ИТ догађаји

Компанија OpenAI је пре неки дан приказала како вештачка интелигенција игра жмурке. Иако се још једном показало да је људско понашање изузетно комплексна категорија, вештачка интелигенција је смислила задивљујуће стратегије у тој општепознатој игри. То је био најновији пример који је показао да уз тренутно развијене технике машинског учења, једноставно окружење може да створи запањујуће комплексне резултате. Интелигентни агенти играју врло једноставну верзију игре, у којој они који траже (трагачи) добијају поене кад год виде оне који се скривају (скриваче). Скривачи на почетку игре добију мало времена да среде место на коме ће се сакрити и добијају поене кад год се успешно сакрију. Обе стране могу да померају предмете (блокове, зидове и рампе) који се налазе на површини где се игра одвија да би освојили поене. Резултати добијени из тако једноставног окружења били су задивљујући. У току 481 милиона одиграних игара, вештачка интелигенција је изгледа успела да развије стратегије и контра стратегије. У почетку, интелигентни агенти су безглаво јурили тамо-амо да би коначно успели да се ускладе са савезницима и створе компликоване стратегије. (Током игре, показали су способност да наруше ток игре на неочекиване начине.)

Силицијумска долина је уплашена.

За мање од три месеца, у Калифорнији ће се одиграти промене које ће захватити целу државу кад на снагу ступи закон о заштити приватности. Калифорнијски Закон о заштити приватности корисника (енгл. California’s Consumer Privacy Act (CCPA)) ступа на снагу 1. јануара 2020. године и доноси нове многобројне повољности за 40 милиона становника и, наравно, за њихову приватност, али и нова правила за технолошке компаније из Силицијумске долине. Одредбе закона омогући ће становницима Калифорније да приступе својим подацима који се налазе у компанијама које су прикупиле забрињавајуће велики број информација о својим корисницима. Не морамо поново ни да спомињемо скандал са компанијом Cambridge Analytica, која је искористила податке са профилних страница Фејсбука и искористила их да би утицала на председничке изборе. Ако само погледамо колике су казне одређене због нарушавања Опште уредбе о заштити података личности, наслућује се да ће технолошке компаније морати добро да се припреме за нове законске одредбе које ће ускоро угледати светлост дана.

Резултати, добијени из записа са мобилних телефона наводе нас да се питамо зашто. Слободни и фер избори су врхунско достигнуће демократије. Кључни захтев који се при том мора испунити је да свако треба да има једнаку могућност и право да приступи гласању. Дакле, да ли су амерички председнички избори успели да испуне неки од наведених захтева? Испоставило се да би могло да се поради на побољшању. На председничким изборима 2012. године 3,5 милиона људи чекало је више од сат времена да би гласали, док су неки стајали у реду више од пет сати. Штавише, политички аналитичари су прикупили убедљиве доказе да је време чекања било још дуже у областима где је популација била углавном црначка, него тамо где су углавном живели белци. Потребан нам је одговор на изузетно важно питање, а то је, да ли се нешто променило од 2012. године и да ли су расне разлике утицале на време проведено у реду на бирачким местима 2016. године.

Од првих прича Исака Асимова о роботима до AlphaGo, вештачка интелигенција је имала своје успоне и падове. Ипак, њена историја је тек почела. Вештачка интелигенција је и даље у периоду своје најраније младости, али већ су се одиграли неки важни догађаји. Неки од њих су привукли пажњу стручњака за културу, док су други тек мало усталасали умртвљену атмосферу у научним установама. Вештачка интелигенција је имала неколико својих битних момената који су је подстакли да иде напред на најбољи могући начин.

Да ли ћемо лаж изговорену хиљаду пута прихватити као истину? Изгледа да хоћемо, бар кад се ради о миту који каже да технологија код нас изазива зависност. Иако је врло здраво преиспитивати улогу које справице играју у нашем животу, многи људи лако прихвате погрешно становиште због кога им је још теже да се врате на прави пут. Схватање да нам технологија одузима памет произилази из исте моралне панике која се јављала неколико пута током историје. Наведимо само неке, као, Читање романа уништава женски мозак или Флипери изазивају неконтролисану зависност. У оба случаја, основно значење зависности је потпуно померено. Реч ’addiction’ је латинског порекла и означава заробљавање, односно компулсивну зависност која лоше утиче на зависног појединца. То је понашање или супстанца којих појединац не може да се ослободи чак и кад то жели. Светски познати неуролог Марк Луис који се бави зависношћу (некада је и сам био зависник) рекао је да је зависност „стање ума који се усредсређује само на једну ствар, а све остало може да иде до ђавола.“

Сви знамо да је Асистент компаније „Гугл“ увек спреман да помогне и одржи породицу и пријатеље у стању приправности. Међутим, инжењери који стоје иза пројекта који ће асистенту доделити могућност подсећања, или боље рећи опомињања чланова породице или пријатеља да обаве неки задатак, нису ни помислили шта би се могло догодити ако би се нашао у, рецимо, дисфункционалној породици. Асистент компаније „Гугл“ од сад ће моћи да шаље подсетнике члановима у групи или члановима породице који треба да обаве неки задатак, што ће значајно унапредити организованост. Другим речима, Асистент добија улогу зановетала. Званично, Асистент добија својство које је названо ’додељени подсетници’ (енгл. Assignable Reminders) који ће помоћи члановима породице или укућанима да лакше сарађују и буду боље организовани без обзира на то да ли су у кући или ван ње.