ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

7 jeftinih uticajnih IT inicijativa koje možete da pokrenete danas

Pokretanje uticajnog projekta ne mora da vam poremeti budžet. Evo sedam inicijativa za povećanje performansi koje će vašu organizaciju pokrenuti napred - čak i u mršava vremena. Transformacija je ključ za uspeh preduzeća. Ali za organizacije sa tesnim budžetom za neophodne zamene i nadogradnje, inicijative za Big Bang transformaciju nisu dostupne. Ali napredak ipak može da se postigne, jer postoje mnoge dinamične IT inicijative koje mogu da se pokrenu po relativno skromnim cenama, a koje ipak donose brze i značajne koristi. Ako je vašoj organizaciji potreban brzi start bez probijanja budžeta, evo sedam ideja koje mogu dovesti do značajnih pobeda za male pare.

1. Zaronite u analizu podataka

Teško je pronaći naučnike sa visokim kvalifikacijama i, ako se angažuju, zahtevaju vrhunske plate. Srećom, pomoću alata AutoML moguće je jeftino hvatanje koraka sa svetom poslovne analitike. Automatizacijom procesa primene mašinskog obučavanja na probleme iz stvarnog sveta, AutoML omogućava da poslovni korisnici koji nemaju formalno znanje iz nauke o podacima grade modele sa dubokim uvidom koristeći visokokvalitetne alate za dijagnostiku i prediktivnu analizu.
„Postoji mnogo proizvoda i kompanija koje ovu tehnologiju zatvore i učine je prenosivom, ili naprave servis u oblaku“, kaže Dokyun Lee, docent za poslovnu analitiku na Tepper School of Business Univerziteta Carnegie Mellon. "To je brzo, a ipak može mnogo da otkriva."

Organizacije koje već imaju uspostavljen sistem poslovne inteligencije (BI) trebalo bi da procene svoja ulaganja kako bi utvrdile na koji način i u kojoj meri njihovi poslovni timovi koriste tehnologiju. "Mnoge kompanije su značajno uložile u mogućnosti skladišta podataka i BI... ali izgleda da koriste samo delić tih mogućnosti", primećuje Paul Rohmeyer, vanredni profesor na Stevens Institute of Technology. "Ovaj projekat bi poboljšao vrednost ostvarenu iz BI ulaganja."

2. Preispitajte IT procese  

Procene IT procesa mogu da pomognu da se u postojećim procedurama prepoznaju suštinske neefikasnosti. Kao jeftina inicijativa niske tehnologije a potencijalno velike isplativosti, procena IT procesa može da donese veliku korist tako što otkrije potencijalne mogućnosti za poboljšanje IT procesa. Da bi uspela u pojednostavljivanju operacija, procena IT procesa trebalo bi da otkrije i da smanji neefikasnost. "Dok ljudi rade - šta god da je to - beležite svaki korak", savetuje Roy Atkinson, glavni analitičar grupe za HDI istraživanje. "Nakon toga, procenite koji su koraci apsolutno neophodni, a koji su nebitni ili bi mogli da se izvedu na jednostavniji način."

Mnogi IT procesi se tokom vremena pojavljuju spontano, bez ikakvog promišljanja o efikasnosti. "Ponavljamo proces skoro bez razmišljanja, ili samo zato što nam je neko rekao da tako radimo ", objašnjava Atkinson. Ako se postojeći procesi logički preispitaju, pojaviće se iznenada prečice i opcije za racionalizaciju. "Jednom sam bio uključen u IT projekat koji je jedan postupak od 37 koraka skratio na šest", priseća se on, "samo zato što smo razmišljali o onome što radimo."

3. Razvijte zaista efikasnu obuku bezbednosti za zaposlene

Većina ciber napada i narušavanja podataka potiče od jednostavnih ljudskih grešaka. Obrazovanje zaposlenih o tome kako prepoznati i suprotstaviti se pretnjama koje stižu putem e-pošte, društvenih medija i drugih kanala ojačaće postojeće mere bezbednosti po relativno maloj ceni. "Vaše osoblje i zaposleni nisu slaba karika; oni su prva linija odbrane za bezbednost vaše IT mreže", kaže Chelsea Brown, nezavisni savetnik za bezbednost.

