Kako birati između više oblaka komercijalnih mašina? Morate da budete izbirljivi

Autor: Peter Wayner

Oblak je počeo kao roba. Naravno, bilo je malih razlika poput veličine RAM-a ili načina merenja za virtuelne procesore, ali oblak je pružao naizgled beskrajno snabdevanje naizgled identičnih mašina. Izvršavale su iste distribuirane pakete i odgovarale na isti način u komandnoj liniji. A čim pucnete prstima, dobavljači usluga u oblaku bi vam dali koren na drugoj. Zadržavanje da sve bude isto bilo je najlakši način da se programeri namame u sigurnost klimatizovanih regala u istoj zgradi. Mašine kao roba znače da nema iznenađenja ili problema. Svi oblaci su nudili najpopularnije operativne sisteme u kojima su svi bitovi raspoređeni na potpuno isti način. Veliki problem menadžera je biranje. Ako je Ubuntu 18.04 svuda isti, u čemu je razlika da li odaberete Google, Microsoft ili Amazonov hardver? Ako su glavne distribucije svuda podržane, kako da odlučite?

Sledećih 50 godina može da donese prodornu povezanost, interfejs mozga i računara i zabranjena područja na Internetu. Kako internet navršava 50 godina, tehnologija samo povećava brzinu i nastavlja sa menjanjem mnogih aspekata našeg života, od načina poslovanja, načina na koji pronalazimo zabavu i poslove, do načina na koji se kandidujemo za političke funkcije. Internet je rođen kada je uspostavljena prva Arpanetova veza između Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu i Instituta za istraživanje Stanford, u 22:30, 29. oktobra 1969. Profesor s UCLA Leonard Kleinrock i njegov student Charley Kline poslali su prvu poruku Billu Duvalu, programeru na Univerzitetu Stanford. Ta prva komunikacija bila je varnica koja je pokrenula rast interneta i svega što je on doneo sa sobom - e-poštu, deljenje slika na Facebooku, kupovinu knjiga i tostera na Amazonu, gledanje filmova na Netflixu, video snimke mačaka, prenošenje zlonamernih mišljenja i botovi za uticanje na izbore.

Jedan od mnogobrojnih razloga zbog kojeg volim Chrome jeste gomila besplatnih dodataka. Koristim ih dosta, i to samo one koji su (meni) korisni. U ovom članku ću predstaviti 5 dodataka za Chrome koji mi pomažu da povećam svoju produktivnost svakoga dana.Pre nego što počnem, predlažem da pogledate i članak u kojem sam predstavio 6 mobilnih aplikacija za produktivnost.

Podaci su životna snaga većine preduzeća, i svako je dužan da ih štiti. S druge strane, IT ima zadatak da zna kako da ih štiti. Koliko su, u ovom dobu oblaka, bezbedne vaše kritične funkcije? Da li imate plan oporavka od katastrofe? Koliko često razmatrate taj plan? Koliko često se on ažurira? Da li svi znate šta da radite u slučaju nepredviđenog? Ne želimo da vas plašimo, ali ovaj podsetnik (eGuide) će vam pomoći da odgovorite na neka od tih pitanja.

Rezervno kopiranje za oblak nije isto što i standardno rezervno kopiranje podataka.

Morate da implementirate neku vrstu oporavka sistema zasnovanog na oblaku, sa različitim troškovima i rizicima.

Ako nastupi crni dan da internet doživi globalnu propast, ono što će ga oboriti će, gotovo po definiciji, biti nešto što nismo predvideli. Možda vaš radni list neće da se učita, ili Netflix postaje spor ili vaša Wi-Fi veza otkaže. Padne vam na pamet misao "Šta ako je ceo internet pao?" Kad vam jednom padne na pamet, to se stalno vraća. Šta je internet u stvari? Gomila međusobno povezanih računara. Zar ne mogu oni svi da padnu odjednom? Šta bi bilo potrebno? Za nas koji se profesionalno bavimo tehnologijom, pitanje vredi razmotriti. Kad počnete da razmišljate, javljaju ste strašna pitanja: kako bi to uticalo na tržišta, na vojsku, na bolnice? Kako bismo pristupili starim epizodama omiljenih serija? Prođimo ukratko zajedno kroz ovo spekulativno pitanje i pokušavamo da odgovorimo na pitanje o sudnjem danu: Može li internet da padne? Konvencionalna mudrost nam kaže da ne može: Kao planetarna mreža računara i mašina, internet je prevelik, previše decentralizovan i previše redundantan da bi pao ceo odjednom. A ipak predloženi su scenariji sudnjeg dana i to ne samo kao šala.

Konačno ste spremni da se izvučete sa mreže? Nije baš tako jednostavno kao što bi trebalo da bude, ali evo nekoliko koraka koje je lako slediti i koji bi trebalo da vas pravilno usmere. Ako čitate ovo, vrlo je verovatno da su vaši lični podaci dostupni javnosti. Pod "javnošću" mislim da su dostupni svima i svugde. Da bih ovo naglasio, predočavam dokazni predmet A: Ranije ove godine, Facebook se našao pred unakrsnom vatrom kada je otkriveno da su podaci više od 50 miliona korisnika Facebook-a stigli u ruke engleskoj firmi Cambridge Analitica, koja ih je, navodno, koristila za bolje usmeravanje političkih oglasa za Trampovu kampanju tokom predsedničkih izbora 2016. godine.