ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Нисмо спремни за крај Муровог закона

Подстицао је напредак у последњих педесет година, али крај је сад на видику. Прогноза Гордона Мура из 1965. године да ће се број компоненти у интегрисаном колу удвостручавати сваке године док није достигао запањујућих 65.000 до 1975. године највећа је технолошка прогноза последњих пола века. Кад се предвиђање показало тачним 1975. године, он је изменио своју претпоставку и тако успоставио добро познати Муров закон, према коме ће се број транзистора на интегрисаном колу удвостручавати сваке две године. Од тада је његово предвиђање одредило пут технологије и, на много начина, пут самог напретка.

Мурова аргументација се односила на привредни развој. Интегрисана кола, с више транзистора и других електронских уређаја међусобно повезаних алуминијумским металним линијама на малом силицијумском квадрату, направио је Роберт Нојс неколико година раније у компанији Фаирцхилд Семицондуцтор. Мур, тадашњи директор компанијиног Одсека за истраживање и развој, схватио је, како је написао 1965. године, да је у тим новим интегрисаним колима „цена појединачне компоненте скоро обрнуто пропорционална броју компоненти“. Све је то изгледало као сјајно исплатива инвестиција, дакле, теоријски, што више транзистора додате, сваки је јефтинији. Мур је такође видео да има много простора за напредак у инжењерству при повећању броја транзистора који имају разумну цену и који се поуздано могу сместити на интегрисано коло.

Убрзо су ти јефтинији, снажнији чипови постали оно што економисти воле да називају технологијом опште намене – која је толико базична да учествује у стварању сви других врста иновација и напретка у различитим гранама индустрије. Пре неколико година, водећи економисти су потврдили да је информациона технологија, омогућена интегрисаним колима, учествовала у трећини раста продуктивности у Сједињеним Државама од 1974. године. Скоро свака технологија до које нам је стало, од паметних телефона до јефтиних преносивих рачунара до GPS-а, директан је одраз Муровог предвиђања. Такође је подстакла данашњи напредак у вештачкој интелигенцији и генетици, омогућавајући техникама машинског учења да се успешно пробијају кроз огромне количине података да би пронашле одговоре.

Дакле, како је једноставно предвиђање, засновано на прорачуну из графикона који је приказивао број транзистора по годинама – графикону који је, у то време, имао само неколико тачака података - дефинисало пола века напретка? Разлог је, делимично, и тај што је индустрија полупроводника одлучила тако.

Мур је написао да ће „гомилање више компоненти на интегрисаним колима“, наслов његовог чланка из 1965. године „довести до таквих чуда као што су кућни рачунари – или бар терминали повезани на централни рачунар – аутоматске команде за аутомобиле и лична преносна комуникациона опрема.“ Другим речима, држите се његове руте и гомилајте све више транзистора на чипове, што ће вас довести у обећану земљу. Током следећих деценија, развијена индустрија, владе и армије академских и индустријских истраживача уливали су новац и време у подржавање Муровог закона, стварајући самоиспуњавајуц́е пророчанство које је напредак водило правом стазом са необичном тачношћу. Иако је темпо напретка последњих година мало исклизнуо, најнапреднији чипови данас имају скоро 50 милијарди транзистора.

Сваке године од 2001., бира се 10 најважнијих технологија које су донеле нешто сасвим ново. То је листа технологија које су, скоро без изузетка, могуће само због напретка у рачунарству описаног Муровим законом. За неке од ставки на овогодишњој листи веза је очигледна: уређаји масовне потрошње, укључујући сатове и телефоне, напуњени вештачком интелигенцијом; одређивање узрока климатских промена омогућено је побољшаним рачунарским моделовањем и подацима прикупљеним из светских система за праћење атмосфере и јефтини мали сателити. На листи се налазе и квантна надмоћ, молекули откривени употребом вештачке интелигенције, па чак и третмани против старења и хиперперсонализовани лекови, до којих се дошло углавном захваљујући рачунској моћи доступној истраживачима.

