Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

VI na radnom mestu: Sve što treba znati

Kako će veštačka inteligencija promeniti svet rada, na bolje i na gore. Iako je bilo dosta priče o tome kako će veštačka inteligencija (VI) transformisati svet rada, do sada su se efekti otkrivali suptilno i sporo, mada je počeo da se ukazuje stepen nastupajućih promena. Sposobnost računara da uči, a ne da se programira kako da izvršava određene zadatke po prvi put u domet automatizacije stavlja širok spektar složenih uloga. Iako ovaj novi talas automatizacije još nije rasprostranjen, danas se naslućuje koliko će te nove mogućnosti promeniti prirodu rada: Amazon Go-ov supermarket bez blagajne, u kome kupci samo zgrabe ono što žele i odlaze, hiljade Amazon Kiva robota koji unose robu u džinovska skladišta maloprodaje i iznose je iz njih, i uparivanje VI i IoT senzora radi sprovođenja predvidivog održavanja na ThyssenKrupp liftovima širom sveta. Upotreba VI na radnom mestu možda još uvek nije uobičajena, ali verovatno će ta upotreba uticati na sve industrijske grane i to na bezbroj načina.

Kako kompanije danas koriste VI i gde ona ima najviše uticaja?

Mada je upotreba VI tek u začetku, ne nedostaju pilot projekti i ispitivanja tehnologija uz pomoć VI u maloprodaji, proizvodnji, prodaji, potrošačkim službama, logistici i upravljanju poslovnim prostorom.

Botovi i virtuelni pomoćnici

Pošto sistemi trenirani mašinskim obučavanjem stiču sposobnost da razumeju govor, a u manjoj meri i jezik, tako perspektiva automatizovanih razgovora postaje stvarnost.

Iako su takvi sistemi obično ograničeni na jednostavan scenario pitanja i odgovora, trgovci na malo eksperimentišu sa korišćenjem takvih botova za odgovaranje na pitanja kupaca i pomoć osoblju da odgovara na pitanja.

Jedan od takvih primera je britanska maloprodaja elektronike Dixons Carphone, koja je pomoću Microsoftovog Bot Frameworka i Microsoft Cognitive Services napravila konverzacijski bot. Bot, koji se zove Cami, koristi se za odgovaranje na pitanja putem veb stranice brenda Currys preko Facebook Messenger-a, i tako pomaže osoblju i kupcima da pronađu proizvode i proveravaju zalihe.

Slično tome, telekomunikacioni provajder Three radio je sa konsultantskom firmom Redant na razvoju "multi-kanalnog provajdera prodaje" zasnovanog na IBM Watson-u, dizajniranog da odgovori na govorne ili tekstualne upite na prirodnom jeziku na osnovu analize na hiljade dokumenata, detalja proizvoda, kritika kupaca i objava na društvenim medijima. Coca-Cola je takođe bila zadovoljna kako je četbot servis za klijente zasnovan na Nuanceovoj Nini uspešno obrađivao jednostavne klijentske upite.

Međutim, mnoge od ovih ponuda i dalje su izgleda u ranoj fazi, pa još uvek mogu da postignu relativno ograničen opseg interakcija sa klijentima. Google je nedavno prikazao potencijal četbota sa demonstracijom svog Duplex sistema. Duplex je prikazan kako telefonira firmama kao što su restorani i frizerski saloni i zakazuje posete. Sistem je naizgled zvučao i ponašao se dovoljno kao čovek, čak i ubacujući povremeno "mm-hmm" kao da mu je dosadno, da osoba koja je govorila s njim čini se nije znala da ne razgovara sa čovekom. Iako je to bila impresivna demonstracija sinteze govora i razumevanja prirodnog jezika putem četbota, nije bilo jasno do koje mere je demonstracija doterivana i koliko je bilo propalih pokušaja.

