ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Covid-19: Ево како ће нам једна пандемија заувек променити живо

Корона вирус ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо. Сви концерти су отказани. Отказани су и спортски догађаји, велике конференције и окупљања стручњака у различитим гранама привреде. Градске власти су затвориле ресторане, барове и биоскопе. Тематски паркови су угашени, а судбина летњих Олимпијских игара у Токију још није одлучена. Целе државе су стављене под карантин, а људи чувају залихе.

Добродошли у нови врли свет Covid-19

Иако је прерано за процену штете коју је нанела ова глобална пандемија, постоје знакови да ће она трајно променити начин функционисања друштва. Од последица на глобалну економију до последица на наше свакодневне животе, Covid-19 ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо.

Стриминг постаје нови пут за прихватање садржаја

Стриминг садржаја на мрежи постао је масовно популаран у последњој деценији. Пошто се биоскопске сале затварају и догађаји уживо се отказују на све стране у јеку глобалне пандемије, стриминг ће постати још значајнији и доминантнији начин преношења садржаја потрошачима. Од концерата до спортских догађаја, све што се некада сматрало главним догађајима за велику живу публику, мораће да се представи помоћу стриминга људима који су приморани да остану у својим домовима.

Иако ће се догађаји уживо на крају вратити после тренутне кризе, предвиђам да ће више обожавалаца и потрошача остати у удобности свог дома и гледати догађаје који ће бити приказани помоћу стриминга или преноса уживо, уместо да плаћају скупе улазнице да би тим догађајима уживо присуствовали. Стриминг филмова код куће, који је већ популарна опција, постаће популарнији, при чему ће компаније као што су Нетфлиx и Диснеy бити у предности. Истовремено ће у лошем положају бити индустрија забаве и позориште.

Друштвени медији ће спасити или уништити друштво

Друштво функционише на информацијама и везама, а ми живимо у доба у коме су обе одмах доступне, било када и било где на мноштву уређаја. Помоћу платформи, као што су Фејсбук и Твитер, корисници могу да размењују информације једноставним кликом. Међутим, колико год друштвени медији (и уопште, интернет) делили информације, такође су ужасно неспретни у филтрирању правих информација за дељење. Од почетка ширења вируса пре неколико недеља, платформе друштвених медија обилују дезинформацијама. Од надри „лекова“ који вам сигурно не могу помоћи да се не заразите вирусом, до расистичких и ксенофобичних објава који оптужују читав народ и њихов начин исхране као извор пандемије, друштвени медији су се борили да пруже исправне информације и спрече да оне погрешне буду у тренду.

У интересу спречавања друштвених медија да постану сливник погрешних „чињеница“ и лажних вести, платформе морају да ојачају процес модерације садржаја и активно цензуришу садржај који је лажан, клеветнички и измишљен. Само уз помоћ правих информација јавност може разумети о чему се ради и повећати своје шансе за преживљавање.

Све више рада од куће и учења путем интернета

Пошто стратегија према којој потенцијално заражене људе треба издвојити и тако спречити даље ширење вируса, компаније и школе ће се увелико ослањати на интернет како би наставили да раде. Од онлајн учења до рада од куће, многи аспекти нашег свакодневног живота који су некада били повезани са непосредним контактом сада ће бити премештени у сајбер-простор. Тај прелазак на рад на интернету представља истовремено предност, изазов, али потенцијално може нанети штету образовној и пословној заједници.

За нека предузећа рад од куће може се сматрати предношћу. Замислите компанију која може цео пословни процес да обави помоћу запослених који раде код куће. Нема потребе за изнајмљивањем великих канцеларијских простора. Нема потребе за дугим путовањима. Флексибилно радно време и рад у пиџами (или било чему што желите да обучете). Оријентација на рад код куће омогућава вам да запослите географски разнолику групу људи без бриге о томе где ћете их сместити или преселити.

Када је у питању образовање, онлајн учење такође има неке предности. Школе и факултети су се дуго времена одупирали предавањима на мрежи, а институције које се тиме баве сматрају се инфериорним. Међутим, с вирусом који се брзо шири и кампусом пуним људи у блиском контакту, школе немају другог избора него да се окрену часовима на интернету као алтернативном, иако привременом решењу. Омогућујући студентима да уче од куће, факултети могу омогућити већем броју студената да истовремено похађају исту наставу, док студенти који су из било ког разлога пропустили предавања, то могу да надокнаде помоћу видео-стриминга.

