Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

JPEG

JPEG je projekat nastao sredinom osamdesetih godina kao zajednički napor ITU i ISO3 zbog potrebe da se napravi zajednički međunarodni standard za kompresiju slike. Nakon testiranja postojećih metoda kodovanja, 1988. godine izabran je metod baziran na diskretnoj kosinusnoj transformaciji. Kao rezultat toga 1990. godine nastao je JPEG standard koji je 1992. godine prihvaćen kao međunarodni standard kompresije slike.

Опширније...

Realizacija nadzorno/upravljačkog softverskog sistema za primenu kod MobiSun uređaja

Cilj ovog rada je razvoj upravljačko/nadzornog softvera pod android platformom za MobiSun uređaj (mobilni robotizovani solarni elektrogenerator). MobiSun je automatizovani robotski mehanizam za proizvodnju električne energije, koristeći sunčevu svetlosnu energiju. Zadatak ovog softvera jeste da omogući korisnicima jednostavno i efikasno upravljanje uređajem, kao i prikazivanje trenutnih vrednosti senzora i ostalih relevantnih podataka preko smartfona ili tableta. Glavna prednost i potreba za ovim softverom jeste što omogućuje daljinsko upravljanje uređajem, čime se otklanja potreba da korisnik bude fizički prisutan pored uređaja da bi ga stavio u pogon ili kontrolisao njegov rad.

Опширније...

Konstrukcija i analiza hardverskog USB generatora slučajnih brojeva sa primenom u kriptografiji

“Podrazumeva se da greši svako ko razmatra korišćenje aritmetičkih metoda za dobijanje slučajnih brojeva.“, John Von Neumann (1951). 

Značaj generatora slučajnih brojeva je izuzetno veliki u računarstvu, i u mnogim drugim granama nauke. Slučajni brojevi se koriste pri simulacijama prirodnih fenomena gde su neophodni za realističan opis događaja, kao npr. u nuklearnim simulacijama (gde se čestice nasumično sudaraju) ili pri kretanju vozila u saobraćaju. Od velikog značaja su i u numeričkoj analizi gde se traže približni rezultati, u okviru neke dozvoljene margine greške, na probleme koji nisu egzaktno rešivi. Imaju primenu u računarstvu gde je potrebno proveriti rad određenih algoritama unoseći veliki broj kombinacija ulaznih podataka, u industriji pri slučajnom odabiranju proizvoda za uzorkovanje sa proizvodne trake, ili u jednostavnim primenama kao što je simuliranje bacanja kockice.

Опширније...

Faktorizacija brojeva korišćenjem rešeta brojnog polja

Faktorizacija brojeva je, kao jedan od fundamentalnih problema matematike, oduvek bio predmet interesovanja matematičara. Iz antičkog perioda nam je poznat metod Eratostenovog rešeta. Metode za rešavanje ovog problema doživljavaju procvat u 20. i 21. veku kroz algoritme koji koriste ideju razlike kvadrata. U ovom radu je izložen najnapredniji od ovih algoritama, koji zahvaljujući kontinuiranom usavršavanju u poslednjih 25 godina postiže spetakularne rezultate.

Опширније...

Razvoj video igre za Android platformu

Oblast igara za mobilne uređaje je relativno nova u softverskoj industriji, ali nasuprot tome ima veliki udeo na tržistu igara. Zahvaljujući popularnosti i zastupljenosti pametnih telefona, igre za mobilne telefone su postale dostupnije široj populaciji nego što su ranije bile. To je rezultiralo inovativnošcu novih tehnologija i proizvoda na polju razvoja video igara.

Опширније...

Funkcionalno programiranje u Swift jeziku

Funkcionalno programiranje je deklarativna programska paradigma zasnovana na lambda računu, u kojoj se programi tretiraju kao niz matematičkih funkcija. Iako poseduje nekoliko važnih praktičnih prednosti u odnosu na proceduralno programiranje, paradigma je do nedavno bila slabo prisutna u jezicima koji su najzastupljeniji u industriji, najverovatnije zbog svojih akademskih korena i stroge matematičke terminologije. Ovo se poslednjih godina polako menja sa pojavom modernih funkcionalnih jezika kao što su Scala i Clojure (koji mogu da se koriste na Java platformi), F# (.NET platforma) itd.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079