ИТ догађаји

Емоџији као помоћ у комуникацији

Самсунгова нова апликација користи емоџије као помоћ у комуникацији. Кад су се појавили емоџији, сви су их сматрали шаљивом новином, али данас су постали веома корисна алатка за комуникацију. Нова апликација Wemogee користи идеограме да би помогла људима који болују од афазије, поремећаја у коришћењу језика, који проузрокује отежано читање, писање или усмено изражавање. Апликацију су креирали стручњаци у Самсунговој подружници у Италији у сарадњи са логопедом Франческом Полини. Wemogee замењује текстуалне изразе комбинацијама емоџија и може се користи у кратким текстуалним порукама или у директном споразумевању. Подржани језици су енглески и италијански. Апликација ће бити доступна већ од 28. априла, а верзија за iOS касније.

Опширније...

LinkedIn достигао 500 милиона корисника

Од када је LinkedIn постао део Microsoft-a (u decembru prošle godine za 26,2 milijarde dolara) društvena mreža za poslovni svet doživela je neke promene, a jedna od njih je i prestanak objavljivanja visine zarada i ostalih primanja. LinkedIn је објавио да данас има више од 500 милиона корисника у преко 200 држава, што представља изузетно важан догађај у постојању и раду ове друштвене мреже. У складу с тим, LinkedIn покушава да привуче своје кориснике да што више времена проводе на мрежи и да прошири везе између њих. Због тога је мрежа увела ново својство које ћете уочити већ ове недеље. Наиме, на картици My Network моћи ћете да прегледате нове информације о људима који су повезани с вама као и да додате нове везе и прихватите позиве других корисника.

Опширније...

Рус осуђен због упада у системе

Руски држављанин осуђен је на најдужу затворску казну у Сједињеним Државама због упада у рачунарске системе. Син посланика руског парламента Валерија Селезнева осуђен је на 27 година затворске казне због сајбер криминала. Тридесетдвогодишњи руски држављанин осуђен је на 27 година затвора због крађе милиона података са кредитних картица. То је најстрожа изречена казна за компјутерски криминал у Сједињеним Државама. Године 2010, амерички хакер Алберт Гонзалес осуђен је на 20 година затвора због сличног криминала.

Митинг за спас науке дошао у Силицијумску долину

Десетине хиљада научника и поборника науке изашло је у суботу на улице да би подржали митинг за спас науке, за интелектуални оквир који нам је омогућио да утврдимо и старост космоса и да најближима пошаљемо кратку текстуалну поруку. Митинзи и говори одржани су широм Сједињених Држава – у Вашингтону, Њујорку, Сан Франциску, Сијетлу, Лос Анђелесу у Чикагу – и у другим деловима света, укључујући Лондон, Париз и Сиднеј. Организатори митинга за спас науке врло јасно су се оградили од било каквог политичког деловања, али многи митинзи су, ипак, на уму имали председника Доналда Трампа и приоритете његове администрације. На митингу у Сан Хозеу у Калифорнији осврнули су се на смањење буџета за националну Агенцију за заштиту животне средине. Учесници митинга су очигледно схватили да су нападнути научни методи и наука, али тврде да, коначно, стварност побеђује неутемељена мишљења. Порука из Сан Хозеа гласи: „Наука има добру особину, а то је да је увек истинита без обзира на то да ли у њу верујете или не.“ Прихватили су научне принципе, као и процес процене који врше други научници, прегледају и оцењују научна истраживања пре њиховог објављивања у научним часописима. Такве научне рецензије, иако можда нису увек савршене, ипак су изузетно важне за препознавање грешака или чак превара и, коначно, утврђивања истине. Учесници митинга у Сан Хозеу су скандирали: „Шта желимо?“ „Науку!“ „Какву науку?“ „Проверену!“

Научници праве нови микропроцесор од флексибилних материјала

Иако је у питању једнобитни микропроцесор са четири инструкције, ипак би могао да прокрчи пут флексибилнијој електроници. Научници праве једноставни микропроцесор од дводимензионалног материјала веома сличног графену, чудесног флексибилног проводљивог материјала који ће, како многи верују направити прави преокрет у дизајнирању и стварању батерија, сензора и чипова. Пошто има само 115 транзистора, сигурно неће добити највише оцене, али, свакако, представља први корак у развоју микропроцесора заснованих на дводимензионалним полупроводницима. Предност дводимензионалних материјала је њихова флексибилност, што значи да се могу лакше уградити у преносиве уређаје или повезане сензоре због чега би постојала мања опасност да се поломе или разбију. Замислите мобилни телефон који би се при паду савио уместо да се поломи. Данашњи полупроводници и екрани су прилично танки, али да би функционисали, и даље се ослањају на тродимензионалне физичке особине материјала од којих су направљени. Ако савијете силицијумску плочу, поломићете је. Дводимензионални материјали као графен или дихалогениди прелазних метала (TMD), које користе научници у Бечу, заиста су дводимензионални и сачињени од кристала који имају само један слој атома или молекула, што им омогућава да се савију.

MIT направио апликацију која вам омогућава да научите страни језик док преузимате материјал са мреже

За све који немају довољно времена, а желели би да науче неки нови језик, стручњаци са MIT раде на низу апликација који се зове WaitSuite. Заснива се на сличним апликацијама као што је DuoLingo, али за разлику од ње, није слободна већ представља микро-учење које се „шуња“ у неке друге свакодневне задатке, или, боље рећи, док чекате одговор на поруку електронске поште, да се повежете на бежичну мрежу, док чекате лифт или док преузимате садржај са мреже. У тим тренуцима, појављује се мали оквир у апликацији коју тренутно користите и проверава ваше познавање речника. Према речима једног од студената MIT, иначе вође пројекта, појавио се мали проблем. Наиме, корисници су усредсређенији на примарни задатак који обављају и не обраћају много пажњу на оквир који тестира познавање речи. Ипак, учење језика је само први корак. Креатори апликације кажу да ће проширити области микро-учења на математику, медицинске или правне термине, искористити неке друге формате, рецимо, аудио или помоћи корисницима да се у тренуцима досаде не окрену одмах мобилним телефонима.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079