ИТ догађаји

И док компаније журе да што пре инсталирају хиљаде станица да би изградиле мрежу за супер брзи бежични интернет 5G, забринутост због утицаја нове технологије на здравље људи могла би да одложи њено појављивање, упозоравају неки аналитичари. Америчка управа за храну и лекове као и Федерална комисија за комуникације тврде да је забринутост потпуно неоправдана. Већина спроведених студија није пронашла доказе који би потврдили да радио-сигнали које одашиљу мобилни телефони и бежичне станице изазивају обољења код људи, наводе обе агенције. Ипак, неки истраживачи тврде да постоји повећана опасност од бежичних мрежа, док ће се додатна истраживања спровести у неколико наредних година, рекао је аналитичар Сунил Раџгопал у свом извештају објављеном у уторак. Међународна агенција за истраживање рака која је део Светске здравствене организације Уједињених нација класификовала је радио-таласе као могуће канцерогене још 2011. године и почела је са истраживањем да би добила прецизније податке о тој области.

Компанија „Хуавеј“ каже да ради на сопственом оперативном систему за мобилне телефоне и да ће размотрити сарадњу са конкурентима компаније „Гугл“ пошто су је Сједињене Државе ставиле на црну листу и тако јој онемогућиле сарадњу са добављачима интегрисаних кола, компоненти и софтвера.
У уторак је кинески произвођач телекомуникационе опреме рекао да разговара са огранком компаније „Алфабет“ о наставку сарадње пошто су надлежни у „Гуглу“ потврдили да ће онемогућити „Хуавеју“ приступ неким својствима оперативног система на новим уређајима кинеске компаније као одговор на објаву спровођења санкција.

Ова недеља би могла да обележи значајно погоршање пословања компаније „Амазон“ у области технологије препознавања лица ако борци за заштиту грађанских права, а и многи акционари, остваре своје захтеве. Пре неколико месеци, акционари су званично поднели на разматрање одлуку о ограничавању продаје технологије препознавања лица, познате као Рекогнитион, полицијским службама и државним агенцијама. Таква одлука је донета после критика упућених технологији јер многи сматрају да је необјективна и непрецизна, што може довести до расне дискриминације мањина. Технологија Рекогнитион, која спроводи анализу лица на фотографијама и видео записима, до сада је продата двема држава у Америци, а „Амазон“ је технологијом снабдела имиграциону службу и управу царина. Друга одлука ће захтевати независну проверу поштовања људских и грађанских права. Целој акцији се придружио и Амерички савез за грађанске слободе (ACLU) који подржава предложене мере и подстиче акционаре да изгласају исправну одлуку.

Нови алгоритам омогућава роботу да стави оловку на папир и напише речи користећи обрасце покрета који су врло слични покретима људске руке док нешто записује. Истраживачи кажу да је то корак напред за роботе који развијају способност да лакше разговарају са колегама и сарадницима. „Робот може да репродукује сваки покрет као један непрекинути процес док само посматра слику речи или цртежа“, каже Атсунобу Котани студент на „Браун“ универзитету који је започео и води развој тог алгоритма. „Због тога је врло тешко одредити ко је написао текст, робот или човек.“

Изгледа да је свет био непријатно изненађен вешћу да је апликација WhatsApp претворила сваки телефон у шпијунски софтвер. Сви подаци на вашем телефону, укључујући фотографије, поруке електронске поште и текстуалне поруке били су доступни нападачима само зато што сте инсталирали апликацију.
Мене та вест није изненадила. Прошле године, креатори апликације морали су да признају да су имали врло сличан проблем. Наиме, само један видео позив преко апликације био је довољан хакерима да приступе свим подацима на вашем телефону. Изгледа да се нови проблем појављивао сваки пут кад би решили критичну рањивост апликације. Сви недостаци у безбедности били су сасвим прикладни за обављање надзора, прегледање садржаја на телефону и много су личили на задња врата за хакере. Пошто за разлику од Телеграма, апликација WhatsApp не спада у програм отвореног кода, програмери једноставно немају могућност да провере да ли постоје задња врата у коду. Не само да WhatsApp не објављује свој код, већ ради баш супротно, намерно га сакрива да нико не би могао темељно да га прегледа и проучи.

Иницијатива коју су покренули Француска и Нови Зеланд да би се изборили са екстремним садржајем улива наду да ће доћи до промене на боље, међутим, политичари првенствено морају да се упознају са најважнијим алгоритмима. Друштвене мреже као што су Јутјуб и Фејсбук имају моћ да креирају вирални садржај и прошире га интернетом невероватном и незаустављивом брзином. Можда вам се чини да је таква способност сасвим безопасна ако помислите на видео снимак који приказује симпатично маче, али ако се његов садржај односи, на пример, на убиство, немоћ и недостатак процедура које би зауставиле ширење таквог „вируса“ су застрашујући. Пошто је мартовски масакр у џамији на Новом Зеланду био приказиван уживо на друштвеним мрежама, испоставило се да су сви покушаји да се видео садржај уклони са интернет платформи били неуспешни. Иако је компанија „Фејсбук“ уклонила садржај 1,5 милиона пута, он се стално поново појављивао. Према наводима премијерке Новог Зеланда Џасинде Арден, садржај је постављан на Јутјуб сваког секунда током 24 сата. Иначе, премијерка је удружила снаге са француским председником Емануелом Макроном у борби против пошасти ширења опасног садржаја на интернету.