Na početku razvoja umrežavanja, kada su računarske mreže bile primitivno sredstvo za istraživanje, a ne infrastruktura od presudnog značaja za svakodnevni rad miliona ljudi, o „upravljanju mrežom" nije bilo ni govora. Kad god bi se naišlo na neki problem, jedina mogućnost bila je promena parametara i ponovno pokretanje datog hardvera ili softvera, a ako je problem otkriven na nekoj udaljenoj lokaciji, onda je to moralo da se uradi fizički na toj lokaciji, što je znatno usporavalo rešavanje i najsitnijih problema.

Zemlje koje primenjuju biometriju

Acrobat sada dozvoljava menjanje i dodavanje teksta na licu mesta (čak i da nemate iste fontove na svom sistemu) kao i zamenjivanje grafike (automatski se usklađuje veličina). Ura! Kad bih morao da rezimiram promene u ovoj verziji Acrobata u tri reči, mislim da bih se odlučio za "unapređenja radnog toka”. Svaka izmena u Acrobatu XI izgleda kao da je projektovana za to da bi vam PDF fajlovi brže prošli kroz ruke, tako što se uvećava njihova interoperabilnost sa drugim aplikacijama i olakšava njihova dostupnost sa svakog uređaja.

Osnovna nit koja se provlači kroz rad se može izreći sledećim rečenicama: Opšti programski jezici kao što su ovde navedeni Java i C# imaju istu popularnost i zastupljenost na tržištu i kod programera. Iz toga nameće se stav da su njihove mogućnosti iste. Sintaksa je veoma slična, analogne klase postoje “i tamo i amo”. Poznato je uostalom kako Microsoft nastupa na tržištu: prisvajajući najbolje kao svoje. Verovatno Java i C# imaju zato iste višenitne mogućnosti.