Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Napravljeni roboti najsličniji čoveku: igraju badminton, prave čučnjeve i imaju kompletan skelet


Japanski naučnici razvili su robote koji mogu da igraju badminton, rade zgibove i izvode vratolomne pokrete tako što su prvi put od kad se prave roboti, napravili zglobove koji funkcionišu kao ljudski i stvorili ljudsku strukturu kostiju da bi robotima omogućili obavljanje potpuno prirodnih pokreta. Većina humanoidnih robota koji su se do sad pojavili napravljeni su uz pomoć najjednostavnijih inženjerskih principa zbog čega im je telo kruto i glomazno, a pokreti kruti. Međutim, tim sa Univerziteta u Tokiju napravio je par humanoidnih robota koje su nazvali Kengoro i Kenšir. Pri stvaranju robota, tim je pratio kretnje ljudskog tela, rekonstruisao ceo mišićno-koštani sistem u aluminijumu, čeliku i plastici i ugradio sintetičke tetive i zglobove. Roboti imaju grudni koš i pokretljivu kičmu, kao i senzorni nervni sistem koji stalno nadzire ravnotežu i stabilnost. Pošto su dobili mogućnost obrade informacije, mogu da deluju bez unapred datih instrukcija. Naučnici i programeri kažu da njihovi humanoidi mogu da pomognu istraživačima da razumeju kako se ljudi kreću tokom sportskih aktivnosti, mogu da pomognu u razvoju veštačkih udova, unaprede izgled lutaka koje se koriste u testiranju sudara i pruže realističniju proceduru za rast ljudskih tkivnih graftova.

Glavni istraživač Juki Asano je rekao: „Tokom prošla dva milenijuma, ljudi su nastojali da razumeju sisteme i mehanizme koji čine ljudsko telo. Međutim, konvencionalni humanoidi poseduju ograničenja jer su napravljeni na osnovu teorija konvencionalnog inženjerstva, mehanike, elektronike i informatike. Nasuprot tome, naša namera je da stvorimo humanoida zasnovanog na sistemima ljudskog tela, uključujući mišićno-koštanu strukturu, senzorni nervni sistem i metode obrade informacija u mozgu.

Naš istraživački tim je uspešno razvio mišićno-koštane robote. Oni imitiraju ljudsku mišićnu i koštanu strukturu, podržavaju fleksibilnost tela i ponašanje ljudi, i podržavaju aktiviranje mišića u ljudskom stilu korišćenjem impulsa izazvanog pokretima tetiva.“ U novom članku objavljenom u časopisu Science Robotics, autori su pokazali da su Kengoro i Kenšir napravljeni tako da u potpunosti podražavaju proporcionalnost ljudskog tela, strukturu skeleta, raspored mišića i funkcionisanje zglobova, zbog čega predstavljaju najživotnije humanoide ikad napravljene. Inženjeri su izmerili dužinu i oblik kostiju, kako bi u potpunosti rekonstruisali prosečan ljudski skelet osobe visoke 157 cm. Roboti imaju i prosečnu ljudsku težinu od 51 kg.

Veštački mišici su izgrađeni od elektro-motora, žica i senzora, a robot ima dve ruke (na svakoj je pet prstiju) i stopala koji su elastični i mogu se savijati baš kao ljudski udovi. Zglobovi su napravljeni od zglobnih šupljina i površina da bi robotima omogućili niz pokreta koji nikad do sada nisu mogli da naprave. Kičma je sastavljena od pojedinačnih odvojenih pršljenova i savija se da bi postigla svoju prirodnu krivinu, što omogućava robotima da rade čučnjeve, naginju se i savijaju unazad. Nekoliko delova tela napravljeni su pomoću 3D štampača da bi bili identični ljudskim delovima tela. Roboti su prolazili kroz određene testove da bi pokazali da mogu da obavljaju teške fizičke vežbe, kao što su zgibovi, čučnjevi , različita opterećenja kičmenog stuba, kao i udaranje reketom loptice za badminton. „Sproveli smo procenu njihovog dizajna, uporedivši ih sa ljudima ili postojećim humanoidima i utvrdili da je anatomija naša dva humanoida skoro identična ljudskoj“, dodao je Asano.
Takva sličnost, takođe, omogućava ovim humanoidima da se uklope u ljudsku životnu sredinu, odnosno, da koriste alate, nose odeću ili ulaze u automobil.

U posebnom članku koji se pojavio u specijalnom izdanju časopisa Science Robotics, naučnici u Italiji predstavili su najnoviju verziju prvog deteta humanoida, nazvanog iCub. Ovaj humanoid veliki je kao petogodišnje dete, visok je 104cm, može da puzi, sedi, normalno hoda, ima fizičku interakciju sa okolinom i prepoznaje objekte. Jedan je od retkih robota na svetu sa osetljivim elektronskim sistemom u koži na celom telu koji mu omogućava da ima čulo dodira.

Urednik Guang-Zong, inače i suosnivač Hamlin centra za robotičku hirurgiju na Imperijal koledžu pišući o trenutnom stanju humanoida, rekao je: „Humanoidi predstavljaju jedan od krajnjih ciljeva robotike. Ovi roboti su suštinski multidisciplinarni; obuhvataju napredne kretnje, manipulacije, biomehaniku, veštačku inteligenciju, mašinsku viziju, percepciju, učenje i kognitivni razvoj, kao i bihejvioralne studije.“ „Još smo na početku dugačkog puta stvaranja humanoidnog robota koji je inteligentan i može da deluje, razume i reaguje kao ljudsko biće u realnom svetu“, dodao je.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079