С друге стране, не може се све решити пресељавањем на интернет. Предузећа која се баве пружањем услуга, малопродајом, као и предузећа која производе храну и пиће, најтеже ће поднети ову кризу, јер је лична интеракција још увек суштински део тих привредних грана. Амазон ће вероватно доживети процват у послу јер су људи затворени у своје домове.

У међувремену, иако се часови неких предмета могу успешно одржавати на мрежи, одређене дисциплине је немогуће подучавати путем интернета. Од рада у хемијској лабораторији до уметности, ти часови морају непосредно да се воде. Затварање кампуса такође би негативно утицало на студенте, који су колеџима платили хиљаде долара за смештај и учење. Што је још горе, за многе међународне научне сараднике и студенте, затварање кампуса може значити да немају куда да оду.

Друштвена врста која учи да комуницира без непосредне интеракције

Комуникација је више од речи. Док многи од нас свакодневно пишу, шаљу е-пошту и разговарају телефоном, велики део људске интеракције заснован је на посматрању невербалних показатеља, као што су говор тела и израз лица. Без њих нисмо у стању да откријемо посебне нијансе као што су сарказам, љутња или хумор. То би могло да буде изазов јер се многи људи затварају у своје домове само са телефонима и рачунарима као јединим начинима за међусобно повезивање.

С једне стране, постоје алати за уклањање јаза. Већина телефона сада има фотоапарате, а Фацетиме и видео-конференције могу побољшати квалитет комуникације на даљину и ублажити неспоразуме. Међутим, употреба видеа би у великој мери зависила од квалитета и брзине везе, што доводи до коначног закључка.

Реалност неадекватне инфраструктуре интернета

Када се суочите са пандемијом која се брзо шири, изолација и карантин могу бити одговор за спречавање њеног ширења. Интернет је најважније средство за очување људских веза. Захваљујући томе, доступне су нам технологије за онлајн учење, стриминг и рад од куће. Нажалост, да би се сви ти методи применили на одговарајући начин, морамо да имамо мрежу која може да одржи такав проток информација, а многим Американцима (и шире) инфраструктура озбиљно недостаје.

Док многи од нас који живимо у градовима имамо бежични и брзи интернет на располагању, људи који живе у руралним срединама то немају, што доводи до потенцијалног недостатка информација у доба кризе. Надаље, старије одрасле особе чији опстанак зависи од одговарајућих информација не сналазе се на интернету, што их чини пријемчивим за лажне информације. Они који су сиромашни и мање образовани вероватно ће бити и лошије повезани, дакле, мање информисани и рањивији. Сиромашни студенти можда неће моћи да учествују у курсевима на интернету, а неки радници можда неће моћи да приуште везе потребне за рад од куће. Да би попуниле тај јаз у информацијама, владе и приватна предузећа морали би да потроше милијарде на ширење покривености кућним мрежама милионима људи по приступачним ценама, али постоји ли политичка воља да се то учини?

Вирусно обољење Covid-19 је озбиљно. Званично је глобална пандемија и већ је пореметила многе аспекте нашег живота, укључујући рад, образовање и забаву. Иако је прерано за утврђивање дугорочног утицаја ове кризе, сигуран сам да могу рећи да ће покренути драстичне промене у нашем животном стилу који напредује.

Неке индустрије ће напредовати током кризе, док ће друге претрпети значајне губитке. Неки радници могли би да имају користи од даљинског пословања, док други могу да изгубе посао због смањивања обима пословања у свом сектору. Захваљујући нашој информационој мрежи, многи од нас ће наставити да се повезују упркос изолацији, док ће они који немају приступ интернету заостајати. Без обзира на трајање и озбиљност Covid-19, он ће имати трајан утицај на наше друштво.

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.

  • Нови предмети на Рачунарском факултету – Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство

    На Рачунарском факултету и онлајн путем Зума одржано је представљање предмета Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство које ће студенти моћи да одаберу у наредном семестру. Наставу на овим изборним предметима ће држати др Јелена Младеновић. Предмети су намењени студентима треће године студијских програма Рачунарско инжењерство, Рачунарске науке и Мултимедијални дизајн.