ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Može vas iznenaditi šta sve Google zna o vama. Evo kako upravljati ili brisati


Sve što radite dok ste prijavljeni na Google, pa čak i ponešto dok niste, postaje deo vašeg Google profila. Google prikuplja tonu informacija o vama - možda čak i više nego što znate. Google pamti svaku pretragu koju obavljate i svaki YouTube video koji gledate. Bez obzira na to da li imate iPhone (699 dolara u Amazonu) ili telefon sa Androidom, Google Maps beleži gde sve idete, putanju kojom tamo stižete, kada stižete i u koje vreme odlazite - čak i ako nikad ne otvorite tu aplikaciju. Kada stvarno pogledate sve što Google zna o vama, rezultati su zapanjujući - možda čak i pomalo zastrašujući. Srećom, sada možete nešto da učinite u vezi s tim. Kako često curenja podataka i kršenja privatnosti neprestano slabi poverenje javnosti u velike tehnološke kompanije, Google odgovara tako što je stvorio centar za privatnost koji vam omogućava pristup, brisanje i ograničavanje podataka koje Google prikuplja o vama. Kretanje po raznim podešavanjima može, međutim, da bude zbunjujuće, pa nije uvek jasno šta sve dozvoljavate da Google radi. Što je još gore, svaki put kada unesete promenu koja bi ograničila koliko ili koliko dugo će Google da vas prati, Google upozorava da njegove usluge neće dobro funkcionisati bez nesmetanog pristupa vašim podacima. Koliko je to tačno, nije baš jasno.

Uprkos najboljim naporima Googlea da poveća transparentnost, nedavna otkrića da je gigant pretraživanja tajno delio privatne podatke korisnika sa drugim oglašivačima, uzdrmala su poverenje javnosti u ovu kompaniju, čiji Google Home (99 dolara u Walmartu) i linija pametnih zvučnika Google Nest pokušava da postavi mikrofone i kamere u najprivatnije okruženje - vaš dom. Probićemo se kroz tu gužvu i pokazaćemo vam kako da pristupite privatnim podacima koje Google ima o vama i kako da obrišete neke od njih, ili sve. Zatim ćemo vam pomoći da pronađete pravi balans između vaše privatnosti i Google usluga na koje se oslanjate tako što ćete odabrati podešavanja koja ograničavaju Googleov pristup vašim informacijama, a da vam se ne naruši doživljaj.

Saznajte koje privatne podatke Google smatra „javnim“

Verovatno je da Google ima vaše ime, fotografiju vašeg lica, rođendan, pol, ostale adrese e-pošte koje koristite, lozinku i telefonski broj. Nešto od toga je navedeno da je javni podatak (naravno ne i vaša lozinka). Evo kako da vidite šta o vama Google deli sa svetom.

  1. Otvorite prozor pretraživača i pređite na stranicu vašeg Google naloga.
  2. Unesite svoje Google korisničko ime (sa ili bez „@ gmail.com“).
  3. Na traci menija izaberite Personal info i pregledajte podatke. Možete promeniti ili izbrisati svoju fotografiju, ime, rođendan, pol, lozinku, druge adrese e-pošte i broj telefona.
  4. Ako želite da vidite koje vaše informacije su javno dostupne, pređite do dna i izaberite Go to About me.
  5. Zatim možete da se povučete i izvršite promene. Trenutno nema načina da svoj račun pretvorite u privatni.

Pogledajte Google-ovu evidenciju vaših mrežnih aktivnosti

Ako želite da vidite glavni izvor podataka koji Google ima o vama, sledite ove korake da biste ga pronašli, pregledali, izbrisali ili podesili da se automatski briše nakon određenog vremena.

Ako vam je cilj da vršite veću kontrolu nad svojim podacima, ali i dalje želite da Google usluge kao što su pretraživanja i mape personalizuju vaše rezultate, preporučujemo da podatke podesite na automatsko brisanje nakon tri meseca. U suprotnom, slobodno obrišite sve svoje podatke i podesite Google da prestane da vas prati. Za većinu svakodnevnih stvari koje radite sa Google-om nećete ni primetiti razliku.

