U ovom periodu, elektro-mehanički uređaji koji izvršavaju osnovne računske operacije su već bili jako razvijeni. Uređajima se upravljalo pomoću mehaničkih komponenti i prespajanjem žica. Riječ "računar" se odnosila na ljude koji su koristili ovakve uređaje u riješavanju kompleksnih računskih problema.
Britanski naučnik Luis Fraj Ričardson je bio opsjednut predviđanjem vremenskih prilika pa je preložio razvoj numeričke analize i veći broj ljudi "računara". Najmoćniji računari se čak i danas koriste za predviđanje vremena (rješavajući Navijer-Stouks jednačine). Povećanje kompleksnosti sistema za prenos električne energije je bio razlog razvoja mašina za simuliranje potencijalnih novih mreža.

U Januaru 1996, Lari Pejdž i Sergej Brin, dok su bili PhD studenti na Univerzitetu Stanfod u Kaliforniji su započeli Gugl kao istraživački rad. Cilj im je bio da organizuju javno dostupne podatke radi lakšeg pronalaženja istih.U to vreme, već su postojali pretraživači, ali su radili uglavnom samo na osnovu broja pojavljivanja neke reči na stranici. Za razliku od tadašnjeg Gugla koji je uzimao i druge faktore u obzir, poput toga koliko linkova vodi na sajt, koliko sajt ima stranica, i sličnih. Zbog toga, njihov pretraživač se na početku zvao BackRub, zato što je gledao važnost Back Linkova ka sajtu. 15 Septembra 1997, registrovali su domen Google, koji je zapravo nastao od loše napisane reči googol, koja predstavlja broj 1 sa 100 nula, koji je odabran jer je cilj pretraživača bio da prikaže velike količine podataka. Sama kompanije Google osnovana je godinu dana kasnije, 15 Septembra 1998.

Potreba za sigurnom komunikacijom kako za vojne tako i za civilne svrhe postala je očigledna rane 1900. godine sa porastom upotrebe bežične komunikacije. Priča o famoznoj Enigmi kombinuje genijalnu tehnologiju, vojnu istoriju kao i svet špijunaže. Enigma je šifarska mašina koju je izumeo Nemački inženjer Arthur Scherbius. Prijava patenta mašine bila je 23 Februara 1918. godine, odprilike u istom vremenskom periodu kada su i tri različita pronalazača (Edward Hebern, Arvid Damm, Hugo Koch) iz tri različite zemlje takođe podnela svoje patente za rotirajuće šifarske mašine.

Istorija ljudske komunikacije

Smatra se da su ljudi počeli da govore oko 500.000 godina pre nove ere. Prve naznake komunikacije simbolima među ljudima datiraju oko 30.000 godina pre nove ere. Naredni veliki korak u pisanju jesu petroglifi koji su predstavljali crteže uklesane u stenima. Oko 9000 godina pre nove ere pojavljuju se takozvani piktogrami, koje bismo najlakše opisali kao stripove sa petroglifima. Smatra se da najraniji sistem pisanja potiče negde oko kraja četvrtog milenijuma pre nove ere sa početkom bronzanog doba. Neki istoričari tvrde da je kinesko pismo još starije i da datira od oko 6000 godina pre nove ere.

Kada pohranjujete vaše slike online umjesto na vaš računar, ili kada koristite webmail ili neku društvenu mrežu , vi koristite „cloud computing“ uslugu. Ako ste organizacija i želite da koristite online servis za fakturisanje umjesto da nadogradite i koristite svoj unutarkompanijski, taj servis je u stvari „cloud computing“ servis. Cloud Computing se odnosi na isporuku računskih resursa preko Interneta. Umjesto čuvanja podataka na sopstvenim računarima ili nadogradnje aplikacija za vaše potrebe, vi koristite servis preko Interneta, na drugoj lokaciji, da sačuvate vaše informacije ili koristite njegove aplikacije. On isporučuje storidž prostor, mreže, procesorsku snagu, i specijalizovane korporativne i korisničke aplikacije.

Prvi pokusaji pravljenja automata su zabeleženi još u antičkom dobu. Poznati su delimično automatizovana pozorišta I muzičke mašine, koje je izmislio Heron Aleksandrijski, ili leteće ptice Arhite Taranetske. Istorija robota ima svoje poreklo iz antičkog sveta. Čovek još od davnina pokušava da oponaša prirodu posmatrajući kretanja čoveka i životinja. Moderni koncept robotike počeo je da se razvija sa početkom Industrijske revolicije koja je omogućavala upotrebu složene mehanike i kasnije električne energije. Početkom 20. veka pojam humanoid mašine je razvijen. Roboti su vremenom postajali manji i korisniji, pa su sada nezamenljivi u industriji i kritičnim situacijama. Danas je moguće predvideti ljudske veličine robota sa kapacitetom sličnim ljudskim mislima i pokretima.