Али шта се догађа када Муров закон неминовно престане да важи? Или шта ако је, како неки сумњају, већ умро, и већ заостајемо за највећим технолошким мотором нашег времена?

ПОЧИВАЈ У МИРУ

„Готово је. Ове године је то постало заиста јасно“, каже Чарлс Лисерсон, рачунарски стручњак на МИТ-у. Најновије „Интелово“ производно постројење, које је намењено производњи чипова са минималним величинама карактеристика од 10 нанометара, прилично је закаснило. Испоручује чипове у 2019. години, пет година после претходне генерације чипова са 14 нанометарским карактеристикама. Муров закон, каже Лисерсон, увек се односио на брзину напретка, а „ми више нисмо у тој брзини“. Бројни други угледни рачунарски стручњаци, такође, су прогласили Муров закон мртвим последњих година. Почетком 2019. године генерални директор великог произвођача чипова „Нвидиа“ се сложио с тим мишљењем.

У ствари, пре би се могло говорити о постепеном пропадању него о изненадној смрти. Током деценија, неки су се забринули, укључујући и самог Мура, да је крај на видику, јер је било теже направити све мање и мање транзисторе. Интелов истраживач се 1999. године забринуо да је циљ индустрије да направи транзисторе мање од 100 нанометара до 2005. године суочен са основним физичким проблемима „када не постоји познато решење“.

Годинама је индустрија чипова успела да избегне те физичке препреке. Уведени су нови дизајни транзистора који боље окупљају и контролишу електроне. Пронађени су нови литографски методи који користе екстремно ултраљубичасто зрачење када су таласне дужине видљиве светлости биле превише густе да би прецизно урезале у силицијум линије од само неколико десетина нанометара. Али напредак је постајао скупљи.

Исто тако, постројења која праве најсавременије чипове постају изузетно скупа. Цена такве једне фабрике расте за око 13 процената годишње, а очекује се да достигне 16 милијарди долара или више до 2022. године. Није ни чудо да се број компанија које планирају да направе следећу генерацију чипова смањио на само три, а било их је осам 2010. и 25 2002. године.

Ипак, „Интел“ – један од та три произвођача чипова – ускоро не очекује сахрану Муровог закона. Џим Келер, који је 2018. преузео функцију шефа Интела за производњу силицијумских компонената, човек је са задатком да Муров закон одржи у животу. Он води тим од око 8000 хардверских инжењера и дизајнера чипова у „Интелу“. Када се придружио компанији, каже, многи су очекивали крај Муровог закона. Ако су били у праву, размишља он, „то онда није добро“ и можда је направио „заиста лош потез у каријери“.
Ипак, Келер је пронашао довољно техничких могућности за напредак. Он истиче да је вероватно више од стотину променљивих укључено у одржавање Муровог закона у животу, а свака од њих пружа различите предности и суочава се са сопственим ограничењима. То значи да постоји много поступака да се дуплира број уређаја на чипу – иновације као што су 3D архитектуре и нови дизајн транзистора.

Ових дана Келер звучи оптимистично. Каже да током целог свог радног века слуша о крају Муровог закона. После неког времена, „одлучио је да се не брине због тога“. Каже да „Интел“ има план за следећих десет година и да ће радо обавити прорачун уместо вас: 65 милијарди (број транзистора) пута 32 (ако се густина чипа удвостручи сваке две године) је 2 билиона транзистора. „То су 30 пута побољшане перформансе“, каже он, додајући да ако креатори софтвера буду паметни, за 10 година, могли бисмо да добијемо чипове који су сто пута бржи.

Ипак, чак и ако „Интел“ и остали произвођачи чипова могу да извуку још неколико генерација још напреднијих микрочипова, дани када сте могли поуздано да рачунате на брже, јефтиније чипове сваке две године очигледно су завршени. То, међутим, не значи и крај напретка у рачунарству.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.