Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

5 glavnih paketa za distribuciju Linux servera: Kako odabrati pravi

Šta treba da znate kada odlučujete da li da izaberete Ubuntu LTS, Oracle Linux, Fedora Server, Red Hat Enterprise Linux ili SUSE Enterprise Server Sve veći broj mrežnih profesionalaca mora da se upoznaje sa Linuxom, jer ovaj operativni sistem podržava toliko korporativnih alata i platformi, uključujući softverski definisano umrežavanje i SD-WAN-ove, umrežavanje u oblaku, automatizaciju mreže i upravljanje konfiguracijom. Tokom decenija od kada je prvi put predstavljen, broj distribucija Linuxa je procvetao pošto programeri kreiraju verzije da bi zadovoljili potrebe određenih interesnih grupa. Iako sve verzije imaju zajedničko jezgro, svaka od njih ima prepoznatljive karakteristike primerene za određene svrhe. Ovaj članak prikazuje pet tih distribucija - Debian, Fedora, CentOS, RHEL i Ubuntu - kako ih nabaviti i instalirati, kao i procenu za šta bi one mogle da budu najprikladnije.

Sličnosti distribucija

Sve distribucije Linuxa koriste jezgro Linuxa i koriste ispravke koje se vrše u osnovnom softveru i procesima operativnog sistema. Sve koriste standardne Linux naredbe poput cd, ls, rm i cp za kretanje kroz strukturu direktorija. Takođe uključuju mnoge poznate komande poput find, grep, tail, more, cat i ps. Sve verzije Linuxa imaju slične komande za dodavanje i uklanjanje korisnika, premeštanje fajlova i interakciju sa spoljnim uređajima pomoću upravljačkih programa uređaja. Linux zajednica takođe je standardizovala LibreOffice kao paket produktivnosti, koji se često podrazumevano instalira.

Većina Linux sistema koristi systemd kao svoj početni sistem, upravljanje procesima i sistemski menadžer. Administratori koriste naredbu sistemctl da bi kontrolisali konfigurisanje i pokrenuli (start), ponovo pokrenuli (restart), omogućili (enable), onemogućili (disable), ponovo učitali (reload) ili proverili (check) status usluga pokrenutih na operativnom sistemu.

Što se tiče umrežavanja, većina Linux OS-ova koristi NetworkManager, podržava DHCP za IPv4 i DHCPv6, SLAAC sa RDNSS/DNSSL i izvorno podržava IPv6.

Glavne razlike distribucija

Postoji nekoliko važnih karakteristika za razlikovanje među Linux distribucijama.

Linux distribucije mogu da podržavaju različite arhitekture računarskog hardvera, mada su popularni x86-64-bitni i Arm. Neophodno je da izabetere distribuciju koju vaš hardver podržava.

Linux OS-ovi mogu da koriste različite podrazumevane tipove fajlova, s tim što su tipovi ext4 i xfs uobičajeni među popularnim Linux distribucijama.

Jedna od najistaknutijih razlika među Linu x distribucijama je menadžer softverskog paketa. Učitavanje softvera na Linux sistem može da koristi RPM, APT, yum, DNF, dpkg, Flatpak ili mnogo drugih. Različite Linux distribucije isporučuju se sa raznim softverom i imaju širok spektar aplikacija otvorenog koda koje mogu da se dodaju.

Ljubitelji Linuxa često imaju svoj omiljeni menadžer prozora i radno okruženje i mogu biti prilično strastveni i tvrdoglavo traže ono što više vole. Čak i ako Linux distribucija stiže sa podrazumevanim Windows menadžerom poput GNOME, KDE, Xfce, LXDE, možete da pronađete instalaciju ili distribuciju koja se isporučuje sa željenim grafičkim okruženjem i prilagodite je po svom ukusu. Međutim, GNOME je dostupan u većini Linux distribucija i podrazumevano je omogućen.

Iako je Linux otvorenog koda, model licenciranja omogućava komercijalnim organizacijama da pružaju tehničku podršku. Različite Linux distribucije imaju različite modele podrške i licence. Nekim korisnicima je potrebna podrška uživo kako bi se osigurao besprekoran rad servera koji rade sa kritičnim poslovnim aplikacijama; drugi više vole lično korišćenje koje poziva na vlastito pisanje koda i doprinos zajednici otvorenog koda.

