Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Istorija Linux operativnih sistema

Linux je ime računarskog operativnog sistema koje je ime dobio po izvornom autoru Linusu Torvaldsu. Linus Torvalds je napravio svoje jezgro operativnog sistema koristeći SunOS, danas pod nazivom Solaris. Nakon izvjesnog vremena nakon što je Torvalds koristio jezgro svog operativnog sistema, Torvalds je 1991. godine objavio svoj izvorni kod na internetu sa jednim razlogom : da ljudi iz čitavog svijeta učestvuju u razvoju operativnog sistema. Razlika Linuxa u odnosu na ostale računarske operatvne sisteme je to što je Linux slobodan softver, to jest izvorni kod je dostupan svima. Za njegov brzi razvoj zaslužni su razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za njegovo korištenje. 

Опширније...

Istorija Windows mobilnih OS-a

Istorija o Microsoft mobilnim Operativnim Sistemima započinje sa “Windows Mobile“ OS. On predstavlja porodicu mobilnih operativnih sistema razvijene od strane Microsofta. Windows Mobile je zasnovan na Windows CE kernelu i prvi put se pojavio kao “Pocket PC 2000“ (slika 1). Pocket PC 2000 pod nazivom „Rapier“ je izašao je 19. aprila 2000. godine, i bio je namenjen za Pocket PC. Izgledao je slicno Windows 98 OS-u. Godinu dana kasnije izašao je Pocket PC 2002 (Slika 2), iako mu je glavna namena Pocket PC, bio je korišćen na Pocket PC telefonima, i po prvi put na pametnim telefonima (Smartphones). Ideja je bila da Pocket PC 2002 igledom lici sto vise na Windows XP. Dve godine kasnije izlazi „Windows Mobile 2003“ koji je bio prvi OS ove porodice pod imenom Windows Mobile.

Опширније...

Virtualizacija i Cloud computing (3.)

Cloud Computing  Pretnje

Uvod

S obzirom da se cloud computing zasniva na virtuelnoj infrastrukturi podložan je istom tipu napada kao i virtuelizacija međutim ako uzmemo u obzir da se čuvaju podaci u private i public cloud-u pojavljuju se neke nove pretnje kao što su:

Опширније...

Virtualizacija i Cloud computing (2.)

Instant-On Gaps

Virtuelizovana okruženja ne moraju obavezno biti manje sigurna od fizičkih rešenja. Međutim u nekim slučajevima, praktično korišćenje virtuelizacije povlači sa sobom određene rizike, sem ukoliko administratori nisu upoznati sa istim i preduzmu određene korake da bi se propusti uklonili. Instant-On Gaps je primer takvog propusta.

Опширније...

Virtualizacija i Cloud computing (1.)

Bezbednosni rizici

Uvod

Mnoge kompanije i razvojne ustanove u svetu razvijaju svoje data centre tako da uključuju virtualizaciju i cloud computing kako bi poboljšali iskorišćenje resursa, ubrzali razvoj i smanjili cene održavanja. Međutim to sa sobom povlači određene rizike.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079