ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Како да побољшате видео-позиве

Пандемија COVIDA-19 одједном нас је гурнула неколико година у будућност што се тиче технологије видео-комуникација. Последњих неколико година, већина нас је користила апликације Зоом или Скyпе да бисмо обављали своје пословне обавезе, а Фацетиме да бисмо се видели са пријатељима и породицом. Сада организујемо састанке, правимо виртуелне презентације и вебинаре скоро сваки дан. Апликација Зоом постала је свакодневна потреба и уобичајени термин за скоро сваки видео-позив без обзира на то коју апликацију користите. Исто тако, термин вебинар се користи да опише било коју врсту виртуелне презентације. Међутим, ту треба да будете врло обазриви да не бисте успавали своје полазнике, што значи да би ваше презентације требало да буду квалитетни и вредни производи испуњени слајдовима и видео-садржајима који ће ваше полазнике ангажовати и заинтересовати.

Дакле, шта би требало да уради свако ко спрема неки вебинар? Свако ко спрема онлајн презентацију дели неке информације са својом публиком, према томе, треба спремити нешто занимљиво. Слајдови могу да вам помогну, али само незнатно. Да су ваши полазници хтели само информацију, њу сте могли да им поделите и у једноставној писаној форми. Међутим, оно што треба напоменути је да морамо некако да привучемо пажњу наше публике јер око њих постоје многобројне активности које им могу одвратити пажњу, рецимо, било шта што им се налази на столу или поруке електронске поште, поруке на мобилним телефонима, њихове колеге или нешто друго. Шта треба да урадимо да би им скренули пажњу на оно што желимо да им саопштимо?

Холивуд троши милионе долара на специјалне ефекте да би забавио своју публику и натерао их да се усредсреде на екран. Шта ми имамо? Имамо неколико слајдова и причу која их прати. Можете искористити девет савета којима ћете отерати досаду. Иако сигурно нећете достићи успех Холивуда, ипак ћете успети да некако привучете пажњу своје публике.

1. Морате добро да владате материјалом који треба да презентујете. Немојте много да се ослањате на слајдове које имате јер ако се деси нешто непланирано с њима, нећете моћи јасно да презентујете оно што сте намеравали.

2. Ако користите слајдове, размислите о томе да им додате слике, а не речи. Сигурно вам је добро позната изрека да слика вреди више од хиљаду речи. Наравно, можете ставити хиљаду речи на слајдове, иако може да стане од 10 до 20. Користите слике и само додајте кратка објашњења.

3. Ако сте планирали да користите само речи, онда их бар напишите великим фонтом јер би неко могао вашу презентацију да прати на малом екрану таблет-рачунара или чак на екрану мобилног телефона. Ако је екран мали, онда слова треба да буду велика, што значи да не би требало да их буде много.

4. Ако користите видео-снимак са аудио садржајем, онда морате бити свесни да сте препуштени на милост и немилост интернет вези, која вам, свакако може уништити одличан видео-запис. Не заборавите да је коришћење видео-садржаја врло ризично и припремите неку резервну копију у случају да нешто крене наопако. Ако видео-садржај поседује и аудио запис, онда морате да обезбедите да и он буде доброг квалитета.

5. Размотрите могућност коришћења неке алтернативе типичног екрана у апликацијама Зоом и Скyпе. Уобичајено, кад делите свој екран да би сви могли да виде слајдове, они заузимају већи део екрана, а ваше лице се појављује у малом оквиру у углу. Неки програми ће вам омогућити да дељени екран покрије вашу слику. Замислите да су вам слајдови иза леђа или да су поред вас. Ако не морате да делите екран, онда сте у предности јер је онда лакше вашим гледаоцима.

6. Можете размотрити и неке друге програме поред Зоом-а, Скyп-а, Мицрософт Теамс-а. Рецимо, можете да користите програме као што је Стреамyард за презентације уживо. Уместо да користите традиционалне канале, вашу публику можете да упутите на приватне YоуТубе видео-записе и да тамо прегледају презентације. Гледаоци могу да унесу питања као што би то учинили да присуствују вебинару.

7. Обратите пажњу на осветљење. Не мора да буде на професионалном нивоу, али обратите пажњу на то колико сунчеве светлости улази кроз прозор или да ли вам светло прави одсјај. Размотрите употребу неког кружног осветљења које ће поправити општи утисак.

8. Обратите пажњу на позадину. Неки мисле да је баш занимљиво да користе виртуелну позадину у апликацији Зоом. То је у реду. Сви знају да она није права, али у зависности од околине и светлости, кад се померите, вашим гледаоцима се може учинити да сте остали без ува или дела главе. Ако желите да промените позадину, размислите о постављању зеленог екрана. Можда би било најбоље да вам иза леђа буде једна лепа полица са књигама.

9. Аудио-садржај је најважнији. Чак и кад вам је видео-запис добар, али не одличан, гледаоци ће схватити о чему се ради. Схватају да не гледају професионалну продукцију телевизијске емисије. Због тога, аудио-запис мора да буде изванредан. Требало би да обезбедите одличан микрофон да не бисте звучали као да говорите из бунара. Ако искористите бар неки од ових савета, побољшаћете виртуелне презентације. Пронађите неки метод којим ћете обухватити добар визуелни доживљај, добар звук и одличну камеру и на правом сте путу да прикажете сјајну презентацију у апликацији Зоом.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.