ИТ догађаји

Законско регулисање технологије препознавања лица

Пошто је прошле недеље објављено да је једна од великих технолошких компанија преузела скоро милион фотографија са сервиса за складиштење слика и видео садржаја „Фликр“ да би их користила за обучавање алатке за препознавање лица, законодавци у Сенату представили су двопартијски закон који има за циљ да забрани комерцијалним корисницима технологије препознавања лица прикупљање и даље дељење таквих података без претходног одобрења. Републикански сенатор Рој Блант и демократа Брајан Шатс, иначе чланови Комитета за трговину, науку и транспорт у Сенату предложили су поменути закон. Нови предлог закона који би требало да заштити приватност фотографија појавио се јер је претходно откривено да је компанија ИБМ покупила скоро милион фотографија са веб-сајта „Фликр“ да би обучавала алгоритам који је створила, а који би требало да умањи предрасуде које се појављују у технологији препознавања лица. Иако фотографије нису заштићене ауторским правима, што значи да их свако може користити без претходне дозволе аутора, ипак откривање пројекта је изазвало озбиљну забринутост.

Опширније...

Француска увела нову врсту визе

Пошто Брегзит изазива све већу збрку, а Британија ојачава границе, Француска је одлучила да такву прилику искористи и увела је нову врсту визе за људе који се баве савременим технологијама и тако отворила своје границе за стручњаке. С обзиром на то да је Британија одлучила да после Брегзита појача контролу на границама, а Трампова администрација заузела одлучан став против имиграната, Француска је у таквом стицају околности одлучила да крене потпуно супротним смером бар што се тиче виза за технолошке стручњаке. Визе би омогућиле новим иновативним компанијама да запосле људе из било ког дела света. Нови план, који је откривен 1. марта, сматра се једним од најотворенијих визних режима за запошљавање у иновативним компанијама у Европи. И док због Брегзита инострани технолошки стручњаци нису баш добро дошли у Британију, Француска је спремна да помогне хиљадама у индустрији савремених технологија да изаберу Француску.

Опширније...

План Велике Британије за обуздавање великих компанија

Борба против монополиста почиње да се захуктава. До сада се о таквој борби само надугачко разговарало, али неке конкретне акције није било, бар не у Америци. Надлежни су само спомињали обрачун са монополистима, али ништа нису предузимали. Изгледа да прилике почињу да се мењају и да су велике технолошке компаније нападнуте са три стране и то из Америке, Европске уније и Велике Британије. Прошле недеље је кандидаткиња за председницу Елизабет Ворен навела неке од смерница смелог плана да се технолошки гиганти „разбију“ на мање делове, односно, да се елементи њихових платформи одвоје од пословних огранака који пласирају производе на платформама. Рекла је да компанија „Амазон“ не би требало да руководи тржиштем на коме продаје производе, нити би компанија „Гугл“ требало да управља претраживачем који треба да одлучи како да рангира своје сервисе.
С друге стране, Џејсон Фурман, професор са Харварда и некадашњи саветник Барака Обаме, написао је извештај на 150 страна за британско Министарство финансија. Овде ћемо вам пружити само кратку анализу најважнијих елемената његовог извештаја, који, укратко речено, представља изузетно озбиљну претњу Силицијумској долини. Треба додати да се значајно разликује од плана Воренове као и од предлога који је дала Европска унија.

Опширније...

Шта „Гугл“ зна о мени?

Да ли знате да се претраживање интернета помоћу DakDakGo (постоји и ћирилична верзија) претраживача и Гугла првенствено разликује у томе што прво поменути претраживач не чува вашу историју претраживања заувек? То значи да Гугл памти сваки појам претраживања који се било кад унели. Застрашујуће, зар не? Али то није све. Напротив, то је тек неколико капљица огромног мора података које Гугл покушава да прикупи од људи који га користе у претраживању интернета. Међутим, већина људи не схвата да их компанија „Гугл“ прати све време да би што више сазнала о њима чак и када непосредно не користе ниједан њен производ. Компанијине алатке за праћење налазе се у 75% најчешће посећиваних веб-сајтова, а то значи да покушава да иде за вама ма где се упутили на интернету и тако упија податке о вашој историји претраживања. Већини људи није познато да компанија управља већином огласа које видите док пловите интернетом или користите неку апликацију. Сетите се свих огласа који вас неумољиво прате ма где се налазите на мрежи. Можемо рећи да то више није компанија која пружа услуге претраживања него компанија која се бави праћењем. Прати вас само да би могла да вам сервира досадне и нападне огласе и да забележи сваку прилику кад сте их видели, где сте их видели, да ли сте кликнули на њих…

Опширније...

Русија само жели да заштити интернет

Док руска влада тврди да подржава слободу на интернету, њени противници задају ударце Runetu. Активисти тврде да план руске владе да одвоји руски интернет од остатка светске мреже нема никакве везе са заштитом интернета, већ са укидањем слободе на мрежи. Руска влада одлучно одбацује те тврдње. Предлог закона о потенцијалној независности руског интернет-простора, познатијег као Runet, поднет је крајем прошле године. Идеја, која донекле подсећа на кинески Велики одбрамбени зид, требало би да онемогући долазак садржаја споља, а руски интернет задржи унутар граница државе. Тестирање изводљивости таквог подухвата планирано је да почне 1. априла. Прошлог викенда, око 15.000 људи је изашло на улице Москве да би протествовало против закона о суверенитету интернета, који је у фебруару изгласала Дума, Доњи дом руског парламента. Процењује се да је пре и током протеста ухапшено око 30 људи.

Опширније...

Шта треба да знамо о будућности мреже без лозинки?

Иако оперативни системи и креатори претраживача веба већ подржавају нови начин потврде идентитета, није још сасвим јасно како ће веб-сајтови почети да примењују WebAuthn API. WebAuthn је нови метод пријављивања на веб-сајтове који би коначно могао да вас поштеди сталног памћења (или заборављања) лозинки. Уместо тога, лозинка ћете бити ви сами, односно, отисак вашег прста, ваше лице или хардверски токен. WebAuthn API је сада званични стандард, а стандардизацију је обавила организација Конзорцијум WWW или W3C у понедељак. Срећом, својство је већ уграђено у многе популарне претраживаче као и у оперативни систем Windows 10. Сада би требало да га и веб-сајтови прихвате и уграде у своје странице. Објаснићемо вам како ће нови процес пријављивања функционисати.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079