Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

„Ne možemo da se nadmećemo“

„Ne možemo da se nadmećemo“ ili zbog čega univerziteti gube najbolje stručnjake na polju veštačke inteligencije?

Nekoliko kompanija uspeva da privuče vrhunske studente, ali njihovi profesori kažu da tako ubijaju kokoške koje nose zlatna jaja. U stvari, reč je o doktorantu koji je nestao. Na početku nove nastavne godine, na Imperial koledžu u Londonu, profesorka je bila potpuno zbunjena kad je videla da joj nedostaje jedan student. Radio je zajedno sa njom u laboratoriji tri godine i ostala mu je još jedna da završi studiranje, ali nije više dolazio. Konačno profesorka ga je pozvala i saznala da je napustio studije zbog šestocifrene dolarske plate u kompaniji Apple. „Dobio je ogromnu svotu novca, napustio fakultet i otišao“, rekla je Maja Pantić profesorka afektivnog i bihejvioralnog računarstva na Imperial koledžu. „Dobio je pet puta veću platu od one koju bih mogla da mu ponudim. Neverovatno. Ne možemo da se nadmećemo.“

Međutim, to nije jedini slučaj. Širom zemlje, privatni sektor odvlači talentovane računarske stručnjake sa fakulteta ponudama koje se ne mogu odbiti. Prema istraživanju časopisa Guardian sprovedenom na najboljim britanskim istraživačkim univerzitetima, kompanije koje se bave savremenim tehnologijama sve više zapošljavaju stručnjake za veštačku inteligenciju i tako podstiču odliv mozgova koji se već oseća u oblasti istraživanja i podučavanja. Direktor jednog univerziteta upozorava na „nestalu generaciju“ profesora koji bi podučavali studente i bili kreativna podrška u istraživačkim projektima.

Definisanje veštačke inteligencije je raznovrsno, ali u osnovi predstavlja program koji koristi podatke da bi stvorio model nekog aspekta sveta. Taj model se koristi da bi stvarao odluke zasnovane na informacijama i pretpostavke o budućim događajima. Tehnologija se obilato koristi za prepoznavanje lica i glasa, prevođenje i lični odabir muzičkih, filmskih i sajtova za kupovinu. U budućnosti će omogućiti korišćenje autonomnih vozila, pametnih ličnih asistenata i inteligentnih energetskih mreža. Veštačka inteligencija može unaprediti delotvornost i valjanost organizacija, ali postavlja i ozbiljna pitanja koja su u vezi sa etikom, privatnošću, zakonom i upravljanjem.

Uticaj odliva mozgova imaće posledice i van fakulteta. Profesorka Pantić kaže da je većina stručnjaka za veštačku inteligenciju otišla u nekoliko kompanija, što znači da svoje znanje i iskustvo nisu podelili sa društvenom zajednicom. Jedino širenjem inovacija, a ne njihovom koncentracijom u okviru nekoliko kompanija, možemo ublažiti dramatične poremećaje i negativne uticaje koje bi mogla da izazove veštačka inteligencija.

Profesorka Pantić je zabrinuta i za ogroman jaz koji postoji između plata stručnjaka za veštačku inteligenciju i ostalih zaposlenih. Pored plaćanja poreza, vlada bi mogla da razmisli o uvođenju ograničenja na zarade. Profesorka Pantić napominje da su takav postupak uvele neke nordijske zemlje da bi ograničile zarade u velikim korporacijama.

Mnogo najboljih naučnika prešlo je u kompanije Google, Amazon, Facebook i Apple. „Najbolji od najboljih studenata su kupljeni, što bi trebalo da nas zabrinjava“, rekla je Pantićeva. „Kad kompanije ne plaćaju porez, vlada ima problem jer nema dovoljno novca da uloži u obrazovanje ili u visoko školstvo. Tako ulazimo u začarani krug.“

Kad je još jedan student Imperial koledža dobio ponudu od grupe DeepMind koja se bavi veštačkom inteligencijom i stacionirana je u Londonu – inače pripada kompaniji Google – dobro je razmislio. Odmah je uočio mnoštvo prednosti. Ako se zaposli u kompaniji, imaće priliku da radi potpuno rasterećen univerzitetskih obaveza. Imaće pristup izuzetnim računarskim izvorima i radiće zajedno sa najboljim stručnjacima na tom polju. Ipak, i pored podužeg spiska prednosti, razmislio je još jednom.

Zabrinuo se zbog posledica koje bi opšta pomama kompanija za mladim stručnjacima mogla da ima na univerzitete. Zbog toga je odlučio da pregovara i uspeo da istovremeno studira i radi u kompaniji DeepMind kao stariji istraživač.