  1. Prijavite se na svoj Google nalog i izaberite Data & Personalization sa navigacione trake.
  2. Da biste videli spisak svih aktivnosti koje je Google zabeležio, pomerite sadržaj do Activity controls i izaberite Web & App Activity.
  3. Ako želite da Google prestane da prati vaša pretraživanja na vebu i u slikama, istoriju pretraživača, pretraživanja i uputstva na mapi i interakcije sa Google Assistant-om, uklonite potvrde u oba polja. U suprotnom pređite na korak 4.
  4. Zatim pritisnite Manage Activity. Ova stranica prikazuje sve podatke koje je Google prikupio o vama iz aktivnosti navedenih u prethodnom koraku, počevši od dana kada ste otvorili svoj nalog.
  5. Da biste podesili Google da automatski briše ove vrste podataka svaka tri ili svakih 18 meseci, izaberite Choose to delete automatically, pa izaberite vremenski okvir koji vam se čini najpogodniji. Google će izbrisati sve trenutne podatke starije od vremenskog okvira koji navedete, npr. ako odaberete tri meseca, sve informacije starije od tri meseca biće odmah obrisane.
  6. Ako biste radije ručno brisali deo istorije aktivnosti ili čitavu istoriju, na traci za navigaciju izaberite Delete activity by, pa izaberite Last hour (poslednji sat), Last day (poslednji dan), All time (sve vreme) ili Custom range (prilagođeni raspon).
  7. Nakon što odaberete automatsko brisanje ili ručno izaberete podatke koje želite da se obrišu, pojaviće se iskačući prozor sa zahtevom da to potvrdite. Izaberite Delete ili Confirm.

Da biste se uverili da su nove postavke prihvaćene, vratite se na Manage Activity (korak 4) i proverite da li je tu (ako ste izbrisali sve, trebalo bi da nema ništa) samo ono u okviru tri ili 18 meseci koje ste odabrali u koraku 5.

Pristupite Google-ovoj evidenciji istorije vaše lokacije

Za razliku od Web & App Activity, ne postoji postavka za automatsko brisanje podataka o lokaciji nakon određenog vremena. Za podatke o lokaciji, predlaže se sve ili ništa: Google zapisuje podatke o vašoj lokaciji i morate ručno da ih brišete ili da sasvim prestanete da koristite Google Maps. Postoji i treća opcija, da se Google Maps koristi u režimu "inkognito", što će sprečiti da se bilo koje pretraživanje ili putanje pojave u istoriji lokacija vašeg Google naloga dok je ta opcija omogućena. Evo kako da pogledate istoriju svoje lokacije i, ako tako odlučite, kako da je obrišete.

  1. Prijavite se na svoj Google nalog i izaberite Data & Personalization sa navigacione trake.
  2. Da biste videli spisak svih podataka o lokaciji koje je Google zabeležio, pređite na Activity controls i izaberite Location History.
  3. Ako želite da Google prestane da prati vašu lokaciju, isključite prekidač na ovoj stranici.
  4. Zatim pritisnite Manage Activity. Ova stranica prikazuje sve podatke o lokacijamakoje je Google prikupio o vama kao vremensku traku i mapu, uključujući mesta koja ste posetili, vašu putanju do tamo i nazad, kao i učestalost i datume poseta.
  5. Da biste trajno izbrisali celu istoriju lokacija, pritisnite na ikonu kante za đubre i izaberite Delete Location History kada se pojavi zahtev.

Da biste se uverili da su podaci o vašim lokacijama stvarno nestali, počnite ispočetka sa Activity controls u koraku 2, a zatim nakon Manage Activity u koraku 4 proverite da li je vremenska linija u gornjem levom uglu prazna i da na mapi nema tačaka koje bi označavale vaše prethodne lokacije.

Upravljajte istorijom YouTube pretraživanja i gledanja

Od svih ličnih podataka koje Google prati, vaša istorija YouTube pretraživanja i gledanja verovatno je najbezopasnija. I ne samo to, omogućavanje Google-u da prati vašu istoriju YouTube-a možda je najočiglednije korisno - pomaže YouTube-u da zna koji video snimci vam se dopadaju tako da može da ponudi više sadržaja u kojima ćete uživati. Evo kako da pogledate svoju istoriju YouTube-a i, ako želite, kako da je izbrišete, ručno ili u intervalima od po tri ili 18 meseci. Baš kao što je to slučaj sa aktivnostima na Vebu i u aplikacijama, mi preporučujemo da postavite YouTube da čisti vaše podatke svaka tri meseca. To je dovoljno dugo da YouTube preporuke ostanu sveže, ali ne ostavlja za sobom dugogodišnji trag ličnih podataka.

