ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Од погрешног хапшења до романсе: шта све може да се деси због грешке у куцању

У нашем дигиталном свету, погрешно откуцан текст или реч може да изазове неочекиване последице. У мају ове године, Луиђи Римонти је кренуо из свог дома у Гејтсхеду да би ухватио трајект до Норт Шилдса, што је представљало прву етапу на његовом путу од 1.700 километара до Италије. Енергичан и виталан осамдесетогодишњак, Римоти је одрастао у предграђу Рима пре него што се доселио на североисток Енглеске још као младић. Често је аутомобилом одлазио у Рим и стално говорио својим синовима Ђину и Валтеру да највише воли да сам вози толики пут. Пошто су синови били врло забринути за његову безбедност, у мају су први пут успели да га наговоре да користи уређај за навигацију. Кад се у Амстердаму искрцао са трајекта, почели су проблеми са навигацијом. Стао је на бензинској пумпи и замолио некога да му поново унесе назив одредишта, односно Рим. Незнанац је то и учинио и Римонти је кренуо, како је мислио, према Риму.

После целодневне вожње, Римонти је одлучио да стане негде да би се одморио. Није препознао околину, али свакако је добро напредовао. Међутим, убрзо је био врло збуњен кад му је пријатни глас уређаја за навигацију саопштио да ће ускоро стићи на одредиште. Одлучио је да мора да провери где се налази. Био је сигуран да није у Италији.  Пошто је хтео боље да погледа путоказ, зауставио се на благом успону, изашао из аутомобила, али није повукао ручну кочницу. Кола су полако почела да се крећу уназад, отворена врата су га ударила и вукла све до знака, срушила знак, а Римонти се при удару аутомобила ослободио. На путоказу је писало Ром, а то је мало село у Немачкој, око 1.000 километара удаљено од италијанске границе. Рим (енгл. Роме) је морао још мало да сачека на долазак Римонтија.

Живимо у чудним временима, делом дигиталним, делом мануелним. Можемо да кажемо у хибридном добу, које вероватно неће дуго трајати. Ослонили смо се на кодове и алгоритме који обављају већину наших послова, али на почетку сваког тог процеса налази се човек. Чудесна технологија! Невероватна аутоматизација! Ипак, сва та чуда зависе од једног прста који се спушта на исправни тастер на тастатури, од палца који додирује исправну четвртину инча на екрану или од правилног клика мишем.

У марту 2015. године, авион је због погрешно унете цифре на рачунару у пилотској кабини (унето је 15 степени и 19,8 минута источно, уместо 151 степен и 9,8 минута источно) одвезао своје путнике из Сиднеја у Мелбурн уместо у Куала Лумпур. У јануару 2018. године, због невероватне административне грешке, становници Хаваја су били приморани на евакуацију јер им је претио ракетни напад. Службеник је погрешио само за неколико пиксела у падајућем менију. У скоро аутоматизованом времену, обично се од нас тражи да урадимо свој део посла на почетку сваког подухвата пре него што почну милиони дигиталних процеса, који се обављају брзо, неразумљиво (за нас) и наравно ван нашег видокруга. Кад све крене наопако, то помало подсећа на домине које се руше у низу. Срушили смо прву и окренули се потпуно уверени да ће се све домине срушити онако како смо планирали. Ако погрешимо у том првом кораку, последице се могу низати и по својој озбиљности далеко надмашити прву грешку коју смо направили.

У једној болници у Тенесију, медицинска сестра је кликнула дугметом миша да би наручила лек из електронске витрине за лекове (нешто као аутомат за пилуле). Био јој је потребан лек за смирење за једног од пацијената. Међутим, испоставило се да је наручила отров којим се извршава смртна казна над осуђеницима. Суди јој се за убиство из нехата. Овог лета, Доналд Трамп је објавио твит у коме је принца Чарлса назвао „тхе принце оф Wхалес“ (енгл. wхалес – китови), што је наравно изазвало бурне реакције. Недавно је у оптицај пуштено 46 милиона новчаница у Аустралији на којима је недостајало једни слово „и“ у речи респонсибилитy. Наравно, све су то врло безазлени случајеви. Међутим, да ли су неке од грешака у куцању изазвале много озбиљније, опасније и дуготрајније последице?