Izbor prave distribucije

Pokušaj da se odredi koju Linux distribuciju bi trebalo odabrati može da bude zastrašujući (pogledajte ovaj dijagram Linux varijacija ). Jedan od načina da odaberete Linux distribuciju je da koristite ono što koriste svi drugi kul klinci. W3Techs procenjuje da 72% svih veb lokacija koristi neku vrstu Unix operativnog sistema (39% koristi Linux). Od Linux OS-a koje W3Techs može posmatrati u upotrebi na Internetu, najčešće se koristi Ubuntu, zatim CentOS i Debian, ali postoje mnoge verzije Linux-a koje W3Techs ne može da identifikuje koristeći informacije koje prikuplja.

Preporučljivo je odabrati distribuciju koja je dovoljno popularna da pravovremeno dobija ažuriranja od svoje zajednice ili od dobavljača. I podrška će verovatno biti bolja jer je sa većim brojem korisnika veća verovatnoća da su drugi možda naišli i dokumentovali rešenja problema na koje biste mogli da naiđete.

Izaberite OS sa nekom garancijom dugovečnosti. Ako ste izabrali nepoznat OS neke zajednice i ta zajednica se raspusti, suočićete se sa izazovima podrške. (Ažurirane informacije o Linux verzijama koje se koriste mogu se naći ovde. )

Možda vam se više sviđaju Linux distribucije koje se mogu koristiti kao radna stanica na stonom računaru ili kao server centra podataka.

Pregled

Odabrali smo pet Linux distribucija na osnovu popularnosti, dugotrajnosti, podrške, doprinosa otvorenog koda i industrijskog zamaha. U ovom članku pregledamo CentOS Stream 8, Debian 10.7, Fedora 33, Red Hat Enterprise Linux (RHEL) 8 i Ubuntu 20.04.

Preuzeli smo ISO slike sa autoritativnih veb lokacija, a zatim kreirali virtuelne mašine koristeći VMware Workstation 16 Pro koji se izvršavao na mini računarima Intel NUC (NUC10i7FNH). Ovi VM-ovi su bili povezani sa fizičkom laboratorijskom mrežom sa dvostrukim protokolom (IPv4 i IPv6) sa pristupom Internetu sa dvostrukim protokolom.

Fedora

Fedora je razvojna grana Red Hat Enterprise Linuxa (RHEL), što znači da testira i dokazuje održivost softverskih karakteristika koje bi na kraju mogle da prođu u RHEL.

Trenutna verzija Fedore je 33, a objavljena je 27. oktobra 2020. Prema tome, ova Fedora verzije 33 bi kreirala funkcije koje će biti u izdanju RHEL 8.4+.

Licenciranje i podrška

Iako je zvanično podržava Red Hat, jedinica IBM-a, Fedora je otvorenog koda i ima licence za besplatni i otvoreni izvorni softver (FOSS - Free and Open-Source Software).

Podrška za svako Fedora izdanje traje godinu ili dve, u zavisnosti od verzije i vremena kada je prvi put instalirate. Na primer, Fedora 33 bi trebalo da ima podršku najmanje do novembra 2021. što bi se smatralo da je kraj života.

Ne postoji formalna podrška za Fedoru, ali postoje Fedorine mailing liste, Fedora forum i Ask Fedora. Postoji još i sistem za praćenje grešaka Bugzilla.

Dokumentacija i obuka

Fedora ima dobru dokumentaciju na svojoj službenoj veb lokaciji za dokumentaciju , a resurse nudi takođe i lokacija Fedora wiki. Sam projekat Fedora ne nudi obuku, ali postoje onlajn časovi nezavisnih dobavljača.

Preuzimanje i instalacija

Fedora ima pet izdanja: Fedora Workstation za stone računare, Fedora za fizičke i virtuelne centre podataka, Fedora IoT za IoT aplikacije i Fedora CoreOS i Fedora Silverblue za izvršavanje i upravljanje kontejnerskim aplikacijama. Fedora podržava hardverske arhitekture x86-64, Arm i aarch64.

