Prva matična ploča je nastala 1981. godine a napravljena je od strane IBM kompanije. Pre pronalaska mikroprocesora, digitalni kompjuter sastojao se od više štampanih ploča, komponenata povezanih za podlogu, skup međusobno povezanih utičnica. U veoma starim dizajnima, žice su bile diskretna konekcija između igla konektora kartica, ali štampane ploče ubrzo su postale standarda praksa. Centralna procesorska jedinica (CPU), memorija i periferije su smešteni bili na pojedinačnim štampanim pločama koje su bili priključeni na zadnjoj strani kućišta.

Monitor ili ekran je električni izlazni uređaj koji služi za prikazivanje slike poslate sa drugog uređaja, obično grafičke karte u sklopu računara. Na njemu pratimo rezultate obrade i trenutna dešavanja. Služi za prikazivanje slova ili slika koje mogu biti pokretne ili statične. Slika koja se na monitoru obično prikazuje se stvara u grafičkoj kartici, posebnom sklopu čija je funkcija stvaranje i obnavljanje slike.

Šta je to štampač?

Predstavlja standardnu izlaznu jedinicu, koja izlazne podatke iz računara transformiše i prikazuje ih u punoj formi. Postoje razne vrste štampača, u zavisnosti od tehnologije i načina rada, postoje različite vrste štampača. Prema ciklusu štampanja, dele se na:

• Serijske – oni koji štampaju jedan znak u jednom ciklusu
• Linijske – oni koji štampaju jedan red u jednom ciklusu
• Stranične – koji najpre pripreme, a zatim odštampaju jednu celu stranicu

Postoji i podela prema načinu štampanja, dele se na:

• Elektromehaničke – ili udarne, koji znakove na papiru formiraju udarom u papir preko trake natopljene bojom
• Nemehaničke – ili bezudarne, čiji princip rada se zasniva na elektrostatičkom, termičkom, ili piezoelektričnom principu, kao što je slučaj sa termičkim, laserskim štampačima sa ubrizgavanjem mastila

Monitor je elektronski vizuelni displej računara, izlazni uređaj računara i primarna uloga mu je interakcija sa korisnikom. Video adapter salje instrukcije signala koji se salju monitoru. Monitor sadrzi elektricno kolo koje generise od seta signala sliku na ekranu. Razvojem računara, tekstualni mod komunikacije je zamenjen multimedijalnim sadržajima i grafičkim radnim okruženjem. Razvoj softvera je praćen razvojem grafičkog hardvera, tako da su sada kućne konfiguracije sposobne za prikaz slike u visokoj rezoluciji i sa milionima boja.

Pentium je Intel-ova peta generacija mikroprocesorske arhitekture x86 i predstavlja naslednika niza čipova 486 te kompanije. Sama reč pentium ne znači ništa, ali sadrži slog pent, što je grčka reč za pet. U početku, Intel je nameravao da Pentium nazove 80586, držeći se tako uobičajenog označavanja njegovih prethodnika iz porodice čipova 80x86. Medjutim, kompaniji se nije sviđalo to što su AMD, Cyrix i mnogi drugi proizvođači kloniranih čipova takođe koristili naziv 80x86, pa su se u Intelu odlučili za neko tržišno prepoznatljivije ime – odatle Pentium.