Drugi poslovno orijentisani botovi više su fokusirani na preduzeća, programski gigant SAP razvija SAP CoPilot, digitalnog pomoćnika dizajniranog da pomaže u zadacima kao što su izrada ugovora o kupovini, kao i saradnja između kolega, preko njegove sposobnosti da odgovori na konkretna poslovna pitanja kao što je "Koja je moja ukupna potrošnja kod prodavca X?".

Neke od ovih ponuda smanjuju razliku između botova ograničenih na razgovor o određenoj temi i širih razgovornih sposobnosti virtuelnih pomoćnika.
Primeri virtuelnih asistenata usmerenih na poslovanje uključuju IPSoftovu Ameliju koja može poslužiti za niz uloga, uključujući i prijem poziva za podršku ili istraživača predmeta u advokatskoj kancelariji, nakon nekoliko meseci obuke od strane ljudi koji su vršili tu ulogu i unošenja dokumenata sa napomenama. Amelia nije samo asistent za ćaskanje, već i konverzacijski čeoni prikaz za IPSoftov 1Desk, koji automatizuje čitav niz pozadinskih poslovnih operacija.

Prodaja opreme za domaćinstva takođe se kreće u oblast stvaranja virtuelnog pomoćnika za prostor preduzeća, bilo da se radi o Amazon-u sa Alexa for Business ili Cisco-ovoj VI-ji za poslovanje.

Kao i kod mnogih tehnologija u kojima se koristi VI, cilj korišćenja četbotova i virtuelnih pomoćnika izgleda je ili da postojeći zaposleni budu efikasniji ili da se zamene manuelne uloge.

IoT i analitika

Analitika nije ništa novo, ali sama količina podataka koju je moguće prikupiti od jeftinih senzora i IoT uređaja je na do sada najvišem nivou.
Donošenje pametnih odluka primenom mašinskog obučavanja nad ovim podacima može da koristi, kao što to otkriva međunarodna kompanija za liftove ThyssenKrupp.

Ova nemačka firma koristi Microsoftovu Azure platformu u oblaku i Azure IoT Suite da analizira podatke sa senzora povezanih na internet koji se nalaze u njihovih 12 miliona liftova i koristi mašinsko obučavanje da predvidi kada bi liftovi mogli da se pokvare - na osnovu modela prethodnog korišćenja i otkazivanja. To omogućava da se inženjeri upute da izvrše preventivno održavanje, rešavaju potencijalne probleme pre nego što se javi kvar, i spreče nepotrebno pozivanje inženjera. Sistem je u stanju da smanji zastoje liftova na polovinu, prema ThyssenKrupp.

Ovakav pristup predviđanja iz IoT podataka ima primene u mnogim industrijama, od preventivnog održavanja železničkih pruga, naftovoda i avionskih motora, do prilagođavanja automatizovanih sistema za negu useva kako bi se omogućila bolja berba.

Mašinsko viđenje na radnom mestu

Mašinski viđenje je oblast VI koja bi omogućila automatizaciju velikog broja manuelnih uloga koje bi se do nedavno smatrale suviše složenim za upravljanje računarskim sistemom.

Jedan primer je Amazon Go, prodavnica u kojoj kupci samo uzmu ono što žele i izlaze iz prodavnice sa svojom robom. Sistem radi koristeći više od 100 kamera postavljenih po celoj prodavnici kako bi pratile šta svaki kupac uzme. Sistem je u stanju da svakom uzetom dobru dodeli jedinstvenu oznaku, što omogućava da se kupcu naplati tačan iznos kad izađe, putem Amazon aplikacije na njegovom pametnom telefonu.

Prema nekim izveštajima, u ovim prodavnicama je potrebno najviše 10 radnika po prodavnici, jedan red veličine manji broj zaposlenih nego u tradicionalnim supermarketima.

