Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Cloud computing (4.)

12. Oblasti na koje će Cloud najviše uticati

Prema istraživanju Svetskog Ekonomskog Foruma, budućnost ovog poslovnog modela je zaista svetla zbog činjenice i predviđanja mnogih načina upotrebe, kako u poslovnom okruženju, tako i u mnogim drugim sferama ljudskog delovanja.

Na slici ispod prikazan je uticaj u oblasti zdravstva i medicine uopšte. Novi načini upotrebe podrazumevaju masovnu kolaboraciju učesnika širom sveta koja će pomoći da se otkriju novi lekovi na sveopštu korist celog društva.

Slika 15 - Uticaj u oblasti zdravstva i medicine

Druga velika prednost odnosi se na dobijanje deljene platforme koja će biti na raspolaganju zdravstvenim ustanovama. I treća, ne i najmanje značajna, odnosi se na praćenje stanja u realnom vremenu (opšte stanje, epidemije i pandemije, itd.).

Slika 16 - Uticaj u sferi proizvodnje

Kao što je prikazano na prethodnoj slici, Cloud će imati uticaja i u oblasti proizvodnje, što je jako važna stvar obzirom broj proizvodnih kompanija kako u svetu, tako i kod nas. Prednosti ovde iznete se ogledaju u mogućnostima zajedničke saradnje proizvođača.

Slika 17 - Uticaj u domenu edukacije i učenja

Kada se govori o uticajima koje će Cloud izvršiti u domenu edukacije i učenja, kolaboracija opet dolazi do izražaja jer omogućava jednostavnije deljenje resursa, znanja i iskustava među korisnicima sa svih kontinenata. Pored toga, velika kompjuterska snaga koja može biti generisana na osnovu dobrovoljnog učešća velikog broja korisnika (koji u Cloud-u stavljaju na raspolaganje deo hardverskih resursa sopstvenih računara) moći će da omogući simulacije (npr. simulacije i predviđanja klimatskih promena) za koje su donedavno bili rezervisani samo superkompjuteri.

Pored svih navedenih, jasno je da će Cloud Computing imati uticaja u mnogim delovima ljudskog delovanja. Ovo se odnosi ne samo na kućne korisnike ili vlasnike velikih ili malih biznisa, već i na mnoge druge ustanove, ali i kompletne vlade država zajedno sa javnim ustanovama koje pružaju širok dijapazon usluga građanima. Kompletan uticaj koji će biti izvršen tek treba da dođe do izražaja u godinama koje slede.

13. Nedostaci i sigurnosna pitanja

Iz svega do sada iznetog, jasno je da Cloud model pruža dosta toga i da ima potencijal koji će verovatno u bližoj budućnosti biti iskorišćen. Ipak, oko njega se još uvek vodi dosta polemika i mnogi predstavnci velikih kompanije, ali i kućni korisnici se slažu da mnoga pitanja još moraju biti rešena ne bi li Cloud postao opšteprihvaćen model. Prema navodima web sajta Biznis vodič , neki od nedostataka su:

■ Fiksni mesečni troškovi se moraju plaćati neprestano, a kod softvera u vašim prostorijama su troškovi na početku visoki, ali kasnije opadaju.

■ Nedostatak jasnoće u pogledu licenci za softver i oporezivanja.

■ Upravljanje može biti problem - cloud computing je najmanje transparentan metod pružanja usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladište i obrađuju spolja na više nenaznačenih lokacija, koje obezbeđuju drugi neimenovani pružaoci usluga, i sadrže podatke od više klijenata.

■ Dostupnost nije zagarantovana - malo pružalaca usluga serverskog oblaka nude bilo kakve garancije u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraćaj podataka, što znači da su ove usluge nepouzdane sa stanovišta aplikacija kod kojih je pitanje misije od kritične važnosti.

■ Privatnost je ozbiljan problem - nakon što podaci napuste prostoriju i pređu u cloud computing, kriminalcima, špijunima i rivalima je lakše da dođu do njih. Danas pružaoci usluga cloud computinga ne nude temeljne garancije ili rešenja u slučaju ugrožavanja poverljivosti podataka.

■ Povinovanje propisima postoje složenije. Na primer, pružaoci ovih usluga bi mogli da prebace podatke u drugu zemlju gde su energetski troškovi niži, ali su propisi labaviji. Ko će snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadržavanje podataka, transparentnost zapisa i tačnost u vođenju računovodstva kako to traže mnoge regulatorne agencije? Do danas, nijedna kompanija koja nudi usluge cloud computinga nije spremna (ili finansijski sposobna) da pruži onu vrstu garancija i osiguranja koje bi tražile velike kompanije radi preuzimanja rizika korišćenja ovih usluga.

