Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Kako radi WWW

Sredinom 80-ih godina 20. veka personalni računari ušli su u domove običnih ljudi, a za samo nekoliko godina (sredinom 90- ih), postali su međusobno povezani u jednu veliku globalnu mrežu, poznatiju kao Internet. Internet danas predstavlja mrežu svih mreža i na njemu je povezano preko 150.000.000 računara i servera. Informacije koje se nalaze na Internetu su do danas izvršile snažan uticaj na obrazovne, poslovne i personalne komunikacije. Svako može da predstavi svetu svoje ideje, bez posedovanja skupe štamparske opreme ili izdavača, kakve god bile te ideje. U moru raznih sadržaja koje nam Internet pruža, nalaze se naučni i verodostojni tesktovi, ali i tekstovi čija verodostojnost nije do kraja ispitana.

Опширније...

Kako se krade Wi-Fi? I kako da sprečite komšiluk da krade vaš!

Kada sam se prošle nedelje preselio u novi kraj, očekivao sam uobičajene nevolje. Onda sam saznao da moram da čekam preko mesec dana na DSL liniju. Uzbudio sam se. Ako jedan dan nemam pristup Netu, ne mogu da obavljam svoj posao. Dakle, šta sam mogao da radim? Na sledećem ćošku postoji Internet kafić, ali se rano zatvara. Nisam imao izbora -došlo je vreme da počnem da se šunjam oko kućnih mreža mojih suseda.

Опширније...

Jednostavna bezbednost za bežični pristup

Početkom avgusta, na konferenciji Def Con – veliko godišnje okupljanje računarskih hakera – neko je očigledno hakerisao mobilne telefone više učesnika, što bi mogao da bude prvi uspešan proboj u 4G mobilnu mrežu. Ako su prvi izveštaji tačni, ovaj incident je bio posrednički napad, napad tipa “čovek u sredini” (engl. man-in-the-middle, MITM), koji se tako zove zato što se napadač postavlja između druga dva bežična uređaja.

Опширније...

Izvestaj sa Hackathon takmičenja

Timovi sa RAFa:

· Infinity: Miloš Biljanović, Dejan Pekter, Uroš Joksimović, Oroš Jozef

· Tanja Vetrović Panković (3 mesto): Nikola Stoiljković

· Mićko the Komplajler (bez nagrade): Nikola Smiljković, Dimitrije Dimić

 

Опширније...

Čuvanje podataka - istorijski pregled

Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u kartonskim karticama u 18. veku, pa sve do ranih 50-ih godina dvadesetog veka, čuvanje podataka nije mnogo napredovalo. Tada su magnetne trake zamenile bušene kartice za sekundarnu memoriju koja se koristi pored primarne, uvek raspoložive u računaru.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079