Za ovaj pregled preuzeli smo fajl od 2,00 GB Fedora-Workstation-Live-x86_64-33-1.2.ISO sa zvanične stranice za preuzimanje izdanja . To je vrlo mali ISO za distribuciju Linux GNOME desktopa. Napravili smo VM koristeći ovu ISO sliku, pokrenuli je i prošli postupak brze instalacije. Podrazumevani pokretački program za Fedora 33 je GNU GRand Unified Bootloader (GRUB), a verzija je GRUB 2.04-31. Podrazumevani sistem fajlova (Journaled File System) za Fedoru 33 je EXT4, ali se mogu konfigurisati i EXT3, Btrfs i XFS.

Po završetku instalacije, veličina VM-a bez njegovog ISO fajla iznosi 13,4 GB, dok je korena particija na disku 6,41 GB. Potrebna memorija pri stabilnom stanju nakon podrazumevane instalacije je 1,61 GB.

Nakon instalacije možete se prijaviti u grafičko okruženje radne površine.

Softver

Ovo izdanje Fedore napravljeno je na verziji 5.9.13-200 Linux jezgra, najnovijoj verziji jezgra OS-a od svih koje smo testirali.

Fedora je standardizovana na radnoj površini GNOME. Testirani ISO se isporučuje sa GNOME 3.38.2, što je najnovija GNOME verzija među OS-ima koje smo testirali. Međutim, moguće je umesto toga koristiti Cinnamon, KDE, LXDE, MATE i Xfce.

U ovo izdanje su podrazumevano uključeni samo LibreOffice i Firefox, ali se kasnije mogu dodati i druge aplikacije.

Umrežavanje

Podrazumevani mrežni interfejsi su ens33, virbr0 i virbr0-nic. Fedora koristi Network Manager za konfigurisanje mrežnog interfejsa, ali može se omogućiti Netplan koji se instalira sa Snap-om.

Fedora je OS sa dvostrukim protokolom sa instaliranim i podrazumevano omogućenim IPv6. Podržava statičko, SLAAC ili DHCPv6 dodeljivanje adresa. Kada je Fedora bila na mreži koja koristi IPv6 SLAAC, RDNSS i DNSSL, koristili smo stabilnu privatnu adresu, a RDNSS i DNSSL pružaju DNS informacije.

Bezbednost

Tokom procesa instalacije stvorena je korena lozinka i standardni neprivilegovani korisnički nalog i taj korisnik je automatski dodat na listu sudoers. SSH demon nije podrazumevano instaliran i pokrenut pa smo morali da ga dodamo da bismo mogli da koristimo SSH u OS-u. Fedora koristi SELinux za bezbednost OS-a glavnog računara sa obaveznom kontrolom pristupa (MAC – Mandatory Access Control) i on je podrazumevano u režimu Enforcing.

Operativni sistem se isporučuje sa zaštitnim zidom zasnovanim na hostu, firewalld, koji se podrazumevano instalira i omogućava. Postoje podrazumevana pravila iptables, ali se podrazumevano ne instaliraju nikakva pravila ip6tables.

Primer upotrebe

Fedora mi je decenijama jedan od najdražih OS-ova. Preporučio bih ga ako vam je potrebna RHEL kompatibilnost i želite najnovije Linux jezgro i najnovije inovativne funkcije. Za ovaj besplatni OS postoji značajna Fedora zajednica koja vas podržava, dobra dokumentacija i podrška na forumu. Ako želite da učite o Linuxu i želite solidan OS za početak, odaberite Fedoru.

RHEL

Red Hat Enterprise Linux (RHEL), poznat još početkom 1990-ih pod nazivom Red Hat, sada je deo IBM-a i smatra se izuzetno stabilnim u najzahtevnijim serverskim okruženjima.

Zbog toga su njegova izdanja ređa i verovatno se temeljitije testiraju i usavršavaju pre objavljivanja novih verzija. Trenutna verzija 8.3, kodnog imena Oopta, objavljena je 29. oktobra 2020. i biće podržana do 2029. (Oopta je bila ručica za ćaskanje pokojnog inženjera Red Hat-a, Larryja Troana.)

