ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Компаније „Гугл“ и „ИБМ“ у сукобу око квантне надмоћи

Компанија „Гугл“ је у уторак објавила да је достигла „квантну надмоћ“. Ипак, њен највећи квантни ривал, компанија „ИБМ“, каже да то није тачно. Неслагање произилази из саме дефиниције појма квантне надмоћи. У уторак ујутру, стручњаци из компаније „Гугл“ званично су објавили да су постали део рачунарске историје. Или нису. Зависи кога питате. Технолошки гигант је објавио да је достигао дуго очекивану прекретницу познату како квантна надмоћ, тренутак кад квантни рачунар може да обави прорачун који ниједан обични рачунар не може. Компанија је у извештају навела да је такав подвиг обавила на напредној машини чији је шифровани назив Сикамор. Иако квантни рачунари још не могу да обаве неке корисне ствари, резултат показује да у обављању неких задатака имају потенцијалну предност над обичним рачунарима. У последњем часу, главни квантни ривал компаније „Гугл“ упозорио је да ниво квантне надмоћи још није достигнут. У извештају који је компанија „ИБМ“ у понедељак поставила на интернет налазе се докази да најмоћнији супер рачунар на свету једва може да одржи корак са новом квантном машином из Гугла. Због тога је „ИБМ“ упозорила да се изјава гиганта мора узети са резервом.

Дакле, због чега је настала цела збрка? Зар не би један такав важан догађај требало да представља недвосмислено достигнуће? Та епизода нас подсећа на чињеницу да све научне револуције не почињу као прасак грома – и да, посебно, квантна надмоћ укључује много више нијанси него што може да стане у новински наслов. Развој квантних рачунара траје већ деценијама. И док обични или класични рачунари обављају израчунавања користећи битове – низове јединица и нула – квантни рачунари шифрују информације користећи квантне битове, или кјубитове, који се понашају према чудним правилима квантне механике. Квантни рачунари имају за циљ да обуздају и искористе та својства да би брзо обавили израчунавања која увелико превазилазе капацитет обичног рачунара. Ипак, годинама се квантни рачунари боре да досегну снагу израчунавања коју има обични калкулатор.

Теоријски физичар на Калифорнијском технолошком институту Џон Прескил је 2012. године увео израз „квантна надмоћ“ да би описао тренутак кад ће квантни рачунар коначно успети да превазиђе чак и најбољи супер рачунар. Термин је убрзо прихваћен, али стручњаци имају различите ставове о његовом значењу. И тако смо дошли у ситуацију у којој гигант каже да је достигао квантну надмоћ, а компанија „ИБМ“ то пориче. Пре него што објаснимо шта је квантна надмоћ, требало би да разјаснимо шта термин не значи, а то је тренутак кад квантни рачунар обави израчунавање које не може да обави обични рачунар. У ствари, класични рачунар може да обави било које израчунавање које може обавити и квантни рачунар, али много касније. Уместо тога, многи стручњаци тумаче квантну надмоћ као тренутак кад квантни рачунар обави израчунавање које обични рачунар, практично, никад не може да обави. Ту се налази главни разлог неспоразума између „Гугла“ и „ИБМ-а“, јер је „практично“ у том случају врло нејасан концепт.

„Гугл“ је у свом извештају објавила да је њеном Сикамор процесору потребно 200 секунди да обави израчунавање које најбољи светски супер рачунар може да изврши за 10.000 година, а то није практичан временски оквир. Међутим, компанија „ИБМ“ тврди да њем рачунар Самит, који испуњава просторију величине два кошаркашка игралишта у Националној лабораторији у Оук Риџу у Тенесију, може да обави израчунавање за 2,5 дана. Компанија „Гугл“ остаје при својој процени од 10.000 година, иако неколицина рачунарских стручњака каже да је „ИБМ“ у праву у својој тврдњи. Под претпоставком да су у праву, поставља се питање да ли је то практичан временски оквир. Можда и јесте за извршавање неких задатака, али за друге свакако није. Због тога, кад стручњаци говоре о квантној надмоћи, обично имају много прецизнију замисао на уму.

Рачунарски стручњаци праве разлику између програма који се обављају у брзом полиномном времену и спором експоненцијалном времену. Брзи програми су брзи чак и онда кад треба да се баве заиста великим бројем. Спори програми решавају експоненцијално брзо како се величина задатка који сте им задали повећава. У свом извештају компанија „Гугл“ је показала да њен 53-кјубитни квантни рачунар обавља одређено специјализовано израчунавање у брзом полиномном времену. При том, не постоји ниједан доказ да било који класични рачунар може обавити исти задатак ни у једном другом, осим у споријем експоненцијалном времену, а то је много важније од временског оквира. Дакле, није важно да ли се задатак обавља за 2,5 дана или 10.000 година.

Битно је да машина компаније „Гугл“ решава проблем израчунавања на суштински другачији начин од оног који може да користи било који класични рачунар. Дакле, разлика је у томе што, кад год њен рачунар порасте бар за један кјубит, класични рачунар мора да буде двоструко већи да би одржао корак. Кад квантни рачунар достигне 70 кјубита – вероватно током наредне две године – класични супер рачунар би морао да нарасте до величине целог града да би га достигао. Постоји и једно занимљиво поређење. Наиме, веза између класичног и квантног рачунара много личи на везу између Гарија Каспарова и супер рачунара Дееп Блуе компаније „ИБМ“. Каспаров је могао да води извесно време, али ускоро је било сасвим јасно да ће га његов супарник, алгоритам, сурово поразити.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.