Maloprodaja bez blagajni je očigledno samo jedna mogućnost korišćenja mašinskog viđenja, sa potencijalom da se ova tehnologija koristi kao pomoć robotima koji kuvaju hranu u restoranima, za inspekciju habanja infrastrukture, za pomoć robotima u skladištima koji uzimaju robu sa polica - spisak je skoro beskrajan.

Roboti na radnom mestu

Roboti nisu ništa novo na radnom mestu, već decenijama postoje u fabrikama automobila. Ono što je danas različito je da roboti počinju da se koriste za manje ponavljajuće i predvidive zadatke. Dok robotska montažna ruka na proizvodnoj liniji automobila zahteva da šasija vozila bude na istom mestu svaki put kada se zavaruje neki deo automobila, počinju da se pojavljuju roboti koji mogu da se suoče sa većim delom neizvesnosti u svom okruženju, što proširuje zadatke koje mogu da preduzmu i otvara mogućnost bliže saradnje sa ljudima.

Amazon je ponovo na vodećem mestu u načinima korišćenja robota za poboljšanje efikasnosti unutar svojih skladišta. Njihovi skladišni roboti visoki do kolena prenose police proizvoda do ljudi koji biraju proizvode za slanje. Amazon ima više od 100.000 botova u svojim centrima popunjavanja, sa planovima da dodaju još mnogo više. Amazon takođe naglašava da, pošto je broj botova porastao, takođe raste i broj živih radnika u ovim skladištima. Međutim, Amazon i male firme za robotiku rade na automatizaciji preostalih ručnih poslova u skladištu, kao što je biranje predmeta sa polica, tako da nije sigurno da će ručni i robotski rad nastaviti da rastu istom brzinom.

Kineski proizvođač Foxconn, koji proizvodi Apple iPhone, postepeno povećava upotrebu robota na svojoj proizvodnoj liniji, navodno automatizujući 60.000 radnih mesta u 2016. godini.

Kako je robotska proizvodnja napredovala, sve veći deo ručnih procesa automatizuje se u kineskim fabrikama, a kompanija Changying Precision Technology zamenjuje 90% svoje ljudske radne snage u fabrici u Dongguanu, gde se prave delovi za mobilne telefone. Otkrića u oblastima kao što je mašinsko obučavanje pomažu u povećanju sposobnosti robota i uvode ih u nove oblasti.

Ove godine se pojavio robot za okretanje hamburgera, koji koristi mašinsko viđenje da bi otkrio gde se burgeri nalaze na roštilju. Dok robot, nazvan Flippy, može, navodno, da spremi 2.000 burgera dnevno, povučen je na nadogradnju nakon samo jednog dana pošto zbog porasta interesovanja nije uspevao da drži korak sa potražnjom.

Foresterov izveštaj 'Vodič CIO za automatizaciju, VI i robotiku' govori o nastajućoj kategoriji "kobota", robota koji mogu bezbedno da sarađuju sa ljudima na zadacima, a koji se sada prave kako u startapovima kao što je Rethink Robotics tako i u uspostavljenim igračima poput FANUC-a. Još jedan relativno novi tip robota su botovi za korisničke usluge, koji spajaju četbot sposoban da razume govor i jezik sa robotom koji često ima prijateljski humanoidni izgled.

Izveštaj Forester-a se odnosi na SoftBank-ov Pepper i LoveBot iz Lovesa-a kao primere i vidi ih kao evoluciju terminala za korisničke usluge i kioska koje već neko vreme koriste McDonalds i Delta Airlines.

"U maloprodajnom kontekstu, informacioni oficiri mogu da koriste ove robote za pružanje preporuka kupcima, da vode posao dopunjavanja i obnove i da oslobađaju ljude od ponavljajućih zadataka", navodi se u izveštaju.

Automatizacija robotskih procesa

Kancelarijski zadaci kao što su unos podataka, računovodstvo, ljudski resursi i upravljanje lancem snabdevanja su puni ponavljajućih i polu-predvidivih zadataka - prikupljanje podataka i njihovo premeštanje među različitim sistemima - koji su zreli za automatizaciju.