Licenciranje i podrška

RHEL je dostupan putem pretplate koja korisniku daje pravo na podršku, uz nekoliko različitih opcija. Samopomoć (Self-support) daje korisnicima pristup za preuzimanje i pokretanje RHEL-a i pristup bazi znanja Red Hat-a. Standardna podrška (Standard support) dodaje dnevni pristup inženjerima Red Hat-a za tehničku podršku, a vrhunska podrška (Premium support) pruža 24-satnu tehničku podršku za najteže probleme.

Dokumentacija i obuka

Dostupna je izvrsna dokumentacija na mreži, ali možda će vam biti potrebno korisničko ime i lozinka za Red Hat da biste pristupili većem delu njih, kao što je slučaj sa Red Hat korisničkim portalom. Slično Fedori, postoji Bugzilla tracker za greške, koji možete koristiti ako naiđete na poteškoće.

Red Hat ima program obuke i sertifikacije koji je počeo da nudi časove i ispite za sertifikaciju za sistemskog administratora (RHCSA), Red Hat sertifikovanog inženjera (RHCE) i arhitektu (RHCA). Postoje RHEL časovi obuke, između ostalih tema, za Java, OpenShift, Ansible, OpenStack i kontejnere. Red Hat Enterprise Linux tehnički pregled (RHO24) dostupan je ovde besplatno.

Preuzimanje i instalacija

Da biste dobili instalacioni softver za RHEL, potreban vam je nalog za podršku pretplati. Ako želite najpre da testirate RHEL, možete se prijaviti za besplatnu probu - jednokratnu 30-dnevnu pretplatu za Red Hat Enterprise Linux Server za x86. To smo i uradili. Napravili smo nalog za prijavljivanje u Red Hat, prihvatili uslove i odredbe i dobili pristup za preuzimanje OS-a. RHEL ima verziju za stone računare koja podržava arhitekture x86-64 i serversku verziju koja podržava x86-64, ARM64, pa čak i IBM Sistem za mejnfrejm računare. Automatski smo preuzeli ISO. Naziv fajla je bio rhel-8.3-x86_64-dvd.ISO i to je bio veliki fajl od 9,24 GB.

Kreirali smo virtuelnu mašinu koristeći ovu ISO sliku, uključili VM i prošli brzi postupak instalacije. Zatim smo pratili dokumentovane korake instalacije. Podrazumevani pokretački program za RHEL 8.3 je GNU GRand Unified Bootloader (GRUB) verzija 2.02-90. Podrazumevani sistem fajlova sa dnevnikom je XFS.

Nakon instalacije, veličina VM-a bez njegovog ISO fajla iznosi 15,4 GB, dok je korena particija na disku 5,28 GB. Potrebna memorija pri stabilnom stanju nakon podrazumevane instalacije iznosi 1,57 GB. Jednom kada se instalira, možete se prijaviti u grafičko okruženje radne površine.

Softver

U ovom izdanju, verzija jezgra je 4.18.0-240. Ne iznenađuje što od svih Linux distro-a koje smo testirali ovaj ima najstariju verziju jezgra, jer je RHEL vrlo konzervativan i teži stabilnosti i pouzdanosti.

Podrazumevana radna površina je GNOME (GNOME 3.32.2 je bila verzija u ovoj instalaciji), ali KDE je takođe opcija.

U distribuciji RHEL nema značajne količine podrazumevanog softvera, osim veb pregledača Firefox. Paket produktivnosti LibreOffice dostupan je za RHEL. RHEL 8 koristi RPM, yum i Flatpak za upravljanje paketima. Dodatni paketi za Enterprise Linux (EPEL), koje je kreirala Fedora, takođe su dostupni za preuzimanje.

Umrežavanje

Podrazumevani interfejsi su ens160, virbr0 i virbr0-nic.

RHEL koristi Network Manager za konfiguraciju mrežnog interfejsa, ali Netplan može da se omogući i može da se instalira pomoću Snap-a.

RHEL je potpuno dvoprotokolski OS sa IPv6 instaliranim i podrazumevano omogućenim. RHEL podržava statičko, SLAAC ili DHCPv6 dodeljivanje adresa. Kada je RHEL bio na mreži koja koristi IPv6 SLAAC, RDNSS i DNSSL, primetili smo da koristi stabilnu privatnu adresu, a da RDNSS i DNSSL daju DNS informacije.

