Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Kako radi WWW

Sredinom 80-ih godina 20. veka personalni računari ušli su u domove običnih ljudi, a za samo nekoliko godina (sredinom 90- ih), postali su međusobno povezani u jednu veliku globalnu mrežu, poznatiju kao Internet. Internet danas predstavlja mrežu svih mreža i na njemu je povezano preko 150.000.000 računara i servera. Informacije koje se nalaze na Internetu su do danas izvršile snažan uticaj na obrazovne, poslovne i personalne komunikacije. Svako može da predstavi svetu svoje ideje, bez posedovanja skupe štamparske opreme ili izdavača, kakve god bile te ideje. U moru raznih sadržaja koje nam Internet pruža, nalaze se naučni i verodostojni tesktovi, ali i tekstovi čija verodostojnost nije do kraja ispitana.

 

Danas Internet predstavlja brz i jeftin način za slanje poruke, kao i izbegavanje plaćanja skupih internacionalnih telefonskih razgovora. Odlično je sredstvo za nalaženje informacije radi klađenja, pisanja seminarskih radova i radi nadmruđivanja konkurencije. Sa webom možete besplatno i po niskoj ceni dobiti mnogo dobrih programa. Možemo se sprijateljiti sa ljudima koje nikada nećemo lično sresti. Samo nekoliko ovih stvari bi bilo dovoljno, a Internet nam pruža još mnogo toga.

Internet pruža veliki broj usluga, a najpoznatije su WWW (World Wide Web), chat (IRC, ISQ, Skype...), prenos podataka (pomoću FTP protokola ili P2P komunikacije) i elektornska pošta. WWW je servis koji koristimo za prenos web stranica od servera do personalnih računara. Danas svako zna da upište određenu web adresu u pretraživač (Internet Explorer, Firefox, Opera, Chrome), ali malo ko zna kako Internet zaista funkcioniše i na koji način dobijamo prikaz željene stranice u pretraživaču. Dva su najčešća načina za otvaranje web stranica preko URL adresa ili pomoću hiperlinkova (hyperlink).

Krajem 80-ih godina 20. veka, Britanac Ser Tim Berners Li je uveo pravila za adresiranje stranica na WWWu, poznatiju kao URL (Uniform Resource Locator) sintaksu, koja predstavlja WEB adresu određene stranice na Internetu. Značaj Timovog otkrića je utoliko veći kada znamo da je za svoj pronalazak nagrađen plemićkom titulom od strane britanske kraljevske kuće.

Počnimmo sada sa dešifrovanjem naše slike 1 koja predstavlja URL adresu Računarskog fakulteta. Svaki deo URL-a ima svoje

značenje:

http označava da se lokaciji pristupa pomoću protokola HTTP (HyperText Transfer Protocol), koji služi za komunikaciju između servera i klijenta po principu zahtev/odgovor. Ukoliko umesto http imamo ftp (File Transfer Protocol), to znači da koristimo FTP protokol za prenos datoteka.

:// ukazuju pretraživaču da naredne reči odvojene tačkama predstavljaju stvarnu adresu.

www identifikuje lokaciju kao deo World Wide Web-a. WEB je podskup Interneta koji koristi tekst, animaciju, grafiku, zvuk i video.

raf je ime domena, tj. jedinstveno ime koje mora biti registrovano kod internet provajdera (EUnet, SBB, Telekom...).

edu je ime domena najvišeg nivoa. Ona ukazuje na oblast rada vlasnika domena. Na primer, net ukazuje da se vlasnik bavi mrežnim aktivnostima, com ukazuje na poslovnu organizaciju, edu koriste obrazovne institucije, gov vladine ustanove, a org sve druge neprofitne organizacije.

rs pokazuje državu u kojoj je registrovan domen, na primer rs označava Srbiju, uk Veliku Britaniju, ba Bosnu i

Hercegovinu, itd.

