Novi kalifornijski zakon o zaštiti privatnosti isprepadao Silicijumsku dolinu. Neka je!

Silicijumska dolina je uplašena.

Za manje od tri meseca, u Kaliforniji će se odigrati promene koje će zahvatiti celu državu kad na snagu stupi zakon o zaštiti privatnosti. Kalifornijski Zakon o zaštiti privatnosti korisnika (engl. California’s Consumer Privacy Act (CCPA)) stupa na snagu 1. januara 2020. godine i donosi nove mnogobrojne povoljnosti za 40 miliona stanovnika i, naravno, za njihovu privatnost, ali i nova pravila za tehnološke kompanije iz Silicijumske doline. Odredbe zakona omogući će stanovnicima Kalifornije da pristupe svojim podacima koji se nalaze u kompanijama koje su prikupile zabrinjavajuće veliki broj informacija o svojim korisnicima. Ne moramo ponovo ni da spominjemo skandal sa kompanijom Cambridge Analytica, koja je iskoristila podatke sa profilnih stranica Fejsbuka i iskoristila ih da bi uticala na predsedničke izbore. Ako samo pogledamo kolike su kazne određene zbog narušavanja Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti, naslućuje se da će tehnološke kompanije morati dobro da se pripreme za nove zakonske odredbe koje će uskoro ugledati svetlost dana.

Zbog toga ne čudi što se Silicijumska dolina trese od straha pred uvođenjem novog zakona. I treba. Naravno, neke od najvećih tehnoloških kompanija u Sjedinjenim Državama – a većina ima sedište u Kaliforniji – lobirale su ne bi li ublažile odredbe novog zakona. Naime, ne žele da budu u još nepovoljnijem položaju jer osim što moraju da se izbore sa evropskom Opštom uredbom, sad još moraju i da se bave, kako kažu, „opterećujućim zahtevima upakovanim u novi državni zakon“.

I pored neverovatnog lobiranja, kalifornijski zakonodavci uspeli su da prihvate predlog zakona sa neznatnim izmenama i pored ogorčenja domaćih tehnoloških kompanija.
Pošto je zakon prihvaćen, tehnološke kompanije pribegavaju poslednjem sredstvu, a to je zalaganje za sveobuhvatniji savezni zakon. Na taj način, kompanije će moći da kontrolišu i upravljaju sve većim naporima u lobiranju da bi tako ublažile odredbe saveznog zakona koji bi anulirao neke od odredbi kalifornijskog zakona. Štaviše, u tom slučaju ne bi morale nepotrebno da koriste sredstva da bi se uskladile sa raznoraznim zakonima i njihovim odredbama u različitim državama Amerike.

Zbog toga je ovog meseca pedeset i jedan direktor – uključujući Džefa Bezosa – potpisao otvoreno pismo glavnim zakonodavcima tražeći donošenje saveznog zakona o zaštiti privatnosti. Glavni argument im je bio da korisnici nisu toliko pametni da bi mogli da shvate pravila koja bi mogla biti drugačija od države do države. Zatim se Internet Asocijacija, koja obuhvata, između ostalih Fejsbuk, Dropbox, Snap i mnoge druge kompanije, založila za stvaranje saveznog zakona o zaštiti privatnosti. Ako udruženje uspe u svojoj nameri, može se desiti da kalifornijski zakon ne počne da se sprovodi. 

U zalaganju mnogih drugih zainteresovanih strana (Epl, Gugl, Majkrosoft, Orakle, Verizon) čuli su se zahtevi za uspostavljanjem saveznog zakona, pri čemu su istakli da svaka odredba koja štiti privatnost mora biti takva da „poslovanje može da bude u skladu sa njom, ali da se pri tom ne ukinu inovativni procesi“. I sami možete zaključiti da se dešava nešto sumnjivo čim su se udružile velike tehnološke i telekomunikacione kompanije, ali izgleda da nisu uspeli nikog da prevare. Dakle, svi su pokrenuli kampanju odmah pošto su kalifornijski zakonodavci odbili da ublaže odredbe novog zakona. Umesto da se prilagode novim uslovima koji ih čekaju od 1. januara i omoguće svojim korisnicima ono što zakon nalaže, oni se bore za savezni zakon koji bi anulirao državne zakone u Americi.

Zakonodavci u kongresu ne mogu mnogo da učine za tri meseca, ali to neće obeshrabriti tehnološke gigante. Stanovnici Kalifornije možda neće dugo uživati u blagodetima novog zakona ako tehnološki giganti uspeju da ostvare svoje zahteve, ali korisnici su ipak pobedili, bar jednom. 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079