Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Ocene Silicijumske doline za 2017. godinu

Kad se u budućnosti istoričari osvrnu na 2017. godinu, uvideće da su tada najmoćnije američke tehnološke kompanije i ekosistem investicionog kapitala koji ih je stvorio bile pod neobično velikom lupom političara i javnosti. Inovativna mašinerija u toj oblasti ostvarila je brojne tehničke novine, ali sporovi u vezi sa lažnim vestima i seksualnim uznemiravanjem koje su prijavile poslovne žene bacile su senku na Silicijumsku dolinu u ovoj godini. Sledi kratka rekapitulacija najvažnijih događaja.

USPONI

Velike tehnološke kompanije u zalivskoj oblasti San Franciska imale su mnogo posla u 2017. godini, a veštačka inteligencija je za mnoge od njih bila od najveće važnosti. Sa dugačkog spiska novina u toj oblasti spomenućemo TensorFlow Lite kompanije Google, odnosno „laku kategoriju“ softvera otvorenog koda za mašinsko učenje koja je ubrzala prihvatanje veštačke inteligencije u mnogim kompanijama. Nova verzija je omogućila korišćenje veštačke inteligencije u mobilnim telefonima i kućnim aparatima kao što su frižideri i zvučnici. I kompanija Facebook je doprinela napretku veštačke inteligencije predstavljanjem platforme ParlAI, koja je naučnicima olakšala stvaranje razgovornih sistema veštačke inteligencije i kombinovanje različitih pristupa mašinskom dijalogu.

Napredak je napravljen i u oblasti hardvera za veštačku inteligenciju. Kompanija za proizvodnju poluprovodnika Nvidia sa sedištem u Santa Klari uočila je da je cena njenih deonica skočila kad su istraživačke laboratorije i kompanije kupile veliki broj grafičkih procesorskih jedinica iz njene proizvodnje koje su postale deo mnogih aplikacija mašinskog učenja. Kompanija je predstavila i brojne nove proizvode koji su namenjeni veštačkoj inteligenciji, a uspela je da pokaže kreativnu primenu svoje tehnologije. Kompanija Google predstavila je novo integrisano kolo za mašinsko učenje – procesorsku jedinicu Cloud Tensor, kao i te povezane jedinice u oblaku pomoću brzih veza podataka da bi se napravili moćni veštački inteligentni računari.

Autonomna vozila i proširena stvarnost druga su dva prioriteta tehnoloških kompanija iz Silicijumske doline. Waymo, kompanije Alphabet kao i Uber, Lyft i Tesla tokom godine su objavljivali novosti u vezi sa transportom. Kompanija Waymo je odlučila da testira flotu autonomnih vozila u Finiksu; Uber je odlučio da potroši jednu milijardu dolara na 24.000 autonomnih vozila kompanije Volvo. Na tom putu našlo se i nekoliko udarnih rupa uključujući i pravnu bitku između kompanija Uber i Waymo oko krađe intelektualne svojine koja će se najverovatnije nastaviti u 2018. godini. Na polju proširene stvarnosti, Google i Apple su predstavile unapređene programe za svoje pametne telefone i tablete što će omogućiti masovnu proizvodnju nove tehnologije.

I inovativne kompanije u Silicijumskoj dolini imale su mnogo posla. Predviđanja iz 2016. godine koja su najavljivala predstojeće nestajanje takozvanih „jednoroga“, tehnoloških kompanija ili privatnih preduzeća vrednosti od 1 milijarde dolara ili više, nisu se ostvarila. Ukupna ulaganja preduzetnog kapitala se povećavaju. Prema podacima stručnih časopisa, preduzetni kapital dostigao je najvišu vrednost u deceniji. To je ohrabrilo inovativne kompanije u Dolini, iako su postojale naznake da se usporava finansiranje kompanija u ranoj fazi razvoja jer se sve više novca sliva u kompanije „jednoroge“.

PADOVI

To su bile dobre vesti, a sad one loše. Spor oko napora Rusije da utiče na ishod predsedničkih izbora 2016. godine izmišljajući objave na društvenim mrežama Facebook, Twitter, YouTube i mnogim drugim izazvao je intenzivno interesovanje Kongresa za funkcionisanje tih kompanija. Izvršni direktor kompanije Facebook Mark Zakerberg odmah je odbacio optužbe da je Rusija izmanipulisala njegovu platformu i tako uticala na glasanje i glasače. Kad se kasnije ispostavilo da su se objave iz Rusije pojavile u odeljku novosti na nalozima 126 miliona ljudi – što je mnogo više 10 miliona kako je procenila kompanija – otkriće je pokrenulo žestoku debatu o mogućnostima zauzdavanja Facebook-a i ostalih društvenih mreža.

