које се налазе у Земљиној орбити

Најтежа је тежина

Тешко је рећи колико кошта лансирање једног килограма у Земљину орбиту и због чега је тако. Мале ракете су флексибилне, а код оних великих можемо говорити о економији обима. Међутим, узмимо за пример ракету „Делта 4 Хеви“, коју су заједно направиле компаније „Боинг“ и „Локхид Мартин“. Питање је да ли је трошак од 350 милиона долара заиста реалан пошто је 17 милиона отишло у руке директора „Локихида“, а 30 милиона директору „Боинга“. Међутим, за разлику од сателита, људе не можемо смањити. Све док цена лансирања буде висока, људи ће веома ретко путовати у свемир. Трошкови лансирања у свемир не могу се одредити већ неко дуже време, делимично и због тога што су се ракетна технологија, државне владе и војска замрсили. Маск и Безос, са својим милијардама долара, налазе се у средишту разрешавања тог Гордијевог чвора. Преостаје нам да видимо да ли ће њихов труд довести до краткотрајне популарности свемирског туризма или до значајног великог корака у свемир, односно, првог корака у развоју колонија на Марсу или у изградњи огромних цилиндара који ће се окретати око Сунца.

Програм „Аполо“ није успео да направи такав корак. Његов успех се састојао у томе што је развој технологије довео до врхунца у то време, као што су фараони сазидали апсолутно највеће пирамиде које су могли да направе у то време. То су споменици генијалности и одлучности, али, добро нам је познато да је сврха споменика да обележе крај, а не почетак.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.