У марту су рецимо, чланови Европског парламента изгласавали врло важан амандман на закон о заштити ауторских права. Иако је било врло напето, после гласања, више од десет чланова су признали да су случајно притиснули погрешну опцију. Закон је прошао без амандмана. Постоји један изузетан случај неповратног погрешног клика из 2009. године. Службеник из Министарства привреде је прегледао попис приватних фирми у Великој Британији у потрази за компанијом Таyлор & Сон из Манчестера, која је због дуговања морала да буде затворена. И тада се догодила грешка. Запослени је погрешно изабрао компанију Таyлор & Сонс са седиштем у Кардифу и почео са ликвидацијом те фирме, која је, иначе, изузетно успешна инжењерска компанија и постоји још од 1870. године и има профит од 35 милиона фунти годишње. Наравно, лавина је покренута и преко ноћи успешна компанија са дугом традицијом је морала да стави катанац на врата.

Кад смо већ код најгорих последица које грешке у уносу текста могу да имају, споменимо случај из Шефилда и Најџела Ланга коме је живот скоро уништен 2011. године. Данас у раним педесетим Ланг живи са својом супругом Клер и њиховим сином. Кад је све почело, Ланг је имао 44 године. Радио је као саветник за лекове у Градском већу Шефилда. Тек што су се вратили са одмора, једног суботњег поподнева, полицајци су им закуцали на врата. Мало је недостајало да се сруши на улазу кад су му саопштили да га оптужују за преузимање видео снимака дечје порнографије. Полиција Шефилда је пронашла ИП адресу која их је одвела до његовог рачунара. 

На захтев полицајаца, Ланг је отишао у станицу. Према Ланговим речима, у то време је био прилично неспретан у коришћењу рачунара. Поседовао је само један рачунар на коме је слушао реге музику. Кад су почели да га испитују о интернету, узвратио им је питањима. „Претраживач веба? Мислите нешто као Гугл?“ Много касније, неколико година касније, сазнао је да га је само једна грешка у куцању, једна погрешно унета цифра повезала са нечијим другим злочином и направила му пакао од живота. Три недеље је форензичарима било потребно да прегледају рачунар и ослободе га свих оптужби. Током те три недеље није смео да се врати супрузи и сину јер, у супротном, социјална служба би им одузела дете. Међутим, Лангово име је окаљано, а он је био близу нервног слома. Увек му се чинило да га гледају другачијим очима.

Неке грешке у куцању се могу исправити. У случају Хаваја, после панике грађана од двадесетак минута, стигло је обавештење да је порука погрешна и да нема места паници. У сваком случају, биће боље припремљени за стварни напад, ако се икад догоди. Што се тиче компаније из Шефилда, власник је после поднете тужбе, успео да добије обештећење у износу од 8 милиона фунти и основао је нову компанију.

Окрутност Ланговог случаја је невероватна. Стално је размишљао о томе како да скине љагу са свог имена. Упустио се у правни битку и 2014, три године после хапшења, успео да добије извињење од полиције која му је рекла да је у питању била грешка у куцању и да је на формулару била додата још једна цифра. Ланг је добио обештећење од неколико десетина хиљада фунти, али штета је начињена и никакво извињење ту не може помоћи. Међутим, постоје и неке срећни завршеци. Рецимо , Кејси Берг, педесеттрогодишња разведена госпођа из Сент Луиса је купила нови телефон и док је пребацивала именик у нову нокију погрешно је унела један телефонски број. Шест година касније, кад је покушала колеги да пошаље поруку, није успела. Поруку је међутим добио један непознати човек који је живео скоро 1.500 километара даље у Колораду.

Хенри Гленденинг, младић у двадесетим, је добио поруку Бергове и узвратио јој другом поруком у којој је обавестио да је број погрешан, али да би свакако дошао да не мора да иде на посао. Бергова је одушевљена и наставила је да се дописује са младићем. После неког времена, упркос раздаљини и разлици у годинама, почели су да се забављају и венчали су се 2015. године. Наиме, Бергова је, док је преписивала телефонске бројеве, притиснула број шест, уместо нуле, дакле погрешила је за тек неколико милиметара који су је довели пред олтар.

Римонтијева прича је обишла Европу. Његов син је за све кривио уређај за навигацију. Према његовим речима, Римонти је увек непогрешиво проналазио прави пут, читао путоказе и враћао се свом родном дому као пингвин. Није требало да га оптерећујемо технологијом, речи су његовог сина. Можда би технологија требало да брже напредује и омогући нам да уређаји слушају гласовне команде или да нам, још боље, читају мисли да бисмо тако превазишли своју урођену аљкавост.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.