Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Elektronski novac - Bitkon

Šta je bitkon i ko je tvorac bitkona?

Bitkon (eng. Bitcoin) je prva „digitalna” moneta koju je osmislio Satoši Nakamoto 2008, a prvu implementaciju softvera za ovu monetu je napravio 2009. Bitkon se još karakteriše i kao softver, ali i kao protokol za Internet plaćanje kao što je PayPal, naravno sa dosta prednosti u odnosu na PayPal. Centralni Američki trezor je okarakterisao bitkon kao decentralizovanu monetu. Što znači da ne postoji osoba ili organizacija (centralna banka neke zemlje) koja stoji iza ove monete.

 

Ko je Satoši Nakmoto ili ko stoji iza ovog imena?

Identitet Satoši Nakamoto je najveća nepoznanica u svetu bitkon korisnika, čak postoje teorije da iza tog identiteta stoji organizacija ljudi. Prema profilu na sajtu P2P fondacije stoji da je on muškarac starosti 40 godina i da živi u Japanu. P2P fondacija se bavi praćenjem i ispitivanjem uticaja P2P (eng. peer-to-peer) tehnologija na društvo. Ova fondacija je bitna zbog toga što je prve informacije vezane za bitkon Satoši objavio baš na sajtu ove organizacije. 2014. godine u septembru je objavljeno da je nalog Satošija ukraden i da su informacije vezane za ovaj nalog prodate na Darknet web marketu.

Istraživači koji su posvetili dosta vremena za otkrivanje identiteta Satoši Nakamotoa tvrde da ta osoba nije moguće da je iz Japana, pošto prema transakcijama koje je obavljao pokazuje da ta osoba živi u UTC-6 ili UTC-6 vremenskoj zoni. Što bi značilo da živi u Severnoj Americi ili Kanadi.

Postoji više osoba za koje se sumnja da su pravi Satoši Nakomoto. Neki od njih su:

  • Ros Vilijam Ulbrihkt (eng. Ross William Ulbrichet), tvorac Silk Road „crnog” veb marketa (eng. darknet market). Dvojica Izrealskih matematičara koji su tvrdili da su pronašli pravi identitet Satošija iz analize bitkon transakcije kasnije su odbacili njihove tvrdnje.
  • Nik Sabo (Nick Szabo) je entuziasta za necentralizovane monete, čak je objavio rad na temu „Bit zlata” (eng. Bit gold), ali je on odbacio tu tvrdnju.
  • Dorijan Nakomoto (eng. Dorian Nakamoto) je izazvao najveće interesovanje da je on pravi Satoši Nakomoto. Pošto je njegovo pravo ime po rođenju bilo Satoši Nakomoto i pritom je Amerkianac japnskog porekla. Pritom je radio kao inženjer na par tajnih projekata kao i na finansijskim informacionim sistemima. Prema izjavama njegove ćerke on je bio u zatvoru dva puta na početku 90-tih i tada je postao liberalista. Ona je tvrdila da ju je on ohrabrivao da započne svoju poslovnu priču, ali da ne radi po propisima vlade. Naravno, Dorijan je odbacio tvrdnje da je on pravi Satoši Nakomoto. Isti dan kada je on ima intervju gde je odbacio te tvrdnje na Satošijevom profilu na sajtu P2P fondacije posle skoro 5 godina neaktivnosti se pojavila poruka: „Ja nisam Dorijan Nakamoto”.
  • Hal Finej (eng. Hal Finney) je prva osoba koja je koristila bitkon, neračunajući samog Satošija. Takođe Hal je bio jedan od prvih koji se bavio kriptografijom vezanom za bitkon. Interesantno je da on živi nekoliko blokova dalje od Dorijana Nakamotoa, tako da neki misle da je on iskoristio identitet. Hal je pokazao svoj bitkon novčanik gde se videla i prva bitkon transakcija. Gde je Nakamoto poslao novac Halu, ali Hal je zaboravio da vrati novac Satošiju. Hal je takođe odbacio tvrdnje da je on Satoši Nakomoto.

Postoji teorija da iza bitkona stoje dve japanske, jedna korejska i jedna američka firma: Samsung TOSHIba NAKAmichi MOTOrola

Kako funkcioniše bitkon?

Prvo što treba da uradimo da bi mogli da posedujemo bitkon je da instaliramo softver koji se naziva digitalni novčanik. Digitalni novčanik je besplatan softver, takođe i softver otvorenog koda. Postoje tri vrste softvera digitalnog novčanika:

  • Softver digitalnog novčanika instaliranog na personalnom računaru. Izgled jednog bitkon novčanika na personalonm računaru možete videti na sledećem linku: http://2we26u4fam7n16rz3a44uhbe1bq2.wpengine.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/062613_1128_Bitcoin1.png
  • Softver digitalnog novčanika instaliranog na mobilnom uređaju, Izgled jednok bitkon novčanika na mobilnom uređaju možete videti na sledećem linku: http://blogs-images.forbes.com/jonmatonis/files/2012/03/bitcoin-wallet-ss1.jpg
  • I mrežni (eng. web) digitalni novčanik, ovu vrstu novčanika omogućavaju posebni provajderi, ovi provajderi su nešto nalik banci.