Na slici koja sledi vide se istraživanja IDC-a iz 2009. i Gartner-a iz 2010. godine, a koja se tiču mišljenja ispitanika o glavnim sigurnosnim pitanjima i problemima sa kojima se Cloud provajderi moraju suočiti kako bi podigli svoje usluge na najviši mogući nivo. Prva tri odgovora iz ovih istraživanja tiču se sigurnosti, privatnosti podataka, dostupnosti podataka i usluga, kao i performansi samog sistema, odnosno modela.

Ako posmatramo istraživanje respektabilnog Gartner-a , vidimo da su njihovi stručnjaci pitanje sigurnosih problema koji prate Cloud Computing podelili u 7 celina. Sledi spisak pitanja koje bi, po mišljenju Gartner-a, svaki potencijalni korisnik oblaka trebao da razreši sa potencijalnim provajderom pre potpisivanja ugovora:

1. Povlašćeni pristup korisnika - Osetljivi podaci koji se iz kompanijskog sigurnog okruženja izmeštaju u Cloud sa sobom nose i povećan nivo rizika. Preporuka je da se potencijalni korisnik dobro upozna sa ljudima koji će upravljati njihovim podacima. Gartner preporučuje da se od provajdera zatraže informacije o načinu angažovanja i zapošljavanja njihovog osoblja koje radi sa osetljivim podacima korisnika.

2. Zakonska i sigurnosna regulativa - Korisnici su odgovorni za svoje podatke, čak i kada se oni nalaze kod provajdera. Klasični provajderi kompjuterskih usluga podležu eksternoj reviziji i obavezi usklašivanja sa sigurnosnim standardima. Ukoliko Cloud provajder u svojoj poslovnoj politici nije predvideo sopstveno izlaganje eksternoj kontroli, takvom pružaocu usluga ne bi trebalo verovati.

3. Lokacija podataka - Kada koristite Cloud, verovatno nećete znati gde se vaši podaci fizički nalaze. Štaviše, korisnici verovatno neće imati informaciju ni po pitanju države u kojoj se serveri nalaze. Poželjno je zatražiti od provajdera da se ugovorom obaveže da kompanijske podatke čuva na određenoj fizičkoj lokaciji (u dogovoru sa korisnikom), i da poštuje lokalnu zakonsku i sigurnosnu regulativu u ime korisnika koji potpisuje ugovor sa provajderom

4. Deljenje podataka - Podaci u oblaku se nalaze u deljenom okruženju, zajedno sa podacima ostalih korisnika. Enkripcija podataka jeste efektna, ali nije rešenje svih sigurnosnih problema. Trebalo bi proveriti kako se podaci čuvaju, odnosno da li su dislocirani na više mesta u cilju poboljšanja sigurnosti istih.

5. Oporavak podataka - Iako korisnik može da ne zna gde se njegovi podaci tačno nalaze, provajder bi trebalo da naznači šta se dešava sa podacima ukoliko dođe do nečeg nepredviđenog. Gartner ističe da su podaci koji nisu replicirani na nekoliko mesta više podložni lošim scenarijima, odnosno potpunom krahu. Trebalo bi jasno biti naznačeno da li je provajder u stanju da obavi potpuni oporavak, tj. povraćaj podataka i koliko dugo bi to trajalo.

6. Podrška proverama - Istraživanje i eksterna kontrola možda mogu biti veoma teški u Cloud okruženju zato što su podaci na nekoliko mesta istovremeno, odnosno na različitim serverima, u različitim Data Centrima, itd. Ukoliko korisnik ne može dobiti ugovorni sporazum sa provajderom o mogućnostima sprovođenja ispitivanja i eksterne revizije, trebalo bi razmisliti o angažovanju takvog provajdera.

7. Dugoročna pouzdanost - U najboljem slučaju, Cloud provajder nikada neće bankrotirati niti biti kupljen od strane druge, veće kompanije. Ipak, trebalo bi voditi računa i o ovom pitanju kada razmišljamo o sigurnosti naših podataka. Trebalo bi biti jasno definisano kako će se prethodno navedeno odraziti na naše podatke i da li će biti dostupni kao i ranije, odnosno u formatu koji korisniku odgovara i koji može biti importovan u aplikaciju koja je predviđena u slučaju kraha sistema kod provajdera.

Kao što se može videti, Gartner nudi neka praktična pitanja koja korisnik treba postaviti provajderu pre potpisivanja ugovora. U svim istraživanjima sigurnost i dostupnost podataka u slučaju nepredviđenih scenarija je od suštinskog značaja.

13. Elastičnost kao potencijalna pretnja za budžet

Već je spomenuto da je elastičnost Cloud-a jedna od velikih prednosti koje on donosi, zbog sposobnosti brzog prilagođavanja resursa potrebama korisnika. Korisnik onda nema troškove skupog hardvera, već plaća povećanu potrošnju resursa samo onda kada za njima ima potrebu. Ipak, praksa dosadašnjeg korišćenja Cloud usluga pokazala je da sa ovim planiranjem treba biti posebno oprezan.