Bezbednost

Tokom procesa instalacije stvorena je korena lozinka i standardni neprivilegovani korisnički nalog i taj korisnik nije dodat na listu sudoers. Takođe, SSH demon je instaliran i pokrenut je podrazumevano.

RHEL koristi SELinux za zaštitu OS-a glavnog računara sa obaveznom kontrolom pristupa (MAC), koja je podrazumevano u režimu „Enforcing“. RHEL se isporučuje sa zaštitnim zidom zasnovanim na hostu, firewalld, koji je podrazumevano instaliran i omogućen.

Primer upotrebe

RHEL se preporučuje za komercijalne aplikacije, za proizvodna preduzeća u kojima je potrebna tehnička podrška da bi kritični sistemi bili u funkciji. To je najbolji Linux OS za pokretanje proizvodnih aplikacija koje zahtevaju visoku dostupnost koristeći najstabilniji OS.

CentOS Stream

CentOS (Community Enterprise Linux Operating System) je operativni sistem otvorenog koda podržan od zajednice zasnovan na RHEL-u. Iako je Red Hat glavni sponzor ovog OS-a, on je besplatan za upotrebu i ima model licence GNU GPLv2.

Istorijski gledano, CentOS i RHEL su imali zajedničku konvenciju o imenovanju verzija, pa je CentOS 6.5 izgrađen na izvornim paketima RHEL 6.5, ali se to promenilo prošle godine uvođenjem CentOS Stream-a. Nova oznaka čini CentOS neprekidnim pregledom onoga što stiže u sledećem izdanju RHEL-a. Trenutna verzija se zove CentOS Stream 8 i to je ono što ovde razmatramo. CentOS Stream 9 treba da izađe kasnije ovog proleća.

Poslednja verzija u okviru stare šeme imenovanja je CentOS 8, koja je objavljena u septembru 2020. godine, a ispravke za nju se završavaju 31. decembra 2021. godine, što je veliko smanjenje prozora za ažuriranje.

Iako se CentOS ne isporučuje sa zvaničnom softverskom podrškom, nezavisni dobavljač OpenLogic pruža komercijalnu podršku. Ako je potrebna veća podrška, druga opcija je prelazak na RHEL, koji ima komercijalnu podršku. Takođe, s obzirom na to da CentOS jako liči na RHEL, veći deo materijala za obuku RHEL 8 takođe bi bio primenljiv kao pomoć u konfigurisanju i održavanju CentOS sistema.

Postoji mnogo izvora dokumentacije o distribuciji CentOS-a, uključujući primarnu veb lokaciju dokumentacije i wiki lokaciju. Postoje i mailing liste, forumi i praćenje grešaka koje prate i održavaju zajednice do kojih možete doći kada naiđete na probleme.

Projekat CentOS ne nudi sopstvenu obuku, ali postoje onlajn časovi koje nude drugi dobavljači. CentOS je lako preuzeti i pokrenuti u testnom okruženju. Važno je da preuzmete tačnu sliku za instaliranje na hardver na kojem ćete ga koristiti. CentOS je suzio podržane hardverske arhitekture na x86-64 (najpopularniju), aarch64 i ppc64le.

Preuzimanjei instalacija

Za pregled smo preuzeli ISO sliku CentOS-Stream-8-x86_64-20201210-dvd1.iso, fajl od 9,37 GB i koristili ga za stvaranje novog VM-a, pokrenuli ga i koristili brzi postupak instalacije.

Podrazumevani program za podizanje sistema u CentOS-u je GNU GRand Unified Bootloader (GRUB), u ovom slučaju GRUB 2.02-90. Sistem fajlova sa dnevnikom koji podržava CentOS je XFS.

Nakon završetka instalacije, veličina VM-a bez njegovog ISO fajla iznosila je 14,5 GB, dok je korena particija 4,57 GB. Potrebna memorija pri stabilnom stanju nakon podrazumevane instalacije je 1,31 GB.

Nakon instalacije možete se prijaviti u grafičko okruženje radne površine.

Softver

U ovom izdanju CentOS Streama, verzija Linux jezgra je 4.18.0-257, što je samo malo novije od RHEL verzije koju smo testirali.

