Prevazilazite granice JPEG-a? Evo dobrih vesti. 

Ako ozbiljno shvatate fotografiju pomoću pametnog telefona, možda je vreme da promenite svoje navike. To je zbog poboljšanja jedne osnovne tehnologije kamera: format fotografije raw (sirovi). Fotografi sa SLR fotoaparatima i drugim fotoaparatima višeg ranga su godinama znali za prednosti preskakanja običnih JPEG-ova i umesto toga snimanja u sirovom obliku, što znači korišćenje nepromenjenih podataka direktno sa senzora slike u kameri. Za njih, superiorna fleksibilnost i kvalitet slike sirovih fotografija nadmašuju gnjavažu. Međutim, za snimanje sirovih fotografija na pametnim telefonima, nedostaci su bili ozbiljniji i koristi su bile manje jasne. Ali neke od najvećih tehnoloških kompanija udahnjuju život sirovoj fotografiji na telefonima. A to znači da je ovo dobar trenutak da to isprobate ako ste neko ko se ponosi svojim portfoliom na Instagramu, Flickru ili drugim sajtovima za razmenu fotografija.

Da li ćete postati likovni umetnik ako vas neko nauči da držite četkicu, da je umočite u boju i da njom
prelazite preko platna? Naravno da ne. Pa zašto onda nasedate na sledeću priču: "Postaćete multimedijalni
umetnik ako kod nas naučite da radite sa tim i tim programima na računaru, čime ćete postići jedinstven
sklad između digitalnih tehnologija i umetnosti". Ovde se ne radi samo o nerazumevanju, već i o zloupotrebi
termina multimedija.

Informatika (lat. informare) je nauka o iskorišćavanju informacija za upravljanje i donošenje odluka u privredi, nauci i tehnici; međutim danas možemo da dodamo i u umetnosti, obzirom na njen trenutni stepen razvoja i pravac u kome ide. Jedna od glavnih karakteristika umetnosti je univerzalnosti (koja ne poznaje granice), što je i karakteristika informacionog sistema.

Kad se danas pomene fotografija, uglavnom mislimo na fotografije slikane digitalnim fotoaparatom koje čuvamo na kompjuteru ili internetu. Iz tog razloga možemo da zaključimo da je uloga računara u fotografiji ogromna, počev od samog pravljenja slike pa do njenog poboljšavanja i prilagođavanja. Kako bi detaljnije izučili tu ulogu analiziraćemo „život“ fotografije, koji ćemo podeliti na četiri celine: vreme neposredno pre nastanka fotografije, trenutak nastanka, skladištenje fotografije i njenu obradu.

Još su računari sa operativnim sistemom DOS imali zvučne mogućnosti koje su se, međutim svodile na glasne, niske i visoke zvučne signale. Gejmeri su, željni prednosti slušanja realističnih pucačina, eksplozija, bata koraka i pozadinske muzike, upravo oni kojima bi trebalo zahvaliti na današnjim multimedijalnim zvukovima. Kako je prvo služio isključivo za zabavu i kako bi bar malo personalizovao računar koji je važio za vrlo bezličnu mašinu, zvuk se polako i sve više koristio i u druge mnogo ozbiljnije svrhe. Tako sada možemo slušati računar kako nam govori uputstva a mi ih izvršavamo na tastaturi, diktiramo mu pismo ili neku drugu govornu komandu, a koliko tek olakšava upotrebu računara slepima i slabovidima. Evo kratkog objašnjenja kako sve to radi!

U poslednjih nekoliko godina 3D je postao sastavni deo našeg svakodnevnog života. Počev od filmovа i igricа za rаčunаre, skoro svаki ekrаn u kući biće zа oko godinu dana osposobljen za 3D, čаk i аko odlučite dа se ne prikаzuje nikаkav 3D sаdržаj nа njemu.

Ali na 3D nije tаko lаko dа se nаviknemo kаo, recimo, na surruond zvučni sistem ili da pređemo sa 4:3 na vajdskrin. Zаšto je to tаko? Pа, to je komplikovаno, аli vredi odvojiti vreme dа se shvаti. Štаviše, kаo i bilo koja druga nova tehnologija, 3D nije bez potencijаlnih rizikа i, nаrаvno, studije će morаti dа utvrde dugoročne efekte njegove upotrebe, аko postoje. Zа sаdа, treba dа bude dovoljno dа se ljudi obаveste o principimа rada i donesu sopstvenu odluku.