Tokom godine pojavili su se uznemirujući dokazi da društvene mreže iz Silicijumske doline ne mogu efikasno da kontrolišu sadržaj koji se objavljuje. Kao odgovor na ogroman broj nasilnih video sadržaja i govora mržnje koji su se pojavili, kompanija Facebook je u maju izjavila da će pored 4.500 zaposlenih zaduženih za pregledanje sadržaja koji ne odgovaraju postavljenim standardima zajednice na društvenoj mreži, uposliti još 3.000. Početkom decembra, kompanija YouTube ,koja je takođe kritikovana zbog neodlučnosti da se uhvati u koštac sa neprimerenim sadržajima, rekla je da Google, u čijem je posedu, namerava da proširi tim zadužen za pregledanje neodgovarajućeg materijala koji bi sledeće godine trebalo da broji 10.000 članova.

Nagomilavanje ljudske radne snage neće rešiti taj problem. Izazov za Silicijumsku dolinu ne samo u sledećoj, nego i u narednim godinama, biće pronalaženje boljih tehnoloških alatki koje bi mogle da se iskoriste u te svrhe. Veštačka inteligencija bi ovde mogla da obavi važan zadatak. Kompanija YouTube kaže da je 98% uklonjenih video sadržaja obeleženo pomoću algoritama mašinskog učenja; polovinu sklone za manje od dva sata od postavljanja na sajt. Ohrabrujuće, ali društvene mreže bi trebalo da dođu do mnogo boljih rešenja za ovaj problem.

Postoji još nešto čime Silicijumska dolina, ili, još bolje, cela industrija savremenih tehnologija treba da se pozabavi, a to je duboko uvrežena rodna diskriminacija. Suzan Fauler je u februaru donela hrabru odluku i napisala objavu o poražavajućem stanju ljudskih odnosa u kompaniji Uber, zbog čega je izvršni direktor Travis Kalanik ostao bez radnog mesta nakon što je izvršena unutrašnja kontrola. Njena objava je pokrenula i širu raspravu o rodnoj diskriminaciji u svetu savremenih tehnologija. Rasprava je postala izuzetno ozbiljna pošto se pojavilo nekoliko izveštaja preduzetnica koje su navele da su ih seksualno uznemiravali pojedini ulagači preduzetnog kapitala i drugi istaknuti poslovni ljudi iz Silicijumske doline.

Rid Hofman, osnivač društvene mreže LinkedIn i visoko cenjeni investitor u Silicijumskoj dolini je u novembru pozvao rukovodioce tehnoloških kompanija da ulože veće napore u suzbijanje rodne i rasne diskriminacije. Izjavio je da kompanije snose odgovornost za svoje postupke i da su standardi sve viši što su kompanije veće. Silicijumska dolina je promenila način poslovanja i proizvodnje u mnogim privrednim granama. U 2018. godini trebalo bi da se postara da promeni sebe.

Napravljeni roboti najsličniji čoveku: igraju badminton, prave čučnjeve i imaju kompletan skelet


Japanski naučnici razvili su robote koji mogu da igraju badminton, rade zgibove i izvode vratolomne pokrete tako što su prvi put od kad se prave roboti, napravili zglobove koji funkcionišu kao ljudski i stvorili ljudsku strukturu kostiju da bi robotima omogućili obavljanje potpuno prirodnih pokreta. Većina humanoidnih robota koji su se do sad pojavili napravljeni su uz pomoć najjednostavnijih inženjerskih principa zbog čega im je telo kruto i glomazno, a pokreti kruti. Međutim, tim sa Univerziteta u Tokiju napravio je par humanoidnih robota koje su nazvali Kengoro i Kenšir. Pri stvaranju robota, tim je pratio kretnje ljudskog tela, rekonstruisao ceo mišićno-koštani sistem u aluminijumu, čeliku i plastici i ugradio sintetičke tetive i zglobove. Roboti imaju grudni koš i pokretljivu kičmu, kao i senzorni nervni sistem koji stalno nadzire ravnotežu i stabilnost. Pošto su dobili mogućnost obrade informacije, mogu da deluju bez unapred datih instrukcija. Naučnici i programeri kažu da njihovi humanoidi mogu da pomognu istraživačima da razumeju kako se ljudi kreću tokom sportskih aktivnosti, mogu da pomognu u razvoju veštačkih udova, unaprede izgled lutaka koje se koriste u testiranju sudara i pruže realističniju proceduru za rast ljudskih tkivnih graftova.