Tokom automatizacije robotskog procesa (RPA), koristi se softver za hvatanje pravila po kojima ljudi obrađuju transakcije, manipulišu podacima i šalju podatke u računarske sisteme i iz njih, u pokušaju da se zatim ta pravila upotrebe za izgradnju automatizovane platforme koja može da izvršava te uloge.
Foresterov izveštaj 'Vodič CIO-a za automatizaciju, VI i robotiku' nalazi da RPA ne mora da eliminiše ljudske poslove: "Mlekara je eliminisala osam posto pozicija u jednom odeljenju kada je primenila RPA za finansijska usaglašavanja - ali su Foresteru rekli da su preostali radnici bili daleko srećniji sa složenijim, zanimljivijim poslovima koje su dobili, dok su ponavljajuće zadatke prepustili botovima. "

Međutim, kao i kod drugih pomaka u automatizaciji pomoću VI-je, postojeći procesi se ne mogu jednostavno prekidačem prebaciti sa ručnog u automatizovano, a uglavnom će biti potrebno preprojektovanje prema automatizovanom sistemu kako bi se optimizovale koristi.

Autonomna vozila i VI

Iako autonomna vozila još uvek nisu svakodnevna pojava, a na potpuno samovozne kamione verovatno će se čekati još nekoliko godina, sve više počinju da se razvijaju manji roboti za isporuku, što ukazuje na skoru revoluciju u tome kako se transportuje sitna roba.

Starship Technologies daje pravac koristeći svoje autonomne botove na točkovima za isporuku hrane u Evropi, koji samostalno krstare trotoarima do odredišta. Slično tome, Domino je razvio sopstvenu robotsku jedinicu Domino, autonomni bot za isporuku pica dizajniran za tandrkanje po trotoarima, a sada je dostupan Piaggio Fast Forward-ov robot Gita, lopta na točkovima koja može da ponese do 20 kilograma i da sledi čoveka.

U međuvremenu, Amazon i Google su angažovani u zasebnim projektima za isporuku dronovima, u cilju korišćenja automatizovanih bespilotnih letilica da bi se vreme isporuke maloprodajne robe skratilo na 30 minuta ili manje, i to 24 sata svih 7 dana.

Ovi projekti su još uvek u relativno ranoj fazi, a dronovi i botovi za dostavu se danas praktično nigde ne koriste, iako broj pilot projekata ukazuje na to da u roku od nekoliko godina mogu da postanu svakodnevna pojava.

VI i prevođenje i transkripcija

Prevođenje u realnom vremenu i prepoznavanje govora dugo su bili nedostižni cilj istraživanja u VI, a dok u ovim oblastima automatizovani sistemi zaostaju za ljudskim performansama, u posljednjih nekoliko godina je mnogo bolje.

Sa preciznošću za transkripciju krajem devedesetih i prevođenjem dovoljno dobrim da u većini slučajeva bude barem razumljivo, počinju da se javljaju proizvodi usmereni na biznis sa automatizovanim prevođenjem i transkripcijom za sastanke.

Jedan primer je Ricoh Cognitive Whiteboard, koji može za hvatanje beleški sa sastanaka da koristi usluge transkripcije koje pruža IBM Watson, a ako postoji saradnja timova iz raznih zemalja, može da prevodi taj sastanak u realnom vremenu, kao što možete da vidite demonstraciju u IoT Centru IBM Watson u Nemačkoj (https://www.techrepublic.com/videos/video-the-ibm-watson-powered-whiteboard-translates-multi-lingual-meetings-in-real-time/).

VI i analiza raspoloženja na društvenim medijima

Kako je mašinsko obučavanje postiglo napredak u procesu obrade prirodnih jezika, povećana je upotreba sistema koji koriste VI za analizu raspoloženja korisnika na društvenim medijima - sa ponudama koje su dostupne od IBM-a, Microsofta i drugih velikih dobavljača platformi u oblaku.
Međutim, mada sistemi mogu da označe šire raspoloženje u klijenatskoj bazi, preduzeća odmah ističu njihova ograničenja - kao što je rvanje sa identifikacijom konteksta i kako on može da promeni značenje.

