ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Дигитална дистопија или како алгоритми кажњавају сиромашне

Широм света, од градића у Илиноису до Рохдејла у Енглеској, од Перта у Аустралији до Думке у северној Индији, дешавају се револуционарне промене у владином односу према сиромашним грађанима. Можда нисте приметили промене, нити сте чули за њих, јер их планирају инжењери и програмери иза затворених врата, на безбедним владиним локацијама далеко од погледа јавности. Само математичари и рачунарски стручњаци могу у потпуности да схвате корените промене које се одвијају, а које покреће вештачка интелигенције, предиктивни алгоритми, моделовање ризика и биометрија. Ипак, ако припадате милионима људи у угроженим групацијама становништва, који се налазе на крају ланца преобликовања државне помоћи, знајте да су промене стварне, а последице могу бити озбиљне, чак фаталне. Стручњаци су провели последња три месеца истражујући како се милијарде уливају у иновације вештачке интелигенције које наметљиво мењају односе сиромашнијих грађана са државом. Заједно су у Америци, Британији, Индији и Аустралији истражили до чега је довело стварање државе која се дигитализовала пружање социјалне помоћи.

Открили су како су се финансијска помоћ незапосленима, дечији додатак, обезбеђивање стамбеног простора и следовање хране се потпуно у умрсиле на мрежи. Владе развијених земаља и земаља у развоју троше огромне количине новца на аутоматизовање сиромаштва и, у том процесу, потребе најугроженијих чланова популације претварају у бројеве, а доношење одлука пребацују са људи на хладне и мртве машине. На тај начин смо добили слику која личи на Дикенсову дистопију 21. век, на дигиталне уџерице. Кад слушамо шта владе говоре, чујемо обећања како ће нове технологије трансформисати сиромаштво племенитим и благонаклоним подухватима. Убрзаће плаћање социјалне помоћи, повећати ефикасност и транспарентност, смањити трошкове, уштедети новац пореских обвезника, уклонити људске несавршености и предрасуде и обезбедити да ограничена средства стигну до оних којима је најпотребнија. Сва та обећања су углавном празна.

У ово време кад штедња доминира политичком сценом, милионима се смањује социјална помоћ или се потпуно укида због рачунарских програма који функционишу тако да их скоро нико не може контролисати, а још мање разумети. Грешке су постале ендемичне, а њиховим жртвама је ускраћена била каква могућност да се њихов случај поново размотри. Ове недеље аутоматизација сиромаштва биће разматрана на светском нивоу. Филип Алстон, представник у Уједињеним нацијама који се бави питањима екстремног сиромаштва, поднеће извештај Генералној скупштини те организације у Њујорку који би требало да представља узбуну за очување људских права пред налетом дигитализације социјалне заштите.

Алстонова анализа се делимично заснива на званичним студијама Уједињених нација о сиромаштву у Великој Британији и Сједињеним Државама, а делом и на извештајима које су поднеле владе, организације за заштиту људских права и стручњака из више од 34 државе. Његов извештај ће вероватно успети да пружи дефинитивну слику стања садашњег света, као и смера у коме се креће. Бавиће се малтретирањем, нападима и кажњавањем оних који живе у дигиталним уџерицама које се све брже шире. У Илиноису су стручњаци открили да су државна и савезна влада ујединиле снаге да би од прималаца социјалне помоћи тражиле да врате преплаћене износе које су примили, у неким случајевима и пре тридесет година. Систем „зомби дуга“ који је своје оружје добио у технологији, изазива страх и забринутост код најугроженијих чланова друштва.

Или како би један од прималаца социјалне помоћи рекао: „Дугујемо оно што смо појели.“ У Великој Британији су истраживали владино обезбеђено постројење изван Њукасла где се троше милиони на развој нове генерације робота који би уместо људи решавали социјалне проблеме. Приватне компаније, укључујући и једну из Њујорка на чијем челу се налази први робот милијардер, убрзавају процес производње који је довео до појаве новог жаргона: „виртуелна радна снага“, „проширено доношење одлука“ и „роботизован процес аутоматизације“.

Влада јури напред у својој дигиталној мисији упркос болу који је нанела милионима Британаца са ниским приходима у свом плану „подразумеване дигитализације“. Примаоци социјалне помоћи говоре о глади, прљавштини, страху и паници које подносе. У Аустралији, где су многи репортери писали о такозваном „роботизованом дугу“, односно плану који је био неоправдано оптужен да покушава да извуче старе дуговања преко погрешних алгоритама, откривено је да је влада отворила нови дигитализовани фронт, односно користи аутоматизацију да би зауставила милионе исплата социјалне помоћи. Потражиоци су се нашли у чуду кад им је новац био ускраћен. Без обавештења.

Најпотреснија прича долази из Думке у Индији. Ту смо се упознали са ужасним последицама које су претрпеле породице због Аадхаара, односно јединственог дванаестоцифреног броја које је влада Индије издала свим својим грађанима у највећем биометријском експерименту на свету. Мотка Манђи је платио највећу цену кад, због рачунарске грешке, његов отисак прста, који је кључ за улаз у Аадхаар, није препознат. Није добијао редовна следовања хране, није имао шта да једе и ускоро је прилично смршао. Срушио се испред своје колибе 22. маја и умро. Његова породица је сигурна да је умро од глади. Сва та истраживања спровели су истраживачи енглеског часописа Гардијан и утврдили да су својства тих нових система, у развијеним и неразвијеним земљама, на истоку и западу, врло слична. Најуочљивија заједничка карактеристика је та да се све одвија светлосном брзином, да висока технологија осваја установе за пружање социјалне помоћи, агенције за рад и пензионо осигурање, за помоћ инвалидима, здравствену заштиту и увек без имало јавне расправе или прихватања одговорности.

У тој коренитој измени, људски елемент социјалне државе се изгубио. Уместо да разговарате са социјалним радником који би проценио ваше потребе, једноставно вас усмеравају на интернет где вам предиктивна анализа доделити будући фактор ризика, а алгоритам одлучује о вашој судбини.  У новом свету, неједнакост и дискриминација су заузеле бусију. Шта се дешава ако сте један од пет милиона одраслих Британаца који немају свакодневни приступ интернету или сте рачунарски неписмени или тек полуписмени? Шта ако се алгоритам учвршћује у постојећој искривљеној слици о расној и класној припадности, правећи још већи јаз између црнаца и белаца, богатих и сиромашних, факултетски образованих и физичких радника?

Светом се шити и језива атмосфера Кафкиних романа. Као што је Манђи трагично открио, грешке се дешавају. Машине се кваре. Ако нема никог у близини ко у вама види људско биће него тек дванаестоцифрени број који треба обрадити, последице могу бити фаталне. Рачунар каже: „Нема исплате“. Шта вам је чинити?

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.