GNOME 3.32.2 je bila radna površina koja je stigla sa distribucijom koju smo testirali, ali je dostupan i KDE.

Ostali podrazumevani softver u ovoj distribuciji uključuje: Firefox, GNOME alate i Cockpit (za kontrolu veb usluga). LibreOffice je dostupan, ali nije automatski uključen u ISO koji smo instalirali.

CentOS koristi RPM, DNF, yum i Flatpak za upravljanje paketima. CentOS ima mogućnost učitavanja softvera kompatibilnog sa RHEL 8 i koristi Enterprise Linux (EPEL) pakete/spremišta, jer ima veliki stepen RHEL kompatibilnosti.

Umrežavanje

Podrazumevani interfejsi su ens33, virbr0 i virbr0-nic. CentOS koristi Network Manager za konfiguraciju mrežnog interfejsa, ali Netplan se može omogućiti i može se instalirati pomoću Snap-a.

CentOS je potpuno dvoprotokolski OS sa IPv6 instaliranim i podrazumevano omogućenim. CentOS podržava statičko, SLAAC ili DHCPv6 dodeljivanje adresa. Kada je CentOS bio na mreži koja koristi IPv6 SLAAC, RDNSS i DNSSL, koristio je stabilnu privatnu adresu, a DNS informacije pružaju RDNSS i DNSSL.

Bezbednost

Tokom procesa instalacije stvorena je korena lozinka i standardni neprivilegovani korisnički nalog i taj korisnik nije dodat na listu sudoers. Takođe, SSH demon je instaliran i pokrenut je podrazumevano.

CentOS koristi SELinux za zaštitu OS-a glavnog računara sa obaveznom kontrolom pristupa (MAC) i on je podrazumevano u režimu Enforcing.

CentOS se isporučuje sa zaštitnim zidom zasnovan na hostu (firevalld) koji je podrazumevano instaliran i omogućen.

Primer upotrebe

CentOS se preporučuje kada vam je potrebna Linux distribucija koja ima izvrsnu kompatibilnost sa RHEL i EPEL paketima, ali ne želite da trošite novac. CentOS bi mogao biti idealan za razvojni / testni OS ili za laboratorijsko okruženje koje se možda priprema da eventualno pređe na RHEL. Ako ćete CentOS koristiti za proizvodne aplikacije, koristite RHEL i kupite pretplatu na podršku.

Debian

Debian je Linux verzija koja je iznedrila druge distribucije, uključujući Ubuntu i Raspberry Pi OS, a nadgleda je projekat Debian, koji poštuje ideal slobodnog i otvorenog softvera. Razvili su ga volonteri iz zajednice otvorenog koda.

Trenutna verzija, objavljena 26. septembra 2020, je Debian 10.7, takođe nazvana Buster, po jazavčaru u Priči o igračkama. (Druga Debianova kodna imena - Lenny, Squeeze, Wheezy, Jessie - takođe su likovu u filmu Pixara, gde je korišćen Debian. Govori se da je kovrdžavi logotip Debian isti kao uvojak na bradi Buzz Lightyear-a.)

Debian nema komercijalnu podršku, ali ima stranicu za podršku sa vezama do opcija pomoći, uključujući mailing listu koju nadgleda zajednica otvorenog koda, IRC kanal za ćaskanje, korisničke forume i sistem za praćenje grešaka. Takođe možete unajmiti nezavisne konsultante za Debian.

Dokumentacija i obuka

Debian nudi bogatu dokumentaciju za besplatno preuzimanje, koja uključuje korisne priručnike, vodiče i napomene o izdanju. Projekat Debian ne nudi obuku, ali postoje onlajn časovi drugih dobavljača.

Preuzimanje i instalacija

Debian je lako preuzeti i pokrenuti u testnom okruženju, ali važno je preuzeti ispravnu sliku za instaliranje za hardversko i radno okruženje na kojem ćete ga koristiti. Podržava razne hardverske arhitekture, ali primarne su x86, x86-64 i Arm. Ostali uključuju i386, i686, aarch64, armel, armhf, mips, mipsel, ppc64el i s390x.