Bitkon za enkripciju koristi algoritam poznat kao javni ključ. Kada se napravi novi digitalni novčanik generiše se i par ključeva, jedan javni ključ i jedan privatni ključ, koji služe za rad sa digitalnim novčanikom. Prilikom ovog pravljenja novčanika dobija se i bitkon adresa tog digitalnog novčanika.

Za kupovinu pomoću bitkona potrebna vam je samo bitkon adresa osobe ili firme od koje želite nešto da kupite. Vi direktno prebacujete svoj bitkon novac na drugu adresu i ovaj proces traje par sekundi. Ali potvrda vaše transakcije može trajati 10 minuta pa čak i duže. Razlog zbog kojeg potvrda transakcije traje dugo je proce koji se naziva rudarenje (eng. mining). Sama ideja bitkona leži u ovom procesu.

Sve bitkon transakcije se čuvaju javno i zauvek u okviru bitkon mreže, što znači da se može odrediti koliko neka adresa ima sredstava. Iako ovo nije baš brz i lak posao, stručnjaci predlažu da se za svaku novu transakciju koristi nova adresa. Ali to baš i nije praktično. Ono što je bitno je da korisnik nigde ne ostavlja ili ne vezuje svoj identitet sa bitkon adresom.

Šta je rudarenje i da li se bavljenje rudarenjem isplati?

Bitkon rudarenje je proces kojim se potvrđuje neka transakcija, ali i način da se zarađuje bitkon novac. Svaki računar može da učestvuje u ovom procesu pomoću besplatnog softvera, ali u stvarnosti su potrebni računari sa velikom procesorskom snagom da bi rešili izuzetno složene algoritme koji se koriste tokom ovog procesa i da pošalju ta rešenja celoj bitkon mreži.

Ljudi ili firme koje se bave ovim procesom se nazivaju bitkon rudarima. Bitkon rudari koriste svoje jake računarske infrastrukture da prate i obrađuju bitkon transakcije na svakih 10 minuta, koje zatim postavljaju u novi blok. Zatim bitkon rudari izvršavaju kompleksna računanja koja su neophodna da bi se transakcije u jednom bloku potvrdile. Ovaj proces je „takmičerskog” tipa, što znači čim jedan rudar reši algoritame i potvrdi transakciju on obaveštava ostatak bitkon mreže. Pošto ostatak bitkon mreže potvrdi blok transakcija, taj blok se stavlja u globalnu listu transakcija. Svaki blok transakcija uključuje i određenu „nagradu” koja ide rudaru koji je prvi potvrdio transakciju. I ovo je jedan od načina da se zarađuje u bitkon mreži.

Godine 2009. ova nagrada je iznosila 50 bitkona, u novembru ova nagrada je iznosila 25 bitkona i planirano je da se svake četiri godine smanjuje za 50%. 

Da li je i kako je moguće menjati bitkon za neku priznatu monetu?

To je moguće uraditi na više načina. Najprostiji način je ako znate nekog ko je zainteresovan da kupi bitkon za priznatu monetu. Na ovaj način bi se to obavilo tako što biste vi poslali bitkon novac iz vašeg „digitalnog” novčanika na bitkon adresu osobe koja bi vama dala novac u vama odgovarajućoj moneti. Svi ostali načini u osnovi se svode na ovaj način, samo se razlikuje način na koji stupate u kontakt sa osobom zainteresovanom za ovakvu transakciju.

Drugi mogući način je prodaja bitkona preko specijalizovanih sajtova kao što su Koinbaze (eng. Coinbase), BitBardžen (eng. BitBargain). Ovi sajtovi služe da se povežete sa potencijalnim kupcem bitkona i ceo transfer može da se izvrši preko ovakvih sajtova.

Treći način je preko sajtova kao što je Bravker (eng. Brawker) koji omogućuju kupovinu na sajtovima na kojima je moguća kupovina priznatim monetama. Npr. ako želite da kupite nešto na internetu i da to platite bitkonima možete to da objavite na gore navedenom sajtu. Zatim neko kome su potrebni bitkoni kupi to što vama treba u nekoj priznatoj moneti umesto vas, a vi mu za to platite u bitkonima.

Četvrti način je preko sajata LokalBitkons (eng. LocalBitcoins) gde možete naći osobe zainteresovane za kupovinu ili prodaju bitkona i da se sa njim lično dogovorite o načinu konverzije monete. Na ovom sajtu sam našao tri bitkon „preprodavca”, čak jedan od njih ima na dve lokacije mašine na kojima možete kupti bitkone za dinare.