  1. Prijavite se na svoj Google nalog i izaberite Data & Personalization sa navigacione trake.
  2. Da biste videli spisak svih podataka o lokaciji koje je Google zabeležio, pređite na Activity controls i izaberite YouTube History.
  3. Ako želite da Google sasvim prestane da prati vašu istoriju YouTube pretraživanja i gledanja, isključite prekidač na ovoj stranici.
  4. Zatim pritisnite Manage Activity. Ovde se nalazi spisak svih pretraga koje ste ikada izvršili i svih videa koje ste ikada gledali.
  5. Da biste postavili Google da automatski briše vaš datum na YouTube-u bilo svaka tri ili svakih 18 meseci, izaberite Choose to delete automatically i izaberite vremenski okvir koji vam najviše odgovara.
  6. Da biste izbrisali deo istorije aktivnosti ili celu istoriju, na navigacionoj traci odaberite Delete activity by pa izaberite Last hour (poslednji sat), Last day (poslednji dan), All time (sve vreme) ili Custom range (prilagođeni raspon). 
  7. Nakon što odaberete koje podatke želite da obrišete, pojaviće se iskačući prozor sa zahtevom da to potvrdite. Izaberite Delete.

Da biste se uverili da su vaši podaci na YouTube-u zaista nestali, počnite ispočetka sa Activity control u koraku 2, a zatim nakon Manage Activity u koraku 4 proverite da li je tu (ako ste izbrisali sve, trebalo bi da nema ništa) samo ono u okviru tri ili 18 meseci koje ste odabrali u koraku 5.
Još jedna važna stvar u vezi vaše privatnosti

Budite upozoreni, samo zato što ste postavili Google da ne prati vaše mrežne ili vanmrežne aktivnosti ne znači nužno da ste potpuno zaklonili svoje podatke od Googlea. Google je priznao da može da prati vašu fizičku lokaciju čak i ako isključite usluge lociranja pomoću informacija prikupljenih sa Wi-Fi-ja i drugih bežičnih signala u blizini vašeg telefona. Takođe, kao što je Facebook za to već godinama kriv, nije ni potrebno da budete prijavljeni u Google da bi vas on pratio.

Da i ne pominjemo, ponekad među Googleovim izjavama o pitanjima privatnosti postoje prividne kontradiktornosti. Na primer, Google je nedavno priznao da skenira vaše Gmail poruke kako bi sastavio spisak vaših kupovina uprkos javnoj izjavi u saopštenju za 2018. godinu, „Da budem potpuno jasan: niko u Google-u ne čita vaš Gmail, osim u vrlo specifičnim slučajevima kada tražite od nas davanje saglasnosti ili gde je to potrebno iz bezbednosnih razloga, kao što je istraživanje greške ili zloupotrebe. " Možda je sa „niko“ Google hteo reći „nijedan čovek“, ali u doba sve moćnije veštačke inteligencije takva je razlika praktički sporna.

Poanta je u tome da na kraju morate sami da se zaštitite od invazivnih praksi. Ovih 8 aplikacija za pametne telefone (https://www.cnet.com/news/mobile-apps-protect-your-phone-privacy-on-android-and-ios-youre-not-doing-enough/) mogu vam pomoći u upravljanju lozinkama i zaklanjanju podataka vašeg pretraživača, kao i rešavanju nekih drugih poslova vezanih za privatnost. Ako u svojoj kući imate pametne zvučnike Google Home, evo kako da upravljate svojom privatnošću pomoću Google Assistant-a (https://www.cnet.com/news/make-google-assistant-learn-some-respect-for-your-privacy-with-these-3-steps/). Jedan američki senator predložio je zakon po kojem bi rukovodioci tehnoloških kompanija poput Marka Zuckerberga bili krivično odgovorni za kršenje privatnosti. Kalifornija je već korak ispred, pošto je već usvojila zakone koji korisnicima daju veću kontrolu nad njihovim privatnim podacima. Zakon treba da stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

Izvor: CNET

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.