Nažalost, mnoge inicijative za obrazovanje o bezbednosti preduzeća zbunjuju zaposlene koji nisu tehničke struke, pa oni često ne uspevaju u potpunosti da shvate značenje složenih termina i uputstava. "Obučiti vaše zaposlene da im privatnost i bezbednost budu prirodan i udoban izbor, ne samo da povećava ukupnu bezbednost vašeg preduzeća, već će i omogućiti zaposlenima da se bolje prilagođavaju bezbednosnim promenama i implementacijama u budućnosti", objašnjava Brown.  Za postizanje ovih ciljeva potreban je novi pristup obuci o bezbednosti. "Kada praksa bezbednosti i privatnosti postane prirodni deo svakodnevnog života, lako je preći na dublje procese, poput obezbeđenja udaljenog radnog okruženja", kaže Brown.

Razvijanje bezbednosne strategije zaposlenih koja zaista deluje lako je i jeftino u poređenju sa većinom bezbednosnih inicijativa oslonjenih na tehnologiju. Brown preporučuje princip „jedan na jedan“, gde se svakom zaposlenom pridruži stručni saradnik ili drugi stručnjak koji može da pruži prijateljski, razumljiv savet, odgovori na pitanja i pruži podršku čim je to potrebno. "Ovakav trening je efikasniji od prostog slanja memoranduma, gledanja videa ili čak pohađanja seminara", savetuje ona.

4. Pokrenite inicijativu za merenje zadovoljstva poslovanjem

Primena procesa za redovno merenje i procenu zadovoljstva preduzeća IT uslugama je jeftina i visoko isplativa inicijativa koju mnogi IT lideri previđaju, kaže Carlene McCubbin, direktorka istraživačke grupe Info-Tech koja se fokusirala na direktore i rukovodstvo.  "Ako ne razumete jasno šta je potrebno zainteresovanim stranama, vi tapkate u mraku", upozorava ona. McCubbin napominje da je i pre pandemije 74 procenata visokih rukovodilaca koje je ispitala njena firma izjavilo da smatraju da ima prostora za poboljšanje načina na koji IT meri poslovno zadovoljstvo.

Procena zadovoljstva IT-om uglavnom dovodi do gotovo trenutnih pozitivnih rezultata. "Ako merite zadovoljstvo svojim poslom, podaci pokazuju da ćete drastično nadmašiti svoje kolege [u drugim preduzećima]," kaže McCubbins. "Na primer, Ken Platt, šef tehnolog u kompaniji Learning Resources, kompanije za obrazovne igračke i učenje, uočio je povećanje zadovoljstva IT-om svog izvršnog tima za 18 procenata u roku od tri godine", primećuje ona.  Pažljivo osmišljena interna ispitivanja i ankete mogu pomoći IT-u da stekne uvid u to šta poslovnim korisnicima zaista treba. „Ključ uspeha je da relevantne podatke prevedete od „mislim“ do „znam“ i da, na kraju, budete u stanju da informišete strategije i dokažete da postupate po povratnim informacijama“, objašnjava McCubbin.

5. Razmotrite LCDP

Razvojne platforme niskog koda (LCDP) primenjuju vizuelno orijentisan pristup razvoju aplikacija. Pristup niskog koda omogućava programerima na raznim nivoima veština da kreiraju veb i mobilne aplikacije koristeći komponente povuci-i-spusti i logiku zasnovanu na modelu putem grafičkog korisničkog interfejsa. "Gartner opisuje LCDP kao sredstvo za demokratizaciju razvoja aplikacija koje omogućava organizacijama da zamene razvoj aplikacija u jezicima Java ili .NET, a ipak nudi više prilagođavanja od komercijalnih gotovih aplikacija ili SaaS aplikacija", objašnjava Aflal Asker, konsultant za menadžment konsalting firme The DMV Group.

