ИТ догађаји

Друштвене мреже „Јутјуб“ и „Фејсбук“ уштеделе милијарде долара после гласања Европске уније

Спорни нови закон за који су критичари рекли да ће уништити слободу интернета није усвојен. Компаније „Гугл“, „Јутјуб“ и „Фејсбук“ избегле су плаћање милијарди долара новинским издавачима, музичким продуцентима и уметницима јер су законодавци у Европској унији гласали против промена правила о плаћању ауторских права. То значи да технолошке компаније неће морати да деле већи део своје зараде са њима. Предложене промене, о којима се већ две године разговара у Европском парламенту, изазвале су оштру борбу између гиганата на интернету и власника и стваралаца садржаја. Свако од њих се жестоко и оправдано борио за своје интересе.

Опширније...

Друштвене мреже и кокаин имају исти утицај на понашање

Извори блиски Силицијумској долини тврде да су друштвене мреже направљене с намером да код корисника створе зависност и да се компаније из све снаге труде да ту зависност одрже. Својства као што су „бесконачно померање садржаја или „свиђа ми се“ приморавају кориснике да над телефоном проводе више времена него што је потребно и тако се хране њиховом несигурношћу, изјавили су извори блиски компанијама „Фејсбук и „Твитер“ у Силицијумској долини.
Аза Раскин, некада запослен у компанијама „Мозила“ и „Џобоне“, створио је својство бесконачног померања садржаја 2006. године и тако омогућио бескрајно прегледање странице без потребе да се на њу кликне. „Ако мозак нема довољно времена да ухвати корак са вашим импулсивним поступцима, једноставно ћете наставити да прегледате садржај на страници“, рекао је.

Опширније...

Шта је обрада природних језика и чему служи?

Вештачка интелигенција мења наш поглед на свет. Роботи који су снабдевени вештачком интелигенцијом су свуда. Живимо у свету окруженом машинским учењем које се налази у нашим мобилним телефонима и у уређајима као што је Алекса компаније „Амазон“. Компаније „Гугл“, „Нетфликс“ и оне које се баве подацима, као и видео-игрице користе вештачку интелигенцију да би прочешљале огромни број података. Коначни резултат је увид и анализа који би у противном били немогући или би много дуго трајали. Због тога не изненађује то што многобројна предузећа свих величина помно прате успехе великих компанија које користе вештачку интелигенцију и брзо хватају корак. Међутим, нису све технологије вештачке интелигенције исте; неке су много успешније од других. У вези с тим треба споменути обраду природних језика као облик вештачке интелигенције који се усредсређује на анализу људског језика да би се извели закључци, створили огласи, помогли вам у писању текстуалних порука (да, стварно) и за још много тога.

Опширније...

Да ли су уређаји за превођење мост или препрека за спајање различитих култура?

Од програма за превођење компаније „Гугл“ на паметним телефонима до уређаја који преводе у реалном времену, технологија која се ствара да би премостила језичке баријере је у развоју. Али шта ће то значити за комуникацију и културу у будућности?

Језик представља једну од основних културних разлика које се истражују кад се посећује нова земља, али може бити и једна од најгорих препрека које туристи треба да превазиђу.

Постоји мноштво уређаја за превођење и технологија које путницима свуда у свету олакшавају споразумевање са локалним становништвом и разумевање новог окружења. Прошли су дани кад смо успаничено прелиставали речнике и погрешно изговарали речи јер су нам сад наши телефони најбољи помоћници.

Опширније...

Застрашујућа вештачка интелигенција може да препозна сексуалну оријентацију појединаца

Вештачка интелигенција сад је способна да одреди сексуалну оријентацију појединца на основу фотографија његовог лица задивљујућом прецизношћу од 91%, наводи се у најновијем истраживању Станфорд универзитета. Истраживачи у извештају, који прати истраживање, а биће објављен у часопису Лична и друштвена психологија пошто га прегледају колеге, приказују способности новог алгоритма машинског учења који може из неколико фотографија да одреди да ли је особа хомосексуалац или није на сајту за упознавање. Пројектат, који предводе Јилун Ванг и Микаил Косински, доводи до озбиљних етичких питања пошто би лако могао да се злоупотреби и тако угрози маргинализоване чланове ЛГБТ популације. Као прво, песимистички став истраживача према приватности не слаже се радом извесних појединаца као што је Сара Џејми Луис, стручњак за сајбер-безбедност која проучава приватност посебно припадника те популације.

Опширније...

Рачунар дао отказ раднику кога је могла да спаси права вештачка интелигенција

Ибрахиму Диали је наводно машина дала отказ. Недавни новински извештаји наводе како се јадни човек осећао кад је његова пропусница одбијена, касније кад није успео да се пријави на свој налог и коначно кад га је обезбеђење компаније испратило до излаза из зграде. Његови надређени нису могли да му објасне шта се дешава и били су потпуно беспомоћни да промене одлуку коју је донео систем. Неки би могли да помисле да ће такви догађаји постајати уобичајенији ако се вештачкој интелигенцији даје све више контроле над нашим животом. Међутим, има и оних који мисле другачије. Диало је добио отказ јер му претходни руководилац није обновио уговор на новом рачунарском систему тако да су остали аутоматизовани системи кренули у процедуру. Проблеми нису настали због вештачке интелигенције већ због тога што није примењена. Системи нису испољили интелигенцију засновану на сазнању, што значи да нису имали модел који би представљао сажето знање (као што је експертиза кадровске службе) у облику правила, текстуалног записа и логичних веза. Системи нису показали ни рачунарску интелигенцију – способност да уче из скупова података – као што је препознавање фактора који су могли да доведу до отказа. У ствари, изгледа да је Диало отпуштен због застарелог и лоше направљеног система кога је покренула људска грешка. Не можемо кривити вештачку интелигенцију, али тај случај нас може довести до решења.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079