Za sve koji poseduju odgovarajuće veštine i znanje takva povećana potražnja, svakako, ima pozitivne strane. Pošto kompanije koje se bave savremenim tehnologijama ulažu ogroman novac u istraživanje, sasvim je očekivano da ima više radnih mesta nego kvalifikovanih kandidata. Da bi uspele da dobiju najbolje stručnjake, kompanije im nude visoke zarade, impresivnu računarsku opremu i tehničke izazove koji imaju moć da promene život milijardama ljudi.

Nekada su izuzetni matematičari, fizičari i računarski stručnjaci odlazili u City (poslovni deo Londona) da bi zaradili ozbiljne sume novca. Danas, stiču znanja na polju veštačke inteligencije i odlaze u kompanije koje se bave savremenim tehnologijama. „Povoljne prilike koje dobijate u industriji su neverovatne. One u CIty-ju su dosadne i manje plaćene“, reči su profesora informatičkog inženjerstva na Univerzitetu u Kembridžu koji je istovremeno i glavni stručnjak u kompaniji Uber. Kaže da je posao u informatičkoj industriji intelektualno zanimljiv, a sa stanovišta životnog stila vrlo primamljiv i teško ga je odbiti.

Profesor je najavio da se u martu seli u Uber. Sada, jednom mesečno putuje u San Francisko i ostaje nedelju dana. Pored razlike u prihodima, navodi još mnogo razloga zbog kojih stručnjaci odlaze sa fakulteta da bi radili u industriji. Posao na univerzitetu obuhvata administrativne obaveze koje su nekima dosadne: predavanje, ispravljanje zadataka, prisustvo sastancima veća i neprestano traganje za stipendijama. U industriji, najbolji se usredsređuju samo na istraživanje.

Međutim, tu se krije još nešto. Povećano interesovanje za veštačku inteligenciju izazvano je uspehom oblasti mašinskog učenja koja koristi algoritme da bi pronašla smislene uzorke u podacima. Da bi algoritmi pravilno funkcionisali, mnoge od njih treba podučavati pomoću velikog broja podataka za šta je potrebno mnogo računarske snage. Bez združenih projekata, univerziteti se retko kad mogu nadmetati sa velikim kompanijama na polju podataka ili računarstva. Umesto toga oni se bave novim idejama: na primer, stvaraju algoritme koji mogu da uče od manjeg broja podataka.

Profesori koji su napustili univerzitete i zaposlili se u industriji imaju nekoliko predloga za britanske institucije visokog obrazovanja. Univerziteti se obično bave teorijskim konceptima, a manje stvarnim problemima. Zbog toga bi trebalo da se usredsrede na razvoj karijere stručnjaka i da im omoguće pristup spoljašnjoj obuci i udruživanju sa poslovnim školama da bi mladi stručnjaci imali priliku da prošire svoje znanje.

Univerziteti bi trebalo da odobre stručnjacima da budu zaposleni i na fakultetu i u industriji, da odobre mladim doktorantima da izvesno vreme rade u kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Tako bi problem mogao da se reši. Svi univerziteti koji budu fleksibilni u tom pogledu, imaće korist od stručnjaka koji sada hrle u kompanije koje se bave savremenim tehnologijama.

Kompanija Sony ima novog psa

Novi pas kompanije Sony osvaja ljupkošću. Aibo je robot koga pokreće veštačka inteligencija. Ume da maše repom, juri za ružičastom loptom i može da nauči nove trikove kao što je „baci pet“. Novi Aibo je unapređena verzija prethodnog ljubimca kompanije koji se pojavio 1999. godine i prodavao se sve do 2006. Slatki pas malo liči na robota, ima oči (dva mala ekrana koja mogu da pokazuju različite i vrlo suptilne izraze), okruglasti izgled i usta koja mogu da se razvuku u osmeh.

Kompanija je predstavila novo štene u sredu u Tokiju. Prodaja će početi u Japanu u januaru. Međutim, cena baš i nije slatka. Naime, prodavaće se za više od 1.700 dolara. Ipak, očekuje se da će biti dostojna konkurencija Amazonovoj Alexi i Goolge-ovom asistentu Home. Za sada je štene samo umiljati pratilac – čuje i razume pohvale, uči i pamti šta njegove vlasnike čini srećnima. Uz dozvolu vlasnika, Aibo može stalno da preuzima i ažurira podatke koji su skladišteni u oblaku i tako vremenom menja svoju ličnost.

Vlasnici mogu da da zamole Aiba da fotografiše. Međutim, robotičko štene može da snima sve što mu se dešava i tako stvori bazu podataka koja se sastoji od uspomena koje vlasnici mogu da pregledaju u određenoj aplikaciji. Robotički pas ima baterije koje traju dva sata, dok im je potrebno tri sata da se napune. Kompanija je obezbedila elektronsku kost (Aibone) ako štene ogladni.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079