LCDP platforma, kao što je Microsoft Power Apps ili OutSystems, može se koristiti za rešavanje značajnih poslovnih problema, kaže Asker. "Sa pravim slučajevima upotrebe, platforma za razvoj niskog koda može da ubrza razvoj aplikacija i pomogne organizacijama na njihovom digitalnom putu", kaže on.  Pristup nudi nekoliko drugih važnih prednosti. "LCDP značajno skraćuje ciklus razvijanja softvera u poređenju sa ručnim kodiranjem za uobičajene slučajeve korišćenja", kaže Asker i dodaje da neke platforme "obezbeđuju da napravljene aplikacije ne budu dobre samo na stonim računarima, već se dobro prikazuju i na ekranima mobilnih uređaja, osiguravajući da korisničko iskustvo bude bogato i dosledno bez obzira na uređaj. " Uz to, opcije licenciranja pretplate koje nudi nekoliko proizvođača mogu umanjiti početne troškove, dodaje on.

6. Pređite na oblak

Prelazak na oblak znači plaćanje usluga samo prema korišćenju i fleksibilnost skaliranja na zahtev. "Nova rešenja koja se uvode na lokalnoj infrastrukturi moraju se planirati, naručivati, otpremati, postaviti, testirati i rasporediti kako za infrastrukturu tako i za rešenja, gde često postoje odlaganja", kaže Sherry Thompson, potpredsednica globalne prakse u oblaku u poslovnoj i tehnološkoj konsultantskoj firmi HGS Digital. Usluga u oblaku pruža resurse na zahtev po modelu plaćanja prema upotrebi.

„To omogućava pristup infrastrukturnim uslugama u realnom vremenu i smanjuje rok primene od nedelja ili meseci na svega nekoliko sati ili dana“, objašnjava ona. "Pored toga, rešenja u oblaku vam omogućavaju da preusmerite dugoročnu potrošnju na kratkoročnu sa predvidljivijim trošenjem."

7. Pojednostavite mučne zadatke pomoću RPA

Čudna stvar kod automatizacije robotskih procesa (RPA) je da ta tehnologija zapravo ne koristi fizičke robote. Umesto toga, tehnologija konfiguriše softver tako da radi poput robota, oponašajući radnje čoveka koji komunicira sa digitalnim sistemima kako bi izvršio poslovni proces. U stvarnoj praksi, RPA softver koristi se za delimično ili potpuno automatizovanje ljudskih aktivnosti koje su ručne, zasnovane na pravilima i ponavljaju se. RPA softverski robot nikada ne spava i ne pravi greške. Za većinu preduzeća, posebno u finansijskim i zdravstvenim ustanovama, RPA se ističe kao najbolja niskobudžetna IT inicijativa, kaže Kyle Hutchins, viši direktor u konsultantskoj firmi za tehnologiju i menadžment tehnološke prakse West Monroe. "RPA softver ima zrele mogućnosti i postoji mnoštvo opcija dobavljača sa povoljnim strukturama licenciranja da se dobije vrednost za manje od 50.000 dolara ulaganja", napominje on.

RPA posebno efikasno koristi operacijama u administraciji, gde su zadaci obično ručni, zamorni, podložni greškama i visokog obima. "Na primer, verifikacija depozita za finansijsku instituciju, ili upoređivanje i validacija ugovora za osiguravajuće društvo," objašnjava Hutchins. Vrednost povrata investicije zavisi od slučaja primene, ali nije neuobičajeno da se vidi preko 100-postotni povrat investicije, koji je u velikoj meri nastao tako što je osoblju omogućeno da odloži dosadne zadatke i usredsredi se na složene aktivnosti vezane za kupce, kaže on. "Često vidimo RPA kao taktičan, uticajan način da se započne digitalna transformacija poslovanja."

Konačan predlog

Dajte prioritet inicijativama usmerenim na prihod - na primer, projektima usmerenim na prodaju i korisničku podršku. "Takve inicijative nisu nužno jeftine, ali svaki potrošeni dolar je fokusiran na održavanje prihoda radi zaštite udela i ostvarivanje prihoda za sticanje udela," savetuje John Tweardy, direktor i lider za transformacije tehnoloških strategija i poslovanja za Deloitte Consulting.

Autor: John Edwards

Izvor: CIO

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.