Опширније...

2018. može označiti početak života bez kablova, stvarno

Usaglašavanje tehnologija i proizvoda pomaže da se otvori put za život bez zamršenih kablova. Možda se ne sećate, ali bilo je vreme kada ste morali da priključite kabl u svoj računar ako ste hteli da proverite svoju e-poštu. Danas su bežične Wi-Fi veze dovele do toga da fizički mrežni kablovi postanu retkost. Ali to je samo početak. Tehnološke sile sarađuju na tome da mnogi drugi kablovi u našem životu postanu relikvije prošlosti. 2018 možda neće biti godina kada će svi kablovi nestati iz vaše kuće, ali bi mogla da označi početak nove velike faze razmršivanja. Počeće od uređaja sa kojim verovatno provodite najviše vremena svaki dan: vašeg telefona. Mnogi telefoni već godinama nude bežično punjenje, ali Apple-ova tehnologija prenosa ove godine za iPhone 8 i iPhone X šalje snažnu poruku korisnicima i proizvođačima telefona koji posmatraju sa strane: uskočite, ne oklevajte. Drugi kablovi koji bi mogli da se odbace biće vaš kabl za slušalice, kabl za napajanje vašeg laptopa i možda čak i vaša širokopojasna veza sa internetom. Sve je to deo neizbežnog prelaska na dizajne koji se lakše instaliraju, održavaju i neograničeno koriste. Taj daleki san o sistemu za zabavu u dnevnoj sobi bez kablova više nije toliko dalek.

Опширније...

Pet predviđanja za hibridno tržište oblaka u 2018

Javni oblak dobija svu pažnju, ali privatne i hibridne oblake očekuje veliki rast u 2018. godini. Uprkos javnom oblaku koji izgleda privlači lavovski deo pažnje na tržištu oblaka, tržišta privatnog i hibridnog računarstva u oblaku rastu i jačaju, a stručnjaci predviđaju da će tek dobiti značaj u 2018. i kasnije. "Neke kompanije su doživele očekivanu korist od privatnih oblaka fokusiranih na infrastrukturu, ali je fokus ponovo na programerima, najpre za oblak na vlastitoj lokaciji, a novi tehnološki Stack (će) izazvati novo interesovanje za privatne oblake i eksperimentisanje u njima" tvrde Forresterov analitičar za istraživanje Dave Bartoletti i njegove kolege u njihovom predviđanju o tržištu oblaka za 2018. godinu. Postoje podaci koji podržavaju to predviđanje: istraživačka kompanija IDC procjenjuje da tradicionalni centri podataka ove godine predstavljaju 62% potrošnje na IT infrastrukturu, sa 23% tržišta koje ide na javne oblake i 15% u privatne oblake. Do 2020. godine, centri podataka će pasti na 50% tržišta, a javni oblaci će predstavljati nešto manje od trećine tržišta i privatni oblaci 20%. Prevod: centri podataka postaju manje važni, a javni i privatni oblaci postaju sve važniji.

Опширније...

Microsoft osnovao interni univerzitet za izučavanje veštačke inteligencije

Kompanija Microsoft je osnovala interni univerzitet za obrazovanje stručnjaka na polju veštačke inteligencije pošto na tržištu rada ponuda ne može da zadovolji potražnju za obučenim kadrom u toj oblasti. Kris Bišop, direktor laboratorije Microsoft Research u Kembridžu u Velikoj Britaniji, rekao je da je osnivanje Microsoft-ovog univerzitet za veštačku inteligenciju samo jedan od nekoliko koraka koje je kompanija preduzela da bi rešila nedostatak obrazovanih ljudi u oblasti veštačke inteligencije, gde postoji žestoka borba između tehnoloških kompanija za zapošljavanje najboljih stručnjaka. „Naš univerzitet za izučavanje veštačke inteligencije radi po programu internog obrazovanja, što znači da izuzetno pametni i sposobni ljudi koji su stručnjaci u nekoj drugoj oblasti mogu brzo da steknu znanja o mašinskom učenju, kako na osnovnom nivou, tako i u praktičnom smisli, odnosno da nauče kako da odmah upotrebe svoje znanje“, rekao je Bišop. Kada se govori o talentima na polju veštačke inteligencije, Microsoft se takmiči sa kompanijama Amazon i Apple, koje takođe imaju istraživačke centre u Kembridžu, kao i sa kompanijama DeepMind (u vlasništvu Google-a), Facebook, Twitter i mnogim drugim.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079