ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Френк Абагнејл тврди да је данас криминалцима 4.000 пута лакше него пре

Френк Абагнејл, жива инспирација за филм Стивена Спилберга „Ухвати ме ако можеш“, говори о сајбер-безбедности, лозинкама и грешкама директора компанија. Некада је био врхунски преварант и криминалац, а већ више од четрдесет година ради као инструктор у FBI. Међу стручњацима које обучава налазе се и директори компанија које Абагнејл упућује у проблеме сајбер-безбедности. „Првенствено им скренем пажњу на то да је најважније да обуче своје запослене“, каже Абагнејл у вези са сајбер-безбедношћу, „да је њихов најважнији посао да заштите податке који су им поверили клијенти. Дакле, то је најважније. Нажалост, многе компаније не обучавају своје запослене у вези са сајбер-безбедношћу због чега их лако преваре лажиране поруке е-поште (пхисхинг) и брзо постају жртве разних обмана социјалног инжењеринга путем телефона преко кога дају много више информација него што би требало. Људи су у суштини искрени и због тога једноставно ни не помишљају да ће их неко преварити. Зато им се и дешава да при погледу на е-поруку која изгледа прилично званично одмах претпоставе да је права.

 

Радим на Академији FBI већ 43 године и подучавао сам две генерације FBI агената који су се школовали на академији. Највише сам запењен чињеницом да је много лакше починити кривично дело данас него кад сам ја то радио пре педесет година. У ствари, 4.000 пута је лакше јер тада нисам имао сву технологију која је данас на располагању. Дакле, технологија рађа криминал. Одувек је то радила и увек ће бити људи који ће користити технологију на негативан начин да би остварили корист за себе. Бавио сам се случајевима нарушавања безбедности података од случаја ТЈ Маxx, пре четрнаест година, па све до случајева са ланцем хотела „Мариот“ и компанијом „Фејсбук“ пре неколико месеци. Током свог рада у ФБИ научио сам да свако нарушавање приватности података долази због тога што је неко у тој компанији урадио нешто што није требало или неко није урадио оно што је требало.

Поверљивост података не нарушавају хакери, већ запослени у компанијама, сви хакери траже слабе тачке у систему да би ушли у њега. У случају компаније „Еквифакс“, откривено је да нису ажурирали системе, нису инсталирали безбедносне исправке и тако су отворили врата хакерима. Пре четири године, хакер су упали у пореску управу Јужне Каролине, државе у којој живим, и украли 3.8 милијарди пореских давања становника те државе. После истраге је утврђено да је један од запослених у управи однео службени преносни рачунар кући, што није смео да уради. Пошто га је укључио у незаштићеном окружењу, хакер је упао у рачунарски систем. Због тога је важно образовати запослене и упутити их у најважнији део посла, а то је заштита података који су им поверени.“

Каква је будућност лозинки?

„Лозинке још могу да заштите само кућице на дрвету. Лозинке представљају технологију из 1964. године, дакле, уведене су кад сам имао 16 година, према томе, много пре него што сам урадио све оно што сам урадио кад сам био млад. Недавно сам напунио 71 годину, а ми и даље користимо лозинке, које су данас главни узрок појаве свих злонамерних програма и многих других опасности на мрежи. Последњих пет година сарађујем на владином пројекту укидања лозинки, не само у нашој земљи, и скоро смо успели да га завршимо. Можда сте видели рекламу у којој Серена Вилијамс у тренерци и патикама трчи по тржном центру и носи мобилни телефон. Одједном, угледа огрлицу која јој се свиђа. Одлази до банкомата, отвара апликацију на телефону и подиже новац не користећи ни лозинку ни картицу. У суштини, већина банака у Америци почиње да прихвата процесе који не подразумевају коришћење лозинке. Многим компанијама које пружају услуге, као што су авио-компаније, биће потребно две-три године да се привикну на процесе без лозинки. Дакле, доћи ће време кад ћете чути: „Можете да користите лозинку, а и не морате, како вам је воља.“ Коначно смо стигли до тог нивоа да нам лозинке не требају, али сматрам да је то морало много раније да се деси.

Нити је постојала нити ће икад постојати технологија, укључујући и вештачку интелигенцију, која ће успети да победи социјални инжењеринг. Ја сам га користио помоћу телефона пре 50 година да бих дошао у посед пилотске униформе. Нисам знао да, заправо, користим методе социјалног инжењеринга, а имао сам само једну средство комуникације, телефон. Данас постоји много облика комуникације. Данас постоји једна могућност коју можете искористити у телефонској компанији. На пример, позовем телефонску компанију и представим се као ви. У том тренутку сам добио одговоре на сва безбедносна питања која би ми могли поставити. Затим им кажем да сам уништио своју сим-картицу у телефону и да ми треба друга. Они ми шаљу другу сим-картицу, ја је стављам у мој телефон и аутоматски имам ваш телефон.

Дакле све што се налази у вашем телефону сад је у мом: бројеви телефона, подаци о банковним рачунима и картицама, дакле, све. То је једна врста социјалног инжењеринга која злоупотребљава кориснички сервис. Запосленог у корисничком сервису треба убедити да сам ја ви, а он не зна ништа друго да предузме осим да постави већ позната питања која му се појављују на екрану: Који је ваш матични број? Како гласи девојачко презиме ваше мајке? Одговоре на та питања можете врло лако да пронађете на друштвеним мрежама.“

Како се данас хватају криминалци?

„Глобална природа интернета представља проблем. Кад сам ја планирао преваре, FBI се бавио углавном домаћим криминалцима. Имао је надлежност да их ухапси и да истражује њихове злочине. И данас то ради. Сваког дана имамо 5.000 лажних е-порука. Већи део укупне суме од 12 милијарди долара који се прикупи у таквим преварама распоређује се на 115 различитих држава у свету – Кину, Индију, Русију и друге – одакле и почињу лажне е-поруке. Чак и ако знамо ко су кривци и имамо њихове адресе, не можемо им ништа. Не можемо да их ухапсимо, пребацимо у Америку и осудимо их. Ту се суочавамо са препреком. Због тога је последњих година много важније спречавање и одбрана од таквог напада јер ако једном изгубите новац, сигурно је да га вам га нико неће вратити.

Према томе, првенствено им не дозволите да вам узму новац. Поседујемо задивљујућу технологију. Али проблем је у томе што га већина компанија не користи. Увек заузму став, „О, то се мени неће десити јер поседујем велику компанију. Не желим да беспотребно трошим новац на неку безбедност.“
На Академији FBI подучавам нове агенте. Осим обуке намењене полицајцима, два пута годишње окупимо око педесет директора из групе компанија Фортуне 500. На академији проведу недељу дана и ја им држим део предавања. Увек се сетим како сам пре 40 година одлазио у банке и упознавао банкаре како се фалсификују чекови, како се проневерава новац. Док сам тамо седео помислио сам да свима говорим оно што они боље знају од мене.

Убрзо сам схватио да погрешно мислим. Данас се ништа није променило. Држим предавање људима који би требало да буду шефови одсека за информатичку безбедност у компанијама и схватам да не знају много што-шта. Сматрају да им је то задужење дато и одлучили су да успут уче, а то је, бар за мене, помало застрашујуће.“

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.