Hiperlink

 

Hiperlink ili hiper veza, je grafički element ili tekstualna fraza koja skriva adresu lokacije na web-u. Ako je hiperlink tekstualan onda je najčešće podvučen i u drugoj boji. Klikom miša na hiperlink odlazimo na web stranicu na koju taj link skriva, kao da smo tu URL adresu ukucali u address bar nekog pretraživača. Ukoliko pozicioniramo kursor miša na hiperlinku (bez klika), većina pretraživača prikazaće skrivenu url adresu u donjem levom uglu prozora.

 

Kako web pretraživač otvara web strane


Nakon što smo ukucali željenu adresu ili smo kliknuli na hiperlink, naš pretraživač šalje ovu adresu ISP-u (Internet servis provajder) sa kojim se veza uspostavlja pomoću modema, DSLa (Digital Subscriber Loop) ili kablovskom linijom. Lokalna mreža ili internet provajder, do koga je stigla adresa, šalju ovu adresu najbližem serveru domenskih imena, tj. DNS-u (Domain Name Server). DNS serveri sadrže bazu podataka imena domena i odgovarajućih IP adresa (Internet Protocol). IP adrese se izražavaju u numeričkoj formi, a ne u tekstualnoj kao URL. Razlog za to leži u činjenici da ljudi lakše pamte reči, dok bolje računari barataju sa brojevima. Primera radi, IP adresa za www.cdron.com je 205.181.112.101.

DNS server vraća pretraživaču IP adresu željene lokacije. Nakon toga pretraživač će proslediti zahtev ruteru koristeću pomenutu IP adresu, a on će poslati zahtev dalje drugim ruterima, putanjom koja je najmanje opterećenja (ovo rade na osnovu analize internet saobraćaja), i tako sve do servera lokacije (servera na kome se nalazi tražena stranica). Ovaj server prima zahtev pretraživača, čita izvornu adresu u zaglavlju zahteva i vraća signal kojim potvrđuje da je zahtev primljen.

Kada vaš pretraživač primi odgovor od servera lokacije, poruka u statusnoj liniji (najčešće u dnu prozora) će se promeniti što predstavlja jasan znak da je veza uspostavljena. Zahtev se na serveru stavlja u red za čekanje, dok server ne završi ispunjavanje prethodnih zahteva. Iz tog razloga se ponekad čeka malo duže da se otvore neke stranice koje se nalaze na preopterećenim ili sporijim serverima.

 

Na koji način pretraživač otvara web stranu?

Web stranice na serveru se nalaze u obliku HTML (Hyper Text markup Language) koda koji se prenosi do pretraživača koji poznaje ovaj kod i nama daje razuman prikaz tražene stranice. HTML je programski jezik specijalno namenjen web stranicama. Pomoću njega se odvajaju paragrafi, naslovi i druge stvari koje postoje na stranici, a sadrži i podatke o autoru, kratak opis stranice i ključne reči. Na slici 4 možete videti kako izgleda html kod početne stranice Računarskog fakulteta

(www.raf.edu.rs). U vašem pretraživaču imate mogućnost da pogledate HTML kod svake otvorene stranice.

Kada se server oslobodi od ostalih zahteva, on preko Interneta šaljeHTML dokument nazad na IP adresu vašeg računara. Put kojim ovaj dokument (HTML stranica) putuje, ne mora biti isti kao put kojim je vaš zahtev stigao do servera.

Kako određeni delovi strane stižu do računara oni se smeštaju u keš memoriju. Ako pretraživač kasnije zahteva istu stranu ili neke elemente sa te strane, kao što su slike, pretraživač ih uzima iz keša, a ne preko Interneta od originalnog izvora. Ukoliko je vlasnik određene stranice promenio neku sliku, a ostavio je pod istim imenom, može da se desi da naš pretraživač otvori staru sliku iz keša. Zato je potrebno da se povremeno obriše keš iz vašeg pretraživača.

 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079