Podaci su životna snaga većine preduzeća, i svako je dužan da ih štiti. S druge strane, IT ima zadatak da zna kako da ih štiti. Koliko su, u ovom dobu oblaka, bezbedne vaše kritične funkcije? Da li imate plan oporavka od katastrofe? Koliko često razmatrate taj plan? Koliko često se on ažurira? Da li svi znate šta da radite u slučaju nepredviđenog? Ne želimo da vas plašimo, ali ovaj podsetnik (eGuide) će vam pomoći da odgovorite na neka od tih pitanja.

Rezervno kopiranje za oblak nije isto što i standardno rezervno kopiranje podataka.

Morate da implementirate neku vrstu oporavka sistema zasnovanog na oblaku, sa različitim troškovima i rizicima.

Ako nastupi crni dan da internet doživi globalnu propast, ono što će ga oboriti će, gotovo po definiciji, biti nešto što nismo predvideli. Možda vaš radni list neće da se učita, ili Netflix postaje spor ili vaša Wi-Fi veza otkaže. Padne vam na pamet misao "Šta ako je ceo internet pao?" Kad vam jednom padne na pamet, to se stalno vraća. Šta je internet u stvari? Gomila međusobno povezanih računara. Zar ne mogu oni svi da padnu odjednom? Šta bi bilo potrebno? Za nas koji se profesionalno bavimo tehnologijom, pitanje vredi razmotriti. Kad počnete da razmišljate, javljaju ste strašna pitanja: kako bi to uticalo na tržišta, na vojsku, na bolnice? Kako bismo pristupili starim epizodama omiljenih serija? Prođimo ukratko zajedno kroz ovo spekulativno pitanje i pokušavamo da odgovorimo na pitanje o sudnjem danu: Može li internet da padne? Konvencionalna mudrost nam kaže da ne može: Kao planetarna mreža računara i mašina, internet je prevelik, previše decentralizovan i previše redundantan da bi pao ceo odjednom. A ipak predloženi su scenariji sudnjeg dana i to ne samo kao šala.

Konačno ste spremni da se izvučete sa mreže? Nije baš tako jednostavno kao što bi trebalo da bude, ali evo nekoliko koraka koje je lako slediti i koji bi trebalo da vas pravilno usmere. Ako čitate ovo, vrlo je verovatno da su vaši lični podaci dostupni javnosti. Pod "javnošću" mislim da su dostupni svima i svugde. Da bih ovo naglasio, predočavam dokazni predmet A: Ranije ove godine, Facebook se našao pred unakrsnom vatrom kada je otkriveno da su podaci više od 50 miliona korisnika Facebook-a stigli u ruke engleskoj firmi Cambridge Analitica, koja ih je, navodno, koristila za bolje usmeravanje političkih oglasa za Trampovu kampanju tokom predsedničkih izbora 2016. godine.

Čak i dok je Savezna komisija za komunikacije SAD postavljala stroga pravila, nekoliko moćnih kompanija preuzelo je kontrolu nad onim šta možemo ili ne možemo da vidimo. Kad su protivnici predsednika Donalda Trampa pitali njegove pristalice kako su nagrađeni zbog toga što su glasali za sadašnjeg predsednika, čini se da bi jedini konkretan odgovor mogao da bude postavljanje Nila Gorsača za sudiju Vrhovnog suda. Međutim, izgleda da će pristalice dobiti još jednu nagradu, a to je ukidanje neutralnosti interneta što će objaviti Savezna komisija za komunikacije. Ukratko, proces se odvijao sledećim redosledom. Za vreme Obamine administracije, Savezna komisija je neprestano apelovala da je potrebno napisati propise koji bi ograničili mogućnosti dobavljača internet usluga da određenim servisima na svojoj mreži daju povlašćeni položaj. Administraciju je tada proganjala gomila dobavljača koji su blokirali političke sadržaje i uzimali novac od velikih dobavljača sadržaja, kao što je Netflix, da bi njihovim servisima davali prednost (pri čemu je malim kompanijama bilo skoro nemoguće da im konkurišu). Na taj način, internet je pretvoren u ograničeni prostor, što nikako nije bila zamisao njegovih stvaralaca.

Dok se u Pekingu ove nedelja okupljaju vođe zbog 19. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, u toku je ideološki rat zbog državnog interneta. Neki stručnjaci predviđaju da će predsednik Si Đinping iskoristiti sastanak da bi utvrdio još veću kontrolu i uticaj u partiji kakvi nisu vladali ni u vreme Mao Cedunga, apsolutiste i utemeljivača Narodne republike Kine. Pošto je internet uvek predstavljao izuzetno važno borbeno polje za partiju, poslednjih 12 meseci bili smo svedoci pojačane cenzure i uvođenja novih zakona i pravila koji se strogo primenjuju u izražavanju stavova na mreži, čak i u onim oblastima i u vezi sa onim temama kod kojih je razilaženje od zvaničnog stava bilo tolerisano ili je jednostavno prolazilo neprimećeno.

Appleov Stiv Džobs je rekao da ljubimac Silikonske doline nema budućnost. Dropbox se nada da će sada, sa šarenom kampanjom za promenu imidža, dokazati da nije bio u pravu. Šta da radite kada Stiv Džobs (Steve Jobs) kaže da ste predodređeni da propadnete? Na to je osnivač Dropbox-a Dru Hauston (Drew Houston) morao da odgovori nakon sastanka sa Appleovim suosnivačem pre sedam godina. Haustonov startap je izazvao uzbuđenje kada je 2008. objavio svoju uslugu skladištenja, pružajući potpuno jednostavan način za otpremanje i čuvanje fajlova u oblaku, a zatim njihovo sinhronizovanje na vašim računarima. Sa 27 godina, razgovarao je sa najuticajnijim imenom u tehnologiji - i svojim ličnim herojem.