U našem testu otišli ​​smo na zvaničnu stranicu za preuzimanje , izabrali opciju DVD/USB i preuzeli sliku Debian ISO putem BitTorrenta pomoću klijenta Transmission. Odabrali smo hibridni fajl ISO slike i izabrali našu arhitekturu - amd64. Fajl od 2,59 GB bio je debian-live-10.7.0-amd64-gnome.iso.torrent. Napravili smo novu VM koristeći ovu ISO sliku, uključili VM i prošli proceduru brze instalacije.

Podrazumevani program za podizanje sistema u Debianu je GNU GRand Unified Bootloader (GRUB), a GRUB verzija je GRUB 2.02. Podrazumevani sistem fajlova sa dnevnikom koji je stigao sa verzijom koju smo testirali bio je EXT4, ali su dostupni i Btrfs, EXT3, JFS i XFS.

Po završetku instalacije, veličina VM-a bez njegovog ISO fajla iznosi 11,3 GB, dok je korena particija na disku 7,63 GB. Potrebna memorija pri stabilnom stanju (nakon podrazumevane instalacije) je 0,71 GB, najmanje korišćenje memorije od svih distro-a koje smo testirali. U ovom izdanju Debiana, verzija Linux jezgra je 4.19.0-13.

Softver

Nakon instalacije možete se prijaviti u grafičko okruženje radne površine, u ovom slučaju GNOME 3.30.2. Uz ISO preuzimanja dostupan je širok spektar menedžera prozora, uključujući Cinnamon, Gnome, kde, lxde, lxqt, mate, standard i xfce. Ostali podrazumevani softver uključuje LibreOffice, Firefox, Evolution, Thunderbird i neke igre.

Debian i njegovi saradnici napisali su pakete prekompajliranog softvera koji je dostupan za jednostavnu instalaciju. Debian-ove opcije upravljanja paketima uključuju APT i dpkg.

Umrežavanje

Podrazumevano ime mreže je ens33. Debian koristi Network Manager za konfiguraciju mrežnog interfejsa, ali može da se omogući i Netplan.

Debian je potpuno dvoprotokolski OS sa IPv6 instaliranim i podrazumevano omogućenim. Debian podržava dodjeljivanje statičkih, SLAAC ili DHCPv6 adresa. Kada je Debian bio na mreži koja koristi IPv6 SLAAC, RDNSS i DNSSL, koristio je privremenu privatnu adresu, a DNS informacije su pružali RDNSS i DNSSL.

Bezbednost

Tokom procesa instalacije stvorena je korena lozinka i standardni neprivilegovani korisnički nalog i taj korisnik nije dodat na listu sudoers. Takođe, SSH demon nije podrazumevano instaliran i pokrenut pa smo ga morali dodati da bismo mogli da koristimo SSH u OS-u.

Debian koristi AppArmor za bezbednost OS-a glavnog računara sa obaveznom kontrolom pristupa (MAC).

Operativni sistem se isporučuje sa zaštitnim zidom zasnovanim na hostu (netfilter) instaliranim sa iptables i ip6tables, a podrazumevano je omogućen. Međutim, nema podrazumevanio instaliranih pravila za iptables ili ip6tables.

Primer upotrebe

Debian se preporučuje ako vam je potreban ogoljeni, osnovni OS i odabrani Debian paketi. Ako ste već upoznati sa Linuxom i volite da imate potpunu kontrolu i nikakve prepreke na putu, onda je Debian sjajan izbor. Međutim, ne preporučuje se za kritično važnu primenu.

Ubuntu

Ubuntu je besplatni Linux operativni sistem zasnovan na Debianu, prvobitno razvijen kao OS za radnu površinu i server, koji sada ima Ubuntu Core izdanje za IoT aplikacije.

Ubuntu ima model licence za besplatni softver, što znači da je besplatno da se Ubuntu koristi i pokreće ga se bilo gde. Pregledali smo Ubuntu 20.04.1 LTS, zvani Focal Fossa, koji je objavljen 23. aprila 2020. godine i ima opštu podršku do aprila 2025. Postoji novija verzija Ubuntu 20.10 (Groovy Gorilla) koja je objavljena 22. oktobra 2020, ali joj podrška ističe u julu 2021. (verzije Ubuntu-a se objavljuju periodično, a naizmenične verzije imaju duži životni vek i takođe imaju dugoročnu podršku (LTS – long term support)). Ako nameravate da sistem koristite duži niz godina i zahtevate ažuriranja softvera , tada se preporučuju LTS verzije. Sledeća verzija, Ubuntu 21.04 (Hirsute Hippo) biće dostupna negde oko aprila 2021.)

Licenciranje i podrška

Canonical Ltd. objavljuje i pruža komercijalne usluge za Ubuntu, uključujući tehničku podršku za Ubuntu Advantage 24x7, koji je dostupan u aromama kako bi se zadovoljile potrebe aplikacija i potrebe infrastrukture. Ubuntu dokumentacija je dostupna onlajn, a CommunityHelpWiki pruža korisne savete i hakovanja. Postoje i Ubuntu mailing liste, Ubuntu Forumi, Ask Ubuntu i program za praćenje grešaka. Canonical nudi osnovne i napredne časove obuke za Ubuntu Server.

Preuzimanje i instalacija

Lako je preuzeti Ubuntu i brzo ga pokrenuti na fizičkom ili virtuelnom serveru, a mi smo preuzeli Ubuntu 20.04.1 LTS desktop , koji podržavaju arhitekture x86-64 i Arm. Preuzeli smo 2.71GB fajl po imenu ubuntu-20.04.1-desktop-amd64.ISO, upotrebili tu sliku za kreiranje virtuelne mašine, pokrenuli je i instalirali.

Podrazumevani program za podizanje sistema Ubuntu je GNU GRand Unified Bootloader (GRUB), a verzija je GRUB 2.04. Podrazumevani sistem fajlova sa dnevnikom u verziji koju smo testirali bio je EXT4. Međutim, dostupni su Btrfs, EXT3, JFS i XFS.

Nakon instalacije, veličina VM-a bez njegovog ISO fajla je 12,1 GB, a korena particija na disku je 8,42 GB. Potrebna memorija pri stabilnom stanju nakon podrazumevane instalacije iznosi 0,97 GB. Nakon instalacije možete se prijaviti u grafičko okruženje radne površine.

Softver

Verzija Linux jezgra za OS je 5.4.0-58, a verzija GNOME-a, okruženje radne površine, je 3.36.3. Podrazumevano se instaliraju LibreOffice, Firefox, Thunderbird, Transmission i nekoliko igara. Ubuntu koristi APT, dpkg i Flatpak za upravljanje paketima.

Umrežavanje

Podrazumevani interfejs je ens33. Ubuntu koristi Network Manager za konfiguraciju mrežnog interfejsa, ali podrazumevano je instalirana podrška za Netplan. Netplan takođe podržava Canonical.

Ubuntu je OS sa dvostrukim protokolom sa instaliranim i podrazumevano omogućenim IPv6. Ubuntu podržava statičko, SLAAC ili DHCPv6 dodeljivanje adresa. Kada je Ubuntu bio na mreži koja koristi IPv6 SLAAC, RDNSS i DNSSL, koristio je privremenu privatnu adresu. RDNSS i DNSSL pružaju informacije o DNS-u.

Bezbednost

Tokom procesa instalacije stvorena je korena lozinka i standardni neprivilegovani korisnički nalog i taj korisnik je automatski dodan na listu sudoers. SSH demon nije podrazumevano instaliran i pokrenut pa smo morali da ga dodati da bismo mogli da koristimo SSH u OS-u.

Ubuntu koristi AppArmor za bezbednost OS-a glavnog računara sa obaveznom kontrolom pristupa (MAC). Operativni sistem se isporučuje sa zaštitnim zidom zasnovanim na hostu (UFW) instaliranim sa podrazumevano omogućenim iptables i ip6tables, ali bez instaliranih pravila za iptables ili ip6tables.

Primer upotrebe

Ubuntu je jedan od mojih omiljenih Debian OS-ova koji ima solidnu zajednicu podrške. To je izuzetno popularan, de facto OS za mrežne inženjere i ima široki paket aplikacija koje možete da birate. Preporučio bih ga onima koji su zainteresovani za učenje o Linuxu, imaju ograničena sredstva, ali žele jednostavno, a istovremeno moderno GNOME iskustvo na radnoj površini.

Izvor: NETWORKWORLD