Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Šta je SEO? (II deo)

Sadržaj i faktori uspeha u mašini za pretraživanje

Sadržaj je glavna stvar. Tu izjavu ćete da čujete uvek kada je reč o uspehu SEO optimizacije. Zaista, to je razlog da Tabela periodnog sistema faktora SEO uspeha počinje od “elemenata” sadržaja, a prvi element se odnosi na kvalitet sadržaja. Neka vam sadržaj bude kako treba i već ste postavili solidnu osnovu koja će podržavati sve vaše ostale SEO napore.

Опширније...

Šta je SEO? (I deo)

SEO je skraćenica za “Search Engine optimization” , optimizacija za dobijanje boljih rezultata u mašinama za pretraživanje. To je proces izdvajanja saobraćaja od “besplatnih”, “uredničkih” ili “prirodnih” rezultata pretraživanja u mašinama za pretraživanje. Sve glavne mašine za pretraživanje kao što su Google, Bing i Yahoo imaju prioritetne rezultate pretraživanja, gde se veb stranice i drugi sadržaji kao što su video ili lokalne liste prikazuju i rangiraju prema onome što ta mašina za pretraživanje smatra najrelevantnijim za korisnike. Plaćanje se ne razmatra, kao kod plaćenih reklama u pretraživanju.

Опширније...

Kako radi WWW

Sredinom 80-ih godina 20. veka personalni računari ušli su u domove običnih ljudi, a za samo nekoliko godina (sredinom 90- ih), postali su međusobno povezani u jednu veliku globalnu mrežu, poznatiju kao Internet. Internet danas predstavlja mrežu svih mreža i na njemu je povezano preko 150.000.000 računara i servera. Informacije koje se nalaze na Internetu su do danas izvršile snažan uticaj na obrazovne, poslovne i personalne komunikacije. Svako može da predstavi svetu svoje ideje, bez posedovanja skupe štamparske opreme ili izdavača, kakve god bile te ideje. U moru raznih sadržaja koje nam Internet pruža, nalaze se naučni i verodostojni tesktovi, ali i tekstovi čija verodostojnost nije do kraja ispitana.

Опширније...

Kako se krade Wi-Fi? I kako da sprečite komšiluk da krade vaš!

Kada sam se prošle nedelje preselio u novi kraj, očekivao sam uobičajene nevolje. Onda sam saznao da moram da čekam preko mesec dana na DSL liniju. Uzbudio sam se. Ako jedan dan nemam pristup Netu, ne mogu da obavljam svoj posao. Dakle, šta sam mogao da radim? Na sledećem ćošku postoji Internet kafić, ali se rano zatvara. Nisam imao izbora -došlo je vreme da počnem da se šunjam oko kućnih mreža mojih suseda.

Опширније...

Dakle, ko je zaista izmislio Internet? (4.)

Teorija broj četiri – na osnovu aplikacija

Možda kao odgovor na svu pometnju oko toga da li Internet može da se predstavi bilo telefonskom infrastrukturom ili nekim određenim protokolom u transportnom sloju, Mitra Ardron odvodi diskusiju dalje jednom sasvim drugačijom teorjom. (Bilten: Internet History newsletter, October 2004).

Опширније...

Dakle, ko je zaista izmislio Internet? (3.)

Teorija broj dva - TCP/IP je početak

U današnjoj zajednici na Internetu, ovo je najčešće prihvaćeno verovanje, velikim delom poduprto upečatljivom ulogom koju je Vinton Serf odigrao i koju još uvek ima u razvijanju sadašnjeg Interneta i njegovih upravljačkih struktura.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079