Radi se o tome da korisnik na početku zna koliki su mu troškovi u slučaju "racionalnog" korišćenja. Naravno, postoje i jasno definisane cene usluge kada dođe do "istezanja" resursa koje korisnik koristi. Međutim, treba biti obazriv jer korisnik možda ne može u potpunosti da kontroliše ko i kada iz njegove kompanije ili organizacije koristi usluge provajdera, i na koji način. Tako može doći do namernog ili slučajnog korišćenja resursa daleko preko mere koja je predviđena određenim scenarijom korišćenja. Ovo funkcioniše na sličan način kao i upotreba mobilnih telefona kada korisnik sklapa ugovor sa telekom operatorom o korišćenju određene tarife u okviru određene sume novca, a za dodatne minute razgovora, poruke i prenete podatke plaća dodatnu cenu. Često se u praksi dešava da se korisnici u startu opredeljuju za predefinisani paket koji je suviše mali za njihove realne mesečne potrebe, pa svakog meseca izdvajaju novčana sredstva veća od onih koja su planirali pri potpisivanju ugovora.

Slično je i u slučaju korišćenja Cloud usluga. Scenario može biti još opasniji sa povećanjem broja korisnika, odnosno u kompanijama u kojima radi nekoliko stotina ili hiljada zaposlenih. Takođe, ukoliko kompanija koristi PaaS model, odnosno njeni programeri razvijaju svoju aplikaciju u oblaku, do povećanog trošenja sredstava može lako doći zbog složenoh procesa razvoja apliakcija. Pritom, što je aplikacija veća i komplikovanija, šanse da se ovako nešto desi se povaćavaju. Pored razvoja, neizbežna stavka u razvoju softvera je svakako i testiranje u realnom okruženju. Pitanja kao što su: "Da li provajder obezbeđuje posebnu, izolovanu sredinu gde programeri mogu testirati svoje aplikacije?" moraju biti postavljena na početku kako bi se izbegli nepotrebni i nepredviđeni troškovi koji nikako nisu zanemarljivi.

14. Zaključak

Model koji je krenuo kao skup glasina, neodobravanja, potrvrda, ismevanja i uzvika podrške, definitivno je imao buran početak. Neki su tvrdili da je to već viđena stvar, upakovana u drugačiju ambalažu koja se marketingom prodaje ljudima koji žele nešto novo. Istina je da je Cloud Computing skup mnogih prethodnih modela i tehnologija koje su razvijane još od polovine prošlog veka, ali nije istina da je već viđen u modernom informatičkom društvu.

Osnova ovog modela je pristup čija je glavna odlika isporuka različitih tipova resursa na nekonvencionalan način, u vidu usluge. Ti resursi se ogledaju u hardveru, softveru, održavanju, itd. Na ovaj način, krajnji korisnici oslobođeni su nepotrebnih briga koje im odvlače pažnju od njihovog primarnog posla ili delatnosti.

Ovo je model o kome će biti još dosta priče, ali je činjenica da sve više ljudi ulazi u filozofiju obavljanja raznih tipova poslova u oblaku. Ne samo što ljudi sve više prihvataju ovaj model poslovanja, već se i sve više novca ulaže u Cloud usluge, a mnogi istraživači i vizionari mu predviđaju svetlu budućnost.

Slika 18 - Prihodi od Cloud baziranih usluga

Kako je novac, odnosno profit ono što pokreće biznise širom sveta, a novac univerzalni jezik i univerzalna vrednost kojoj svi teže, možda bi predviđanja ove potencijalno svetle budućnosti najbolje bilo izraziti prognozama (slika 16.0) količine novca koji se vrteo oko oblaka 2009. godine i novca koji će biti u opticaju 2013. godine. Ovo istraživanje izvršio je IDC.

Bilo kako bilo, ostaje da pratimo turbulentne promene i uživamo u neverovatnoj brzini kojom se IT razvija, a koja ima potencijal da postane još veća.

15.Literatura

[1] Turban, E; King, D; Lee, J; Viehland, D (2008). "Chapter 19: Building E-Commerce Applications and Infrastructure". Electronic Commerce A Managerial Perspective (5th ed.). Prentice-Hall. pp. 27.

[2] Aleksandar Smiljković - Cloud Computing, seminarski rad: Matematički fakultet u Beogradu, 2009.

[3] Daniels, C. Information Technology The Management Challenge.: Addison-Wesley, 2004.

[4] Microsoft Corporation. Microsoft Helps Customers Overcome Barriers to Virtualization and Get Virtual Now. s.l. : Microsoft Corporation, 2008

 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079