Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Kompanije Facebook i Twitter nameravaju da uvedu kontrolu pre kontrolora

Neki od najvećih veb-sajtova na svetu objavljuju uvođenje novih pravila pre rasprave u Kongresu koja će verovatno doneti spektar novih zakona. Ažurirani status marka Zekerberg trebalo bi da glasi: Vreme je za akciju. Godinama su kompanije Facebook, Twitter i Google bile miljenici industrije savremenih tehnologija jer su pomagale ljudima da podele fotografije svojih slatkih mačića, popune upitnik „Koja ste Diznijeva princeza?“ i budu jedna od baza za društvene proteste kao što je Arapsko proleće. Dok su se vodile rasprave o privatnosti i pretnjama u vezi sa monopolističkim aktivnostima, navedene kompanije su živele u svom bezbrižnom svetu pod parolom „menjamo svet i skoro svi nas vole zbog toga“.

Опширније...

KRACK i Wi-Fi bezbednost: Sve što treba da znate

Jedna mana uređaja povezanih sa Wi-Fi-om može da vas izloži napadima obližnjih hakera. Evo odgovora na vaša pitanja o tome. Wi-Fi je svuda, a vi ste stalno na njemu. Čuvajte se. Novootkrivena slaba tačka Wi-Fi-ja dovodi svaki uređaj u opasnost, od računara na vašem poslu do telefona u ruci i laptopa koji nosite u kafić. Ono što je naročito frustrirajuće jeste da bi napad, koji se zove KRACK, mogao da se provuče kroz ranjivost u osnovnom bezbednosnom protokolu. Ovde je popis svih ključnih informacija.

Опширније...

Da li je Face ID bezbedan?

Kompanija izdaje izveštaj koji bi trebalo da umanji veći deo zabrinutosti što se tiče privatnosti u vezi sa novom tehnologijom prepoznavanja lica iPhone-a. Ali Apple takođe ostavlja nekoliko pitanja bez odgovora. Apple je u sredu izdao zvanični tehnički izveštaj koji nudi analizu bezbednosti Face ID-a, svoje nove tehnologije za prepoznavanje lica. Za sada će iPhone X biti jedini Apple uređaj koji koristi Face ID, ali alatka za proveru identiteta već je izazvala zabrinutost na više frontova. Senator Al Franken, demokrata iz Minesote, poslao je ranije ovog meseca direktoru Apple-a Timu Cooku pismo sa pitanjem kako se čuvaju podaci Face ID-a i da li bi mogle da im pristupe aplikacije drugih dobavljača. Postojala je takođe zabrinutost kako će se biometrijska tehnika, koja koristi višestruke skenere za prepoznavanje lica, koristiti u sudovima i policiji.

Опширније...

Ovaj zlonamerni Adroid softver za krađu bankovnih podataka se ponovo javlja - i sada je čak i podliji

Zlonamerni trojanac BankBot sačeka dvadeset minuta nakon korišćenja aplikacije i zatim kreće da aktivira svoj teret.Jedan Android bankarski trojanac uspeo je po drugi put da se infiltrira u Googleovu zvaničnu prodavnicu Play Store i potencijalno zarazio na hiljade korisnika zlonamernim softverom za krađu finansijskih podataka pre nego što je ponovo izbačen.

Zlonamerni softver BankBot se prvi put pojavio u prodavnici Google Play ranije ove godine i krao bankarske informacije svojih žrtava prezentujući jedan prekrivni sloj koji je izgledao identičan sa stranom za prijavljivanje iz bankarske aplikacije. Zlonamerne aplikacije su uklonjene u aprilu, ali je BankBot još jednom otkriven u Play Store početkom septembra.

Опширније...

Napad softverom za iznudu otkupa je kamuflaža za nešto mnogo destruktivnije

Napad GoldenEye nije bio usmeren na vaš novčanik. Pokušavao je da uništi vaše podatke. Mada zvuči čudno, u napadu softverom za iznudu otkupa koji je proteklih dana prohujao širom sveta, nije bio u pitanju novac. GoldenEye, poznat i pod nazivom NotPetya, u utorak je prohujao računarima, zaključavajući uređaje u kompanijama vrednim više milijardi dolara, uključujući FedEx, Merck, Cadbury i AP Moller-Maersk. Ukupno, ove četiri kompanije vrede oko 130 milijardi dolara - velike mete sa debelim novčanicima. Pomislili biste da će hakeri tražiti više od 300 dolara po otetom računaru. Međutim, sada stručnjaci smatraju da napadači na državnom nivou koriste softver za iznudu otkupa kao masku, navodeći žrtve da krive bezočne hakere a ne zemlje koje stoje iza napada. Pravi cilj je bio da dođu i unište podatke.

Опширније...

Istraživanje ispituje kako se moždani talasi mogu koristiti za hvatanje lozinki

Bezbednosni detektivi su nam poslednjih godina dali mnogo za razmišljanje, podsećajući nas, često nas upozoravajući, da naša privatnost može biti ugrožena kada koristimo mobilne i stone uređaje. Ipak, nagoveštaji da nas prate bez našeg znanja su ove nedelje dopunjeni brigom za bezbednost od slušalica koje bi eventualno mogle biti zloupotrebljene kao pomoć u pogađanju lozinki. Barem to su zaključci Niteša Saxena, vanrednog profesora na Univerzitetu Alabama, koji je istraživao kako bi slušalice koje očitavaju moždane talase mogle da se koriste za pogađanje lozinki i PIN-ova. Slušalice u ovom istraživanju koriste EEG signale u mozgu za upravljanje spravicama ili računarima. Izveštavajući za Popular Mechanics, Sofi Veiner kaže da Saxena vrši istraživanje sa učesnicima koji nose slušalice dok kucaju slučajne lozinke i PIN-ove na ekran. Ovo se koristi da se uređaj obuči da prepoznaje osnovni nivo EEG aktivnosti.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079