Troy Janisch, koji vodi tim društvenih uvida u US banci, rekao je na prošlogodišnjem simpozijumu Sentiment Analitics da je još uvek potrebna ljudska intuicija da bi se shvatio kontekst.

VI, uvećana i virtuelna realnost

Čini se neizbežnim da će na kraju VI igrati ključnu ulogu u slušalicama sa uvećanom realnošću, displejima koji se nose na glavi i koji će u pogled nosioca dodavati digitalne informacije, na primer, pokazujući hotelskom recepcioneru šta voli i šta ne voli gost koji mu prilazi. Microsoft je već najavio da će druga generacija njegovih Hololens slušalica, za koje se šuška da će biti izdate 2019, imati namenski čip za ubrzavanje VI zadataka kao što je prepoznavanje objekata.

Iako je Hololens još u ranoj fazi, veliki broj kompanija eksperimentiše sa korišćenjem tih slušalica u različitim ulogama, na primjer, BAE Systems koristi Hololens da bi naučio radnike kako da sastave bateriju za njihove zelene HybriDrive autobuse.

Koje su prednosti korišćenja VI tehnologije na radnom mestu?

Foresterov izveštaj Vodič CIO-a za automatizaciju, AI i robotiku opisuje tehnologije automatizacije kao nešto što oficirima informatike nudi "brojne mogućnosti za povećanje uticaja njihovih napora u digitalnoj transformaciji", navodeći poboljšanja u smislu obima, brzine, personalizacije usluga, podele rada, kvaliteta i bezbednosti.

U međuvremenu, analitičarska kuća Gartner u svom izveštaju 'Koristite programe digitalnog radnog mesta za povećanje, a ne za zamenu ljudi veštačkom inteligencijom', vidi potencijal da "VI tehnologije" deluju "kao dopuna ljudskih veština" i da "drastično poboljšaju kvalitet donošenja odluka i efikasnost procesa ".

Kako preduzeća mogu da implementiraju VI na radnom mestu?

Za preduzeća koja žele da iskoriste prednosti navedenih VI tehnologija, analitička kuća Ovum preporučuje, u svom izveštaju za 2018, 'Trendovi koje treba posmatrati: Mašinska inteligencija', da preduzeća "treba da imaju za cilj da grade otvorene sisteme u okviru VI tehnologije" kako bi osigurala stalnu kompatibilnost kako se pojavljuju nove tehnologije.

Za one koji žele da izgrade sopstvenu VI uslugu, postoji dosta infrastrukture zasnovane na tehnologiji oblaka prilagođene za obučavanje i izvršavanje modela mašinskog obučavanja. Ipak, pored kompanija koje će raditi sa firmama na implementaciji VI i automatizacije, kao što je IPSoft, postoji i sve veći broj gotovih platformi baziranih na VI tehnologiji usmerenih na industriju, koje izdaju IBM i drugi,.

Ovum savetuje da će "rad sa stručnjacima na terenu biti mnogo lakši nego da se gradi interna VI usluga, ali velika preduzeća će dugoročno imati koristi od uspostavljanja određenog stepena interne stručnosti, posebno u oblasti nabavljanja i upravljanja podacima, identifikovanja slučajeva poslovne primene, i upravljanja procesom razvoja VI. "

Da li će ljudi moći da rade zajedno sa VI i da li će VI uništiti radna mesta?

Mada su postojali pojedinačni primeri da je automatizacija i robotika masovno zamenila ljude, krajnji uticaj VI revolucije na radna mesta trenutno je manje siguran. Iako neki brinu o velikom uništenju radnih mesta, na primer o autonomnim vozilima koja zamenjuju na milione kamiondžija širom sveta, drugi kažu da će veća vrednost biti u tome da VI poveća sposobnosti postojećih radnika. Naravno, čak ni ovaj scenario ne sprečava ukidanje radnih mesta, jer bi jedan radnik dopunjen sa VI bio u stanju da izvršava uloge za koje je bilo potrebno više ljudi.

Forester predviđa da će automatizacija do 2027. godine uništiti 17 odsto svih radnih mesta u američkoj ekonomiji, mada će to biti kompenzovano stvaranjem radnih mesta ekvivalentih sa 10 procenata radne snage.

Ekonomista MIT-a Erik Brynjolfsson tvrdi da društvo treba da bude spremno za promene do kojih može doći, da se pripremi za posledice scenarija u kojima automatizacija potpuno menja industrije koje trenutno zapošljavaju veliki broj ljudi.

"Nije da opada ukupna potražnja za radnom snagom, već da opada potražnja za određenim vrstama veština, a potražnja za drugim veštinama raste, pa ako u ekonomiji nemamo dobro uklapanje i ako ne razmišljamo o tome i pravilno razvijamo naše institucije, onda ćemo imati gubitnike, a ne samo dobitnike", rekao je ZDNetu.

Nije neophodno da VI uništi više uloga nego što ih stvori, već da oni sa ukinutih uloga možda nemaju veštine, temperament ili priliku da pređu na novostvorene uloge, a to bi moglo imati negativne posledice kako za pojedince tako i za društva. Ova neusklađenost može biti naročito izazovna za društva jer automatizacija povećava brzinu kojom radna mesta nestaju.

Koje kompanije su na čelu razvoja VI-je i šta one rade?

Ne iznenađuje da su najveće tehnološke kompanije u svetu takođe na čelu istraživanja VI. Kompanije kao što su Google, Microsoft, Amazon i Facebook krče put - sa Google, Microsoft i Amazon platformama u oblaku koje nude i sirove infrastrukture i servise na zahtev koji koriste VI, kao što su govor, jezik, prepoznavanje raspoloženja i viđenja, kao i usluge za izgradnju četbotova i izvođenje informacija od IoT podataka. U međuvremenu, IBM, pored svojih opštih ponuda na zahtev, takođe pokušava da prodaje konkretne servise vezane za VI usmerene na sve od zdravstvene zaštite do maloprodaje.

Polje automatizacije robotskih procesa takođe sadrži široku lepezu specijalizovanih kompanija, uključujući Automation Anywhere, Blue Prism, Contextor, EdgeVerve Systems, Kofax, Kryon Systems, NICE, Pegasystems, Redwood Software, Softomotive, UiPath i WorkFusion.

Izvan SAD, kineske firme Alibaba, Baidu i Lenovo žestoko ulažu u VI u oblastima od e-trgovine do autonomne vožnje. Kao zemlja, Kina ima državni plan da VI postane osnovna industrija zemlje, koja će do 2020. godine vredeti 150 milijardi juana (22 milijarde dolara). U toj zemlji postoji i rastuća startap scena VI, sa firmom za prepoznavanje lica SenseTime nedavno procenjenom na 4,5 milijarde dolara, na osnovu njenog brzog porasta broja klijenata, gde spadaju vlade kineskih gradova koje koriste softver za prepoznavanje lica za identifikaciju ljudi i za otkrivanje sumnjivog ponašanja.

Kombinacija slabih zakona o privatnosti, ogromnih investicija, usklađenog prikupljanja podataka i BigData analitike u velikim firmama kao što su Baidu, Alibaba i Tencent, navodi neke analitičare da veruju da će Kina imati prednost u odnosu na SAD kada je u pitanju buduće istraživanje VI, pa jedan analitičar opisuje šanse da Kina preuzme vodeću ulogu od SAD sa 500 prema jedan u korist Kine.

Izvor: ZDNet

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079