Izgled jednog automata za kupovinu bitona možete videti na sledećem linku: http://www.netokracija.rs/wp-content/uploads/sites/4/2015/06/bitcoinatm_velika.jpg

Vrednost bitkona

Od 2009. pa sve do januara 2010. bitkon nije imao vrednost. U januaru 2010. jedan bitkon je vredeo samo 0,01 dolar. Najveću vrednost koju je bitkon imao je 1250 dolara za jedan bitkon u novembru 2013. godine. Na dan 05.01.2016. je jedan bitkon vredeo oko 430 dolara. Na sledećem linku možete pogledati kretanje vrednosti bitkon od početka postojanja do danas: http://www.coindesk.com/price/ 

Poznati problem sa kojim se suočio bitkon

Kraj 2013. godine i početak 2014. godine je bio dosta dramatičan za sam bitkon, pošto se u tom periodu desilo dosta negativnih stvari vezanih za bitkon.
Dana 2. oktobra 2013. godine FBI je ugasio sajt Silk Rod (eng. Silk Road) koji je pripadao crnim marketima na mreži, a koji se bavio prodajom raznih opijata i kao monetu je koristio bitkon. Tog dana vrednost jednog bitkona je pala sa 140 dolara na 110 dolara.

Menjačnica Mt Goks (eng. Mt. Gox) je do kraja 2013. bila najveća bitkon menjačnica i obavljala je oko 70% svih bitkon transakcija. Zbog grešaka ova menjčnica je izgubila oko 800000 bitkona koji su u tom momentu vredeli oko 450 miliona dolara. Pošto je ova menjačnica bankrotirala, dosta ljudi je izgubilo bitkone, a samim tim i poverenje u bitkon. Takođe, zbog ovog problema bitkon je izgubio dosta na vrednosti i pao je na 558 dolara.

Interesantne kupovine bitkonom

Najveća transakcija obavljena bitkonom se desila u novembru 2013. godine i iznosila je 194,993.5 bitkona i čija je vrednost tada bila oko 147 miliona dolara. Do danas nije pronađeno našta je potrošeno toliko bitkona.

Otac i sin iz Teksasa su 2013 godine prodali Porše Kajmen S iz 2007. godine za 300 bitkona.

Programer Laslo Hanjec (eng. Lasylo Hanzecz) je 2010. potrošio 10000 bitkona za dve pice, što je zaradio „rudarenjem”. Ova transakcija je potvrđena 22. maja 2010. godine, taj dan se obeležava kao dan bitkon pice.

I ako nije primer kupovine, čuveni sajt Vikiliks od momenta kada su mu blokirani svi računi koristi bitkon za prikupljanje sredstava za svoje održavanje.

(Ne)Priznavanje bitkona

U većini zemalja bitkon još nije pravno regulisan, pošto ne postoji regulativno telo koje je odgovorno za sam bitkon. Ali u 2015. godini došlo se do pomaka. Tako na primer u američkoj saveznoj državi Njujork 8. augusta 2015. je stupio na snagu zakon kojim se reguliše način trgovine virtualnim novcem. Ovaj zakon se odnosi samo na kompanije iz Njujorka kao i na ljude koji žive u državi Njujork.

Dok su npr. u Rusiji bitkon i sve ostale digitalne monete zabranjene, u Lukseburgu aktivno podržavaju bitkon i ostale digitalne monete. Kina dozvoljeva upotrebu bitkona u lične svrhe, ali kompanijama i drugim zvaničnim institucijama je zabraljeno da koriste bitkon.

Budućnost bitkona

Na sledećem linku možete videti ilustraciju kako neki ljudi vide razvoj novca: http://getbitcoinguide.com/wp-content/uploads/2015/10/bitcoin-guide-evolution.jpg
Ako bismo pogledali istorijski unazad videli bismo da je na početku čovek koristio robnu razumenu kao način da dođe do sebi potrebnih stvari, ovaj način se naziva i trampa. Kasnije se pojavljuje novac pomoću kojeg ste mogli da plaćate stvari koje su vam bile potrebne. Prema nekim istraživanjima prvi novac se pojavio 118. godine pre Hrista. Početkom 20. veka su se pojavile prve kreditne kartice koje se danas dosta koriste.

Sigurno ćemo biti uskoro u mogućnosti da koristimo bitkon ili neki drugi digitalni novac. Kada će se to tačno desiti zavisi od trenutka kada će se „veliki igrači” (banke, investicioni fondovi...) zaintersovati za ovaj način plaćanja, odnosno kada će videti svoju materijalnu korist.

Godina 2016. biće definitivno godina kada će se dešavati velike stvari u vezi sa bitkonom, jer u 2015. godini se desilo da je J.P. Morgan (jedna od najvećih svetskih finansijskih kuća) uložila čak 7,5 miliona dolara u startap firmu Digital Aset Holdings (eng. Digital Asset Holdings) koja će se baviti raznim finansijskim operacijama u bitkon moneti. Takođe Majkrosoft ulaže u Etherem (eng. Ethereum), ova platforma služi, pored plaćanja, i za štednju kao i za investicije.

{/xа}

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079