ИТ догађаји

Ако компанија буде морала да прода Chrome под притиском антимонополске комисије, какве ће промене наступити?

Док се технолошки гигант суочава са све већим надзором антимонополске комисије у Сједињеним Државама, савезни и државни тужиоци, наводно, разматрају одвајање Chrome-а од компаније „Гугл“ да би се решили проблеми у области поштовања Закона о конкуренцији. Популарни прегледач, преко кога се обавља отприлике две трећине глобалног саобраћаја на мрежи, кључни је део компанијиних настојања да га учврсти на положају подразумеваног прегледача и ојача свој положај на тржишту дигиталног оглашавања. Међутим, продаја Chrome-а не би утицала само на пословање компаније, већ на све остало, од дигиталне приватности до обликовања тржишта дигиталног оглашавања, односно, истовремено на потрошаче и предузећа.

Велике британске институције, као што су BBC и Национална здравствена служба (NHS) међу првима су усвојиле Солид, пројекат децентрализације података који води оснивач светске мреже Тим Бернерс-Ли. Најавио је за понедељак представљање прве верзије намењене компанијама и другим организацијама. Солид би требало да покрене „развој мреже да би се поново успоставила изгубљена равнотежа“, рекао је Бернерс-Ли 2018. године, када је представио пројекат као реакцију против великих технолошких компанија које су нам, увек у потрази за подацима, једноставно отеле живот на мрежи. То је платформа која омогућава људима да складиште сопствене личне податке у „пакетима“ (енгл. pods) – или у „складиштима личних података на мрежи“. Ако мрежна апликација, као што је друштвена мрежа или веб-локација за куповину, жели да приступи подацима, то може да уради само уз дозволу корисника. Коначно, циљ пројекта Солид је уклањање компромиса између приватности и функционалности, што се може постићи комбиновањем података из различитих извора – што компаније обично раде без јаке заштите приватности, због чега су под сталним будним оком регулатора за заштиту података у Европи и у неким другим деловима света.

Данима пре него што је објављена победа Џоа Бајдена на изборима за председника 2020. године, председник Трамп је био на Твитеру – и водио битку са друштвеном мрежом. Док је тадашњи председник постављао љутите објаве о спором процесу пребројавања гласова који ће се на крају завршити његовим поразом, Твитер је покрио већи део Трампове временске линије упозорењима да председничке објаве садрже спорне и потенцијално обмањујуће информације. Трамп је на то одговорио објавом у којој се позивао на Члан 230, нејасни и деценијама стар закон којим се уређује контролисање садржаја на друштвеним мрежама. Такве свађе са компанијама из Силицијумске долине биле су једна од основних карактеристика Трампове владавине. Често је критиковао Фејсбук и Твитер јер је сматрао да су се заверили против њега, пошто су стали уз либерале и истовремено гушили конзервативне објаве, иако је Фејсбук помогла да га изаберу, а на Твитеру је увек могао да се слободно изрази.

Иако су технолошке платформе углавном испуниле обећања да ће проверавати лажне предизборне тврдње политичких личности – укључујући и тврдње самог председника – њихови напори су се претворили у свеобухватни рат против дезинформација. Шта се, у ствари, догодило? Сви они који су чврсто одлучили да шире погрешне информације успели су да пронађу скривене путеве и тако заобиђу правила које су платформе поставиле. Нажалост, сви ти поступци спречавања ширења дезинформација у многобројним случајевима представљају само додатну инспирацију са ширење иначе неутемељених теорија завере које кажу да су се медији, технолошки гиганти и демократе удружили да би покрали изборе и победили председника Трампа. Шта се, заиста, дешава? У среду су технолошки гиганти „Фејсбук“, „Твитер“ и „Јутујуб“ цео дан провели обележавајући садржај у коме се шире дезинформације, као што су лажне тврдње о погрешном бројању гласачких листића у кључним државама које могу да одлуче о томе ко ће бити следећи председник.

Кина већ има највећу надзорну мрежу на свету; у њој се налази више од половине свих надзорних камера које се користе широм света. Најновији извештај показује колико брзо се тај систем шири. Од 2010. до 2019. године, држава је преко својих јавних набавки наручила опрему, као што су камере за препознавање лица, као и услуге одржавања надзорног система. При том, треба напоменути да су се њене потребе за опремом и услугама повећале за скоро 1.900%, наводи се у извештају публикације ChinaFile, која је повезана са Центром за азијско друштво о америчко-кинеским односима. Само у 2019. години, утврђено је у извештају, скоро једна трећина свих кинеских округа купила је опрему са спровођење надзора. ChinaFile, која делује као непрофитна организација и сарађује са мрежом аналитичара и истраживача који се баве Кином, објавила је самостални извештај о стању система за надзор пошто је прегледала 76.000 јавно доступних налога јавних набавки за надзорне технологије од 2004. до маја 2020. године. Извештај пружа свеобухватан поглед на размере кинеског програма надзора. Пекинг, наравно, не објављује такве информације. Извештај приказује дугогодишњи напор Кине да постане глобална надзорна велесила.

Од шест виртуелних радних простора, погодите који је добио најбоље оцене и који се сматра најпрофесионалнијим. Само да напоменем, размишљајте као прави професионалац. Последњих неколико месеци компаније широм света су због пандемије масовно усвојиле рад на даљину. Током тог времена, видео-конференције и видео-позиви многима су заменили традиционалне непосредне састанке. Многи, да би створили професионалнију позадину која би што више подсећала на традиционални радни простор, користе виртуелне позадине у видео-позивима. Наравно, не треба ни спомињати да свака позадина не може изазвати исти утисак професионалности и озбиљности. Недавно је спроведено истраживање које се бавило питањем како избор различитих стандардних виртуелних позадина утиче на стварање утиска о нечијој интелигенцији, професионалност и још неким елементима.  „Ова, 2020. година је променила начин на који радимо и професионално комуницирамо. Резултати до којих смо дошли показали су нам да је сада изузетно важно како нас други виртуелно доживљавају на основу сасвим једноставних чинилаца, као што је, рецимо, одабир позадине у видео-позивима. Подаци које смо прикупили указују нам на нови облик виртуелног бонтона кога би требало да се придржавамо док покушавамо да пронађемо прави пут у разним друштвеним променама које се одвијају око нас и да им се, наравно, прилагодимо“, рекли су аутори споменутог истраживања.