ИТ догађаји

Компанија „Amazon“ је коначно одлучила где ће сместити своје друго главно седиште и званично објавила одлуку. У ствари, ново седиште биће смештено у два града у Сједињеним Државама; први део ће се налазити у Њујорку, а други у предграђу главног града Вашингтона. Њујоршко седиште налазиће се на Лонг Ајленду, а што се простора у престоници тиче, пословни простор ће се налазити у Арлингтону. На обема локацијама посао ће добити 50.000 радника који ће у просеку зарађивати 150.000 долара. Сви наведени подаци се у потпуности слажу са извештајима који су објавиле новине „Њујорк тајмз“ и „Вол стрит журнал“.

Конгрес синдикалних организација изразио је забринутост због коришћења технологије у контроли и надзору над запосленима. Највећа британска организација послодаваца и главно тело синдиката запослених изразили су забринутост због тога што британске компаније планирају да своје запослене снабдеју микрочиповима, а све због повећања безбедности. Британска фирма „BioTeq“, која нуди имплантате како правним, тако и физичким лицима, већ је успела да угради 150 уређаја у Великој Британији. Мајушни чипови, који се уграђују у ткиво између палца и кажипрста, врло су слични онима који се користе за кућне љубимце. Омогућавају људима да отворе улазна врата свог дома, уђу у канцеларију или покрену аутомобил покретом руке. У њима могу бити похрањени и медицински подаци.

Према извештају који је објавила „Симантек“ фирма за сајбер безбедност, хакери повезани са владом Северне Кореје искористили су изузетно напредни злонамерни софтвер Тројан који је познат и као „Trojan.Fastcash“ да покупи десетине милиона долара из банкомата широм Азије и Африке. Хакерска група, позната под називом Лазарус, искористила је злонамерни програм којим је заразила сервере који контролишу банкомате, што им је омогућило да пресретну сопствене лажне трансакције и тако покупе готовину.

Кинеске власти почеле су да користе нову алатку за надзор која се зове софтвер за препознавање корака и користи облик људског тела и начин ходања да би идентификовала појединце чак и онда кад им се не види лице. Технологија се већ користи на улицама Пекинга и Шангаја и део је акције која се спроводи широм Кине да би се развио надзор заснован на вештачкој интелигенцији и великим подацима. Такав поступак изазива приличну забринутост за развој технологије у том смеру. Хуанг Јонгџен, директор компаније „Ватрикс”, у којој је софтвер развијан, каже да њен систем може да препозна људе на удаљености од 50 метара, чак и кад су леђима окренути камери или им је лице покривено. Овај систем може попунити недостатке у препознавању лица, које захтева крупни план лица и фотографије особе високе резолуције да би могао да функционише.

Добродошли на дигитално радно место, где запослени захтевају сигуран и лак приступ свему: од е-поште до корпорацијских апликација, до приступа документима предузец́а где год и кад год пожеле, користец́и било који уређај по избору, са било које локације широм света. Предности су далекосежне. Трговачки путници на терену могу да приступају системима за управљање односима са клијентима како би одговорили на питања у реалном времену и потенцијално закључили више послова. Инжењери могу да користе своје таблете за снимање фотографија и покретање мобилних апликација за евидентирање података о фабричкој опреми - чиме спречавају кашњења производње. ИТ тимови могу да обављају надоградње система и послове одржавања са удаљених рачунара ван радног времена ради бољег континуитета пословања и мање застоја за кориснике.

Договор да се предузму мере против компанија као што су „Фејсбук“ и „Гугл“ наишао на неслагања. План Европске уније да опорезује „Гугл“, „Фејсбук“ и друге интернет фирме изгледа да неће бити спроведен јер су многе државе чланице изразиле своје противљење. Европска унија проучава предлоге о увођењу пореза од 3% за све интернет компаније које новац зарађују од података корисника и дигиталног оглашавања да би их на тај начин довела у равноправан положај са осталим компанијама које плаћају много већи порез. Међутим, идеја је наишла на озбиљно противљење Ирске, Шведске и Данске које су свој став јавно изнеле у уторак. Само да напоменемо, да би се план спровео у дело, свих 28 чланица морају да се сложе. Немачка је испрва подржала идеју у заједничком договору са Француском, али сад тражи излаз из тог савеза и залаже се за одлагање, што, с друге